Свето Јеванђеље по Луки

Послушајте


Лука, глава 14


И догоди му се да дође у суботу у кућу једнога кнеза фарисејскога да једе хљеб; и они мотраху на њега.

Tweet thisPost on Facebook

И гле, бјеше пред њим некакав човјек на коме бјеше дебела болест.

Tweet thisPost on Facebook

И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: је ли слободно у суботу исцјељивати?


А они оћутјеше. И дохвативши га се исцијели га и отпусти.

Tweet thisPost on Facebook

И одговарајући рече им: који од вас не би својега магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?


И не могоше му одговорити на то.


А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

Tweet thisPost on Facebook

Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

Tweet thisPost on Facebook

И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: подај мјесто овоме: и онда ћеш са стидом сјести на ниже мјесто.

Tweet thisPost on Facebook

Него кад те ко позове, дошавши сједи на пошљедње мјесто, да ти рече кад дође онај који те позва: пријатељу! помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.


Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.


А и ономе што их је позвао рече: кад дајеш објед или вечеру, не зови пријатеља својијех, ни браће своје, ни рођака својијех, ни сусједа богатијех, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

Tweet thisPost on Facebook

Када правиш гозбу

Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слијепе;


И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсенију праведнијех.


А кад чу то неки од онијех што сјеђаху с њим за трпезом рече му: благо ономе који једе хљеба у царству Божијему!


А он му рече: један човјек зготови велику вечеру, и позва многе;


И кад би вријеме вечери, посла слугу својега да каже званима: хајдете, јер је већ све готово.


И почеше се изговарати сви редом; први му рече: купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.


И други рече: купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

Tweet thisPost on Facebook

И трећи рече: ожених се, и зато не могу доћи.


И дошавши слуга тај каза ово господару своме. Тада се расрди домаћин и рече слузи своме: иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слијепе.


И рече слуга: господару, учинио сам како си заповједио, и још мјеста има.

Tweet thisPost on Facebook

И рече господар слузи: изиђи на путове и међу ограде, те натјерај да дођу да ми се напуни кућа.


Јер вам кажем да ниједан од онијех званијех људи неће окусити моје вечере. Јер је много званијех, али је мало изабранијех.


Иђаше пак с њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

Tweet thisPost on Facebook

Ако ко дође к мени а не мрзи на својега оца, и на матер, и на жену, и на дјецу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.


И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.


И који од вас кад хоће да зида кулу не сједе најприје и не прорачуни шта ће га стати, да види има ли да може довршити?


Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

Tweet thisPost on Facebook

Говорећи: овај човјек поче зидати, и не може да доврши.

Tweet thisPost on Facebook

Или који цар кад пође с војском да се побије с другијем царем не сједе најприје и не држи вијећу може ли с десет хиљада срести онога што иде на њега са двадесет хиљада?


Ако ли не може, а он пошље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.


Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.


Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?


Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe