Свето Јеванђеље по Луки

Послушајте


Лука, глава 15


И приближаваху се к њему сви цариници и грјешници да га чују.


И викаху на њега фарисеји и књижевници говорећи: овај прима грјешнике и једе с њима.


А он им каза причу ову говорећи:

Tweet thisPost on Facebook

Добри пастир спашава изгубљену овцу

Који човјек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?


И нашавши дигне је на раме своје радујући се,

Tweet thisPost on Facebook

И дошавши кући сазове пријатеље и сусједе говорећи им: радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.


Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једнога грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.


Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свијеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?

Tweet thisPost on Facebook

И нашавши сазове другарице и сусједе говорећи: радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.

Tweet thisPost on Facebook

Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једнога грјешника који се каје.

Tweet thisPost on Facebook

И рече: један човјек имаше два сина,

Tweet thisPost on Facebook

И рече млађи од њих оцу: оче! дај ми дио имања што припада мени. И отац им подијели имање.


Син одлази од куће

И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у даљну земљу; и онамо просу имање своје живјећи беспутно.


А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

Tweet thisPost on Facebook

Изгубљени син чува свиње

И отишавши приби се код једнога човјека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.


И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

Tweet thisPost on Facebook

А кад дође к себи, рече: колико најамника у оца мојега имају хљеба и сувише, а ја умирем од глади!


Изгубљени син замишља свој повратак

Устаћу и идем оцу својему, па ћу му рећи: оче! сагријеших небу и теби,


Изгубљени син моли оца за опроштај

И већ нијесам достојан назвати се син твој: прими ме као једнога од својијех најамника.


Повратак изгубљеног сина

И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и цјелива га.


А син му рече: оче, сагријеших небу и теби, и већ нијесам достојан назвати се син твој.


А отац рече слугама својијем: изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.


И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

Tweet thisPost on Facebook

Јер овај мој син бјеше мртав, и оживље; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.


А син његов старији бијаше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу пјевање и подвикивање.

Tweet thisPost on Facebook

И дозвавши једнога од слугу запита: шта је то?

Tweet thisPost on Facebook

А он му рече: брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здрава видио.

Tweet thisPost on Facebook

А он се расрди и не шћадијаше да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.


А он одговарајући рече оцу: ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповијести, па мени никад нијеси дао јарета да бих се провеселио са својијем друштвом;


А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.

Tweet thisPost on Facebook

А он му рече: сине! ти си свагда са мном, и све је моје твоје.

Tweet thisPost on Facebook

Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживље; и изгубљен бјеше и нађе се.







This goes to iframe