Римљанима посланица (светог апостола Павла )

Послушајте


Римљанима, глава 11


Говорим дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од сјемена Авраамова од кољена Венијаминова.


Не одбаци Бог народа својега, који напријед позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:


Господе! пророке твоје побише и олтаре твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.


А шта му говори Божиј одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не преклонише кољена пред Ваалом.

Tweet thisPost on Facebook

Тако дакле и у садашње вријеме остатак би по избору благодати.


Ако ли је по благодати, онда није од дјела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дијела није више благодат, јер дјело већ не би било дјело.


Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслијепише.


Као што је написано: даде им Бог духа неосјетљивога, очи да не виде, и уши да не чују до самога данашњега дана.


И Давид говори: да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;


Да се њихове очи заслијепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.

Tweet thisPost on Facebook

Говорим дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрјешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.


А кад је погрјешка њихова богатство свијету и штета њихова богатство незнабошцима, а камо ли да се испуне?


Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;


Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.


Јер кад је одмет њихов примирење свијету, шта шта би било примљење, осим живот из мртвијех?


Ако је квасац свет, то је и тијесто; и ако је коријен свет, то су и гране.


Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицијепио си се на њих, и постао си заједничар у коријену и у масти од маслине;


Не хвали се гранама; ако ли се пак хвалиш, не носиш ти коријена него коријен тебе.


А рећи ћеш: одломише се гране да се ја прицијепим.

Tweet thisPost on Facebook

Добро! невјерством одломише се, а ти вјером стојиш; не поноси се, него се бој.


Јер кад Бог рођенијех грана не поштедје, да и тебе како не непоштеди.


Гледај дакле доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити отсјечен.


А и они, ако не остану у невјерству, прицијепиће се; јер их је Бог кадар опет прицијепити.


Јер кад си ти отсјечен од рођене маслине, и прицијепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицијепити на рођену своју маслину!

Tweet thisPost on Facebook

Јер вам, браћо, нећу затајити тајне ове (да не будете поносити), шљепота Израиљу паде у дијел докле не уђе незнабожаца колико треба.


И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: доћи ће од Сиона избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.


И ово им је мој завјет кад отмем њихове гријехе.


По јеванђељу дакле непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.


Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.


Јер као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховога ради супроћења,

Tweet thisPost on Facebook

Тако и они сад не хтјеше да вјерују вашега ради помиловања да би и они били помиловани.

Tweet thisPost on Facebook

Јер Бог затвори све у невјерство, да све помилује.

Tweet thisPost on Facebook

О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! како су неиспитљиви његови судови и неистражљиви његови путови!


Јер ко позна мисао Господњу?


Или ко му би савјетник? Или ко му напријед даде што, да му се врати?


Јер је од њега и кроз њега и у њему све. Њему слава вавијек. Амин.







This goes to iframe