Прва књига о царевима (која се зове и Трећа књига о царевима )

Послушајте


1. Царевима, глава 8


Тада сабра Соломун старјешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезова домова отачких синова Израиљевијех, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завјета Господњега из града Давидова, а то је Сион.


И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви мјесеца Етанима на празник, а тај је мјесец седми.


И кад дођоше све старјешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег;


И пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што бјеху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити.


А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројити ни прорачунати од мноштва.

Tweet thisPost on Facebook

И унесоше свештеници ковчег завјета Господњега на његово мјесто, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.


Јер херувимима бијаху раширена крила над мјестом гдје ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго.

Tweet thisPost on Facebook

И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху у светињи на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и ондје осташе до данашњега дана.


У ковчегу не бјеше ништа осим двије плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завјет са синовима Израиљевијем пошто изидоше из земље Мисирске.


А кад свештеници изидоше из светиње, облак напуни дом Господњи,

Tweet thisPost on Facebook

Те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.

Tweet thisPost on Facebook

Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.


Сазидах дом теби за стан, мјесто, да у њему наставаш довијека.


И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.


И рече: благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мојему и испунио руком својом, говорећи:


Од онога дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ниједнога града међу свијем племенима Израиљевијем да се сазида дом гдје би било име моје, него изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.


И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљева.


Али Господ рече Давиду оцу мојему: што си наумио сазидати дом имену мојему, добро си учинио што си то наумио;

Tweet thisPost on Facebook

Али нећеш ти сазидати тога дома, него син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мојему.

Tweet thisPost on Facebook

И тако испуни Господ ријеч своју коју рече; јер устах на мјесто оца својега Давида, и сједох на пријесто Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљева.

Tweet thisPost on Facebook

И одредих овдје мјесто ковчегу у ком је завјет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље Мисирске.


Молитва цара Соломуна

Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје к небу,


И рече: Господе Боже Израиљев! нема Бога такога какав си ти горе на небу ни доље на земљи, који чуваш завјет и милост слугама својим, које ходе пред тобом свијем срцем својим;


Који си испунио слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао; што си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.

Tweet thisPost on Facebook

Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао говорећи: неће ти нестати човјека испред мене који би сједио на пријестолу Израиљеву, само ако синови твоји ушчувају пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном.

Tweet thisPost on Facebook

Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди ријеч твоја коју си рекао слузи својему Давиду оцу мојему.


Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу те обухватити, акамоли овај дом што га сазидах?


Али погледај на молитву слуге својега и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којим ти се данас моли слуга твој;


Да буду очи твоје отворене над домом овијем дан и ноћ, над овијем мјестом, за које си рекао: ту ће бити име моје; да чујеш молитву којом ће се молити слуга твој на овом мјесту.


Чуј молбу слуге својега и народа својега Израиља, којом ће се молити на овом мјесту; чуј с мјеста гдје станујеш, с неба, чуј, и смилуј се.


Кад ко згријеши ближњему својему те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред твој олтар у овом дому,

Tweet thisPost on Facebook

Ти чуј с неба, и учини и суди слугама својим, осуђујући кривца и дјела његова обраћајући на његову главу, а правога правдајући и плаћајући му по правди његовој.


Кад разбију непријатељи народ твој Израиља зато што ти згријеше, па се обрате к теби и даду славу имену твојему, и помоле ти се и замоле те у овом дому,


Ти чуј с неба, и опрости гријех народу својему Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховијем.

Tweet thisPost on Facebook

Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згријеше теби, па ти се замоле на овом мјесту и даду славу имену твојему, и од гријеха се својега обрате, кад их намучиш,

Tweet thisPost on Facebook

Ти чуј с неба, и опрости гријех слугама својим и народу својему Израиљу показав им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју, коју си дао народу својему у нашљедство.


Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, гусјенице, или кад га притијесни непријатељ његов у земљи његовој властитој, или како год зло, кака год болест,


Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човјека или од свега твојега народа Израиља, ко позна муку срца својега и подигне руке своје у овом дому,


Ти чуј с неба, из стана својега, и смилуј се и учини и подај свакоме по свијем путовима његовијем, које знаш у срцу његову; јер ти сам знаш срца свијех синова човјечијих;


Да те се боје докле су год живи на земљи коју си дао оцима нашим.

Tweet thisPost on Facebook

И странац, који није од твојега народа Израиља, него дође из даљње земље имена твојега ради,


(Јер ће се чути за име твоје велико и за руку твоју крјепку и мишицу твоју подигнуту) кад дође и помоли се у овом дому,


Ти чуј с неба, из стана својега, и учини све за што повиче к теби онај странац, да би познали име твоје сви народи на земљи и бојали се тебе као народ твој Израиљ, и да би знали да је име твоје призвано над овијем домом, који сазидах.


Кад народ твој изиде на војску на непријатеља својега путем којим га пошљеш, и помоле се Господу обративши се ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,

Tweet thisPost on Facebook

Чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу.

Tweet thisPost on Facebook

Кад ти згријеше, јер нема човјека који не гријеши, и разгњевивши се на њих даш их непријатељима њиховијем, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу,


Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану ти се молити у земљи онијех који их заробише, и реку: сагријешисмо и зло учинисмо, скривисмо,


И тако се обрате к теби свијем срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховијем, ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,


Тада чуј с неба, из стана својега, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу,

Tweet thisPost on Facebook

И опрости народу својему што ти буду згријешили, и све пријеступе којима ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих.


Јер су твој народ и твоје нашљедство, које си извео из Мисира, исред пећи гвоздене.

Tweet thisPost on Facebook

Нека буду очи твоје отворене на молбу слуге твојега и на молбу народа твојега Израиља, и чуј их кад те год призову.

Tweet thisPost on Facebook

Јер си их ти одвојио себи за нашљедство од свијех народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуге својега, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе!

Tweet thisPost on Facebook

А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњега, гдје бјеше клекао и руке своје подигао к небу;

Tweet thisPost on Facebook

И стојећи благослови сав збор Израиљев, гласом великим говорећи:


Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је говорио; није изостала ни једна ријеч од свијех добријех ријечи његовијех, које је говорио преко Мојсија слуге својега.


Да Господ Бог наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти.


Него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свијем путовима његовијем и држали заповијести његове и уредбе његове и законе његове, што је заповједио оцима нашим.


И нека буду ове ријечи моје, којима се молих Господу, близу Господа Бога нашега дан и ноћ, да би давао правицу слузи својему и народу својему Израиљу у свако доба;

Tweet thisPost on Facebook

Да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог и да нема другога.


И нека срце ваше буде цијело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама његовијем и држите заповијести његове као данас.


Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом.

Tweet thisPost on Facebook

И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет и двије тисуће волова и сто и двадесет тисућа оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви.


У тај дан посвети цар средину тријема који је пред домом Господњим; јер ондје принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалнијех; јер мједени олтар који бијаше пред Господом бијаше мален и не могаху на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалнијех.


Стари исток

И у то вријеме празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока Мисирскога, пред Господом Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана.


А у осми дан отпусти народ; и благословише цара и отидоше к шаторима својим радујући се и веселећи се у срцу за све добро што учини Господ Давиду слузи својему и Израиљу народу својему.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe