Дјела светијех апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )

Послушајте


Дјела апостолска, глава 28


И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумјеше да се острво зове Мелит.


А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.


А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.

Tweet thisPost on Facebook

И кад видјеше дивљаци змију гдје виси о руци његовој, говораху један другоме: јамачно је овај човјек крвник, којега избављена од мора суд Божиј не остави да живи.


А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.


А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видјеше да му ништа зло не би, промијенише се, и говораху да је он Бог.


А наоколо око онога мјеста бијаху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана.

Tweet thisPost on Facebook

А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, којему ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцијели га.


А кад то би, долажаху и други који бијаху болесни на острву ономе, и исцјељиваху се.

Tweet thisPost on Facebook

И поштоваху нас великијем частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе.


А послије три мјесеца одвезосмо се на лађи Александријској, која је била презимила на острву, и бијаху на њој написани Диоскури.


И допловивши у Сиракузу остасмо ондје три дана.

Tweet thisPost on Facebook

А онанде отпловивши дођосмо у Ригију; и послије једнога дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле.

Tweet thisPost on Facebook

Ондје нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.

Tweet thisPost on Facebook

И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет тја до Апијева пазара и три крчме. И кад их видје Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се.

Tweet thisPost on Facebook

А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи гдје хоће с војником која га чуваше.


А послије три дана Павле сазва старјешине Јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: људи браћо! ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачкијем; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима,


Који извидјевши за мене шћаху да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица.


Али кад Јудејци говораху насупрот, натјера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао што тужити.


Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер нада ради Израиљева окован сам у ово гвожђе.


А они му рекоше: ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори што зло за тебе.

Tweet thisPost on Facebook

Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори.


И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше свједочећи царство Божије и увјеравајући их за Исуса из закона Мојсијева и из пророка од јутра до самога мрака.


И једни вјероваху ономе што говораше а једни не вјероваху.


А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну ријеч: добро каза Дух свети преко пророка Исаије оцевима нашијем

Tweet thisPost on Facebook

Говорећи: иди к народу овоме и кажи: ушима ћете чути и нећете разумјети; и очима ћете гледати и нећете видјети.


Апостол Павле проповеда у Риму

Јер одрвени срце овога народа, и ушима тешки чују, и очима својијем зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцијелим.


Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасеније Божије, они ће и чути.


И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом.

Tweet thisPost on Facebook

А Павле остаде пуне двије године о своме трошку, и дочекиваше све који му долажаху,

Tweet thisPost on Facebook

Проповиједајући царство Божије, и учећи о Господу нашему Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.







This goes to iframe