Дела светих апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )

Послушајте


Дела апостолска, глава 7


А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако?

Tweet thisPost on Facebook

А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,


И рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.


Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.


И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета.


Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.


И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту.


И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина.


И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.


И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим.


А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

Tweet thisPost on Facebook

А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.


И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.


А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.


И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши.


И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему.


И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,


Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.


Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе.

Tweet thisPost on Facebook

У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог.


А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.

Tweet thisPost on Facebook

И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.


А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.


И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.

Tweet thisPost on Facebook

Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше.

Tweet thisPost on Facebook

А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?

Tweet thisPost on Facebook

А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?


Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?

Tweet thisPost on Facebook

А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.


И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини.


А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:

Tweet thisPost on Facebook

Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа.


А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља.


Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.

Tweet thisPost on Facebook

Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.


Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.


Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.


Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори Синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да;


Ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир,

Tweet thisPost on Facebook

Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.


И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.

Tweet thisPost on Facebook

А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?


И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.

Tweet thisPost on Facebook

Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;


Који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида,


Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом.


А Соломун Му начини кућу.

Tweet thisPost on Facebook

Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:


Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?


Не створи ли рука моја све ово?

Tweet thisPost on Facebook

Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.


Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте;


Који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте.


Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ.

Tweet thisPost on Facebook

А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу;

Tweet thisPost on Facebook

И рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.


А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.

Tweet thisPost on Facebook

И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.


И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.


Каменовање Стефана

Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре.







This goes to iframe