Свето Јеванђеље по Марку

Послушајте


Марко, глава 14


Бијаху пак још два дана до пасхе и до дана пријеснијех хљебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би га из пријеваре ухватили и убили.


Али говораху: не о празнику, да се не би народ побунио.

Tweet thisPost on Facebook

И кад бијаше он у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоцјенога мира чистога нардова, и разбивши скленицу љеваше му на главу.


А неки се срђаху говорећи: зашто се то миро просипа тако?

Tweet thisPost on Facebook

Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.


А Исус рече: оставите је; шта јој сметате? она учини добро дјело на мени.

Tweet thisPost on Facebook

Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.


Она што може, учини: она помаза напријед тијело моје за укоп.

Tweet thisPost on Facebook

Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа јеванђеље ово по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин.

Tweet thisPost on Facebook

И Јуда Искариотски, један од дванаесторице отиде ка главарима свештеничкијем да им га изда.


А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да га изда.


И у први дан пријеснијех хљебова, кад клаху пасху, рекоше му ученици његови: гдје ћеш да идемо да ти зготовимо пасху да једеш?


И посла двојицу од ученика својијех и рече им: идите у град, и срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим,

Tweet thisPost on Facebook

И гдје уђе кажите господару од оне куће: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?


И он ће вам показати велику собу прострту готову: ондје нам зготовите.

Tweet thisPost on Facebook

И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.

Tweet thisPost on Facebook

И кад би увече, дође са дванаесторицом.


И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.


А они се забринуше, и стадоше говорити један за другијем: да не ја? и други: да не ја?

Tweet thisPost on Facebook

А он одговарајући рече им: један од дванаесторице који умочи са мном у здјелу.

Tweet thisPost on Facebook

Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није родио онај човјек.


И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: узмите, једите; ово је тијело моје.


И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.

Tweet thisPost on Facebook

И рече им: ово је крв моја новога завјета која ће се пролити за многе.


Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у царству Божијему.

Tweet thisPost on Facebook

И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.


И рече им Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбјећи.


Али по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.


А Петар му рече: ако се и сви саблазне, али ја нећу.


И рече му Исус: заиста ти кажем: ноћас док двапут пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.


А он још већма говораше: да бих знао с тобом и умријети нећу те се одрећи. Тако и сви говораху.

Tweet thisPost on Facebook

И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својијем: сједите овдје док ја идем да се помолим Богу.


И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.

Tweet thisPost on Facebook

И рече им: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите.


Исус се моли у Гетсиманском врту

И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час ако је могуће.

Tweet thisPost on Facebook

И говораше: Ава оче! све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.


И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једнога часа постражити?

Tweet thisPost on Facebook

Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тијело слабо.


И опет отишавши помоли се Богу оне исте ријечи говорећи.

Tweet thisPost on Facebook

И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.

Tweet thisPost on Facebook

И дође трећи пут, и рече им: једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје син човјечиј у руке грјешницима.


Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.


И одмах док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и од књижевника и старјешина.


Јуда издаје Исуса пољупцем

И издајник његов даде им знак говорећи: кога ја цјеливам онај је: држите га, и водите га чувајући.

Tweet thisPost on Facebook

И дошавши одмах приступи к њему, и рече: Рави! рави! и цјелива га.


А они метнуше руке своје на њ и ухватише га.

Tweet thisPost on Facebook

А један од онијех што стајаху ондје извади нож те удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му ухо.


И одговарајући Исус рече им: као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,


А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.


И оставивши га ученици сви побјегоше.


И за њим иђаше некакав младић огрнут платном по голу тијелу; и ухватише онога младића.

Tweet thisPost on Facebook

А он оставивши платно го побјеже од њих.

Tweet thisPost on Facebook

И доведоше Исуса к поглавару свештеничкоме, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старјешине.


И Петар иде за њим издалека до у двор поглавара свештеничкога, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња.


А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше;


Јер многи свједочаху лажно на њега и свједочанства не бијаху једнака.


И једни уставши свједочаху на њега лажно говорећи:

Tweet thisPost on Facebook

Ми смо чули гдје он говори: ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.


И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако.

Tweet thisPost on Facebook

И уставши поглавар свештенички на сриједу запита Исуса говорећи: зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?


А он мучаше и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: јеси ли ти Христос, син благословенога?


А Исус рече: јесам; и видјећете сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.


А поглавар свештенички раздрије своје хаљине, и рече: шта нам требају више свједоци?

Tweet thisPost on Facebook

Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.


И почеше једни пљувати на њ, и покривати му лице, и ћушати га, и говорити му: прореци; и слуге га бијаху по образима.


И кад бијаше Петар доље на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничкога,


И видјевши Петра гдје се грије погледа на њ и рече: и ти си био с Исусом Назарећанином.

Tweet thisPost on Facebook

А он се одрече говорећи: не знам нити разумијем шта ти говориш. И изиђе напоље пред двор: и пијетао запјева.

Tweet thisPost on Facebook

И опет кад га видје слушкиња, поче говорити онима што стајаху ондје: овај је од њих.


А он се опет одрицаше. И мало затијем опет они што стајаху ондје рекоше Петру: ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакови.


А он се поче клети и преклињати: не знам тога човјека за кога ви говорите.


И други пут запјева пијетао. И опомену се Петар ријечи што му рече Исус: док пијетао двапут не запјева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.







This goes to iframe