Свето Јеванђеље по Јовану

Послушајте


Јован, глава 10


Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчиј него прелази на другом мјесту он је лупеж и хајдук;


А који улази на врата јест пастир овцама:


Њему вратар отвора, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;


И кад своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

Tweet thisPost on Facebook

А за туђином неће да иду, него бјеже од њега, јер не познају гласа туђега.


Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта то бијаше што им каза.

Tweet thisPost on Facebook

Тада им рече Исус опет: заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.


Сви колико их год дође прије мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.


Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.


Лупеж не долази ни за што друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.


Добри пастир

Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце,


А најамник, који није пастир, коме нијесу овце своје, види вука гдје иде, и оставља овце, и бјежи: и вук зграби овце и распуди их;


А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.


Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.


Као што мене зна отац и ја знам оца; и душу своју полажем за овце.

Tweet thisPost on Facebook

И друге овце имам које нијесу из овога тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.


Зато ме отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.


Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповијест примио од оца својега.


Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове ријечи.

Tweet thisPost on Facebook

Многи од њих говораху: у њему је ђаво, и полудио је; шта га слушате?

Tweet thisPost on Facebook

Други говораху: ове ријечи нијесу лудога; зар може ђаво слијепима очи отворати?


А бијаше тада празник обновљења у Јерусалиму, и бјеше зима.

Tweet thisPost on Facebook

Храм у Јерусалиму у доба Исуса Христа

И ходаше Исус у цркви по тријему Соломунову.


А Јевреји га опколише, и говораху му: докле ћеш мучити душе наше? ако си ти Христос, кажи нам слободно.

Tweet thisPost on Facebook

Исус им одговори: ја вам казах, па не вјерујете. Дјела која творим ја у име оца својега она свједоче за ме.

Tweet thisPost on Facebook

Али ви не вјерујете; јер нијесте од мојијех оваца, као што вам казах.


Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.

Tweet thisPost on Facebook

И ја ћу им дати живот вјечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.


Отац мој који ми их даде већи је од свију; и нико их не може отети из руке оца мојега.


Ја и отац једно смо.


А Јевреји опет узеше камење да га убију.


Исус им одговори: многа вам добра дјела јавих од оца својега; за које од онијех дјела бацате камење на ме?


Одговорише му Јевреји говорећи: за добро дјело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човјек будући, градиш се Бог.


Исус им одговори: не стоји ли написано у закону вашему: ја рекох: богови сте?


Ако оне назва боговима којима ријеч Божија би, и писмо се не може покварити;


Како ви говорите ономе којега отац посвети и посла на свијет: хулу на Бога говориш, што рекох: ја сам син Божиј?


Ако не творим дјела оца својега не вјерујте ми.


Ако ли творим, ако мени и не вјерујете, дјелима мојима вјерујте, да познате и вјерујете да је отац у мени и ја у њему.


Тада опет гледаху да га ухвате; али им се измаче из руку.


И отиде опет преко Јордана на оно мјесто гдје Јован прије кршћаваше; и оста ондје.


И многи дођоше к њему и говораху: Јован не учини ниједнога чуда, али све што каза Јован за овога истина бјеше.

Tweet thisPost on Facebook

И многи вјероваше га ондје.







This goes to iframe