Свето Јеванђеље по Јовану

Послушајте


Јован, глава 12


Витанија данас

А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.


Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;


Жена помазује Исусове ноге

А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.


Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:

Tweet thisPost on Facebook

Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?


А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.


А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;

Tweet thisPost on Facebook

Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.


Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.

Tweet thisPost on Facebook

А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;


Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.


А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим


Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.


А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:


Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.


Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.


А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.

Tweet thisPost on Facebook

Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.

Tweet thisPost on Facebook

А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.

Tweet thisPost on Facebook

А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.


Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.


Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.

Tweet thisPost on Facebook

А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.


Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;


Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.


Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.


Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.


Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.


А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.

Tweet thisPost on Facebook

Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.


Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.


И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.


А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.


Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?


А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.


Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.


Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;

Tweet thisPost on Facebook

Да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?


Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:

Tweet thisPost on Facebook

Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.


Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.


Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;


Јер им већма омиле слава људска него слава Божија.


А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;


И ко види мене, види Оног који ме посла.


Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.


И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.


Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;


Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.


И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe