Свето Јеванђеље по Марку

Послушајте


Марко, глава 7


И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима.


И видјевши неке од ученика његовијех да нечистијем, то јест неумивенијем, рукама једу хљеб, укорише их.

Tweet thisPost on Facebook

Јер фарисеји и сви Јевреји не једу док не умију руку до лаката, држећи се онога што им је остало од старијех;


И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

Tweet thisPost on Facebook

А потом питаху га фарисеји и књижевници: зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старијех, него једу хљеб неумивенијем рукама?

Tweet thisPost on Facebook

А он одговарајући рече им: добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.


Но залуду ме поштују учећи наукама, заповијестима људскијем.

Tweet thisPost on Facebook

Јер остависте заповијести Божије, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа такова чините.

Tweet thisPost on Facebook

И рече им: добро укидате заповијест Божију да свој обичај сачувате.

Tweet thisPost on Facebook

Јер Мојсије рече: поштуј оца својега и матер своју; и: који опсује оца или матер смрћу да умре.


А ви кажете: ако рече човјек оцу или матери: корван, то јест: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.


И тако не дате му ништа учинити оцу својему или матери својој,

Tweet thisPost on Facebook

Укидајући ријеч Божију својијем обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

Tweet thisPost on Facebook

И дозвавши сав народ рече им: послушајте мене сви, и разумијте.

Tweet thisPost on Facebook

Ништа нема што би човјека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека.


Ако ко има уши да чује нека чује.

Tweet thisPost on Facebook

И кад дође од народа у кућу питаху га ученици његови за причу.


И рече им: зар сте и ви тако неразумни? Не разумијете ли да што год у човјека споља улази не може га опоганити?

Tweet thisPost on Facebook

Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.

Tweet thisPost on Facebook

Још рече: што излази из човјека оно погани човјека;

Tweet thisPost on Facebook

Јер изнутра из срца људскога излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,


Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.


Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека.

Tweet thisPost on Facebook

И уставши оданде отиде на крајеве Тирске и Сидонске, и ушавши у кућу шћадијаше да нико не чује за њ; и не може се сакрити.


Јер чувши за њ жена што у њезиној кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ногама његовима.

Tweet thisPost on Facebook

А жена та бијаше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше га да истјера ђавола из кћери њезине.

Tweet thisPost on Facebook

А Исус рече јој: стани да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима.


А она одговарајући рече му: да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва дјетињијех.

Tweet thisPost on Facebook

И рече јој: за ту ријеч иди; изиђе ђаво из кћери твоје.


И дошавши кући нађе да је ђаво изишао, и кћи лежаше на одру.

Tweet thisPost on Facebook

Генисаретско језеро (Галилејско море)

И опет изиђе Исус из крајева Тирскијех и Сидонскијех и дође на море Галилејско у крајеве Десетоградске.


И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њ руку.


И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његова;


И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јест: отвори се.


И одмах му се отворише уши, и раздријеши се свеза језика његова и говораше лијепо.


И запријети им да никоме не казују; али што им он забрањиваше они још већма разглашиваху.


И врло се дивљаху говорећи: све добро чини; и глухе чини да чују и нијеме да говоре.







This goes to iframe