Свето Јеванђеље по Луки

Послушајте


Лука, глава 8


Послије тога иђаше он по градовима и по селима учећи и проповиједајући јеванђеље о царству Божијему, и дванаесторица с њим.

Tweet thisPost on Facebook

И неке жене које бијаху исцијељене од злијех духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,


И Јована, жена Хузе пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које служаху њему имањем својијем.


А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху к њему, каза у причи:


Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,

Tweet thisPost on Facebook

А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

Tweet thisPost on Facebook

И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

Tweet thisPost on Facebook

А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: ко има уши да чује нека чује.

Tweet thisPost on Facebook

А ученици његови питаху га говорећи: шта значи прича ова?


А он рече: вама је дано да знате тајне царства Божијега; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.


А прича ова значи: сјеме је ријеч Божија.


А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.


А које је на камену то су они који кад чују с радости примају ријеч; и ови коријена немају који за неко вријеме вјерују, а кад дође вријеме кушања отпадну.

Tweet thisPost on Facebook

А које у трње паде то су они који слушају, и отишавши од бриге и богатства и сласти овога живота загуше се, и род не сазри.


А које је на доброј земљи то су они који ријеч слушају, и у доброме и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: ко има уши да чује нека чује.


Нико пак свијеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свијећњак да виде свјетлост који улазе.


Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.


Гледајте дакле како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.


Дођоше пак к њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да говоре с њим.


И јавише му говорећи: мати твоја и браћа твоја стоје напољу, хоће да те виде.

Tweet thisPost on Facebook

А он одговарајући рече им: мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.

Tweet thisPost on Facebook

И догоди се у један дан он уљезе с ученицима својијем у лађу, и рече им: да пријеђемо на ону страну језера. И пођоше.


А кад иђаху они он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и бијаху у великој невољи.

Tweet thisPost on Facebook

И приступивши пробудише га говорећи: учитељу! учитељу! изгибосмо. А он устаде, и запријети вјетру и валовима; и престадоше и поста тишина.


А њима рече: гдје је вјера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: ко је овај што и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?


И дођоше у околину Гадаринску која је према Галилеји.


А кад изиђе он на земљу, срете га један човјек из града у коме бијаху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

Tweet thisPost on Facebook

А кад видје Исуса, повика и припаде к њему и рече здраво: што је теби до мене, Исусе, сине Бога највишега? Молим те, не мучи ме.


Јер Исус заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тјераше га ђаво по пустињи.

Tweet thisPost on Facebook

А Исус га запита говорећи: како ти је име? А он рече: легеон; јер многи ђаволи бијаху ушли у њ.

Tweet thisPost on Facebook

И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.


А ондје пасијаше по гори велики крд свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.


Тада изиђоше ђаволи из човјека и уђоше у свиње; и навали крд с бријега у језеро, и утопи се.

Tweet thisPost on Facebook

А кад видјеше свињари што би, побјегоше и јавише у граду и по селима.

Tweet thisPost on Facebook

И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човјека из кога ђаволи бијаху изишли а он сједи обучен и паметан код ногу Исусовијех; и уплашише се.


А они што су видјели казаше им како се исцијели бијесни.

Tweet thisPost on Facebook

И моли га сав народ из околине Гадаринске да иде од њих; јер се бијаху врло уплашили. А он уљезе у лађу и отиде натраг.


Човјек пак из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:


Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му Исус учини.

Tweet thisPost on Facebook

А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.


И гле, дође човјек по имену Јаир, који бјеше старјешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше га да уђе у кућу његову;


Јер у њега бјеше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше га народ.

Tweet thisPost on Facebook

И бјеше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити,


И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине његове, и одмах стаде течење крви њезине.


И рече Исус: ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који бијаху с њим: учитељу! народ те опколио и турка те, а ти кажеш: ко је то што се дотаче мене?

Tweet thisPost on Facebook

А Исус рече: неко се дотаче мене; јер ја осјетих силу која изиђе из мене.


А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред њим, и каза му пред свијем народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.

Tweet thisPost on Facebook

А он јој рече: не бој се кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром.

Tweet thisPost on Facebook

Док он још говораше дође неко од куће старјешине зборничкога говорећи му: умрије кћи твоја, не труди учитеља.


А кад чу Исус, одговори му говорећи: не бој се, само вјеруј, и оживљеће.


А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и дјевојчина оца и матере.

Tweet thisPost on Facebook

А сви плакаху и јаукаху за њом; а он рече: не плачите, није умрла него спава.


И потсмијеваху му се знајући да је умрла.

Tweet thisPost on Facebook

А он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: дјевојко! устани!


И поврати се дух њезин, и устаде одмах; и заповједи да јој даду нека једе.


И дивише се родитељи њезини. А он им заповједи да никоме не казују шта је било.







This goes to iframe