Дјела светијех апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )

Послушајте


Дјела апостолска, глава 5


А један човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,


И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један дијел метну апостолима пред ноге.


А петар рече: Ананија! зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?


Кад је била у тебе не бјеше ли твоја? И кад је продаде не бјеше ли у твојој власти? Зашто си дакле такову ствар метнуо у срце своје? Људима нијеси слагао него Богу.

Tweet thisPost on Facebook

Ананија и Сапфира

А кад чу Ананија ријечи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.


А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.


А кад прође око три сахата, уђе и жена његова не знајући шта је било.

Tweet thisPost on Facebook

А Петар јој одговори: кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: да, за толико.

Tweet thisPost on Facebook

А Петар јој рече: зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге онијех који твога мужа закопаше пред вратима су, и изнијеће те.


И одмах падну пред ногама његовијем и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њезина.

Tweet thisPost on Facebook

И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.

Tweet thisPost on Facebook

Јерусалим у доба Исуса Христа

А рукама апостолскима учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломунову.


А од осталијех нико не смијаше приступити њима; него их хваљаше народ.


А све више пристајаху они који вјероваху Господа, мноштво људи и жена,

Tweet thisPost on Facebook

Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сјенка његова осјенила кога од њих.


А долажаху многи и из околнијех градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.


Али устаде поглавар свештенички и сви који бијаху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,


И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.


А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:


Идите и станите у цркви те говорите народу све ријечи овога живота.


А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који бијаху с њим, сазваше сабор и све старјешине од синова Израиљевијех, и послаше у тамницу да их доведу.


А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им

Tweet thisPost on Facebook

Говорећи: тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре гдје стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједнога не нађосмо.

Tweet thisPost on Facebook

А кад чуше ове ријечи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.


А неко дође и јави им говорећи: ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.

Tweet thisPost on Facebook

Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.


А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:

Tweet thisPost on Facebook

Не запријетисмо ли вам оштро да не учите у ово име? и гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овога човјека.


А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: већма се треба Богу покоравати неголи људима.


Бог отаца нашијех подиже Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво.


Овога Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење гријеха.


И ми смо његови свједоци овијех ријечи и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају.


А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.

Tweet thisPost on Facebook

Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповједи да апостоли мало изиђу напоље,


Па рече њима: људи Израиљци! гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;

Tweet thisPost on Facebook

Јер прије овијех дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којијем пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.


Потом уста Јуда Галилејац, у дане пријеписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.


И сад вам кажем: прођите се овијех људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савјет или ово дјело, поквариће се.


Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.


Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запријетише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.


А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.


А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповиједати јеванђеље о Исусу Христу.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe