Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /var/www/pouke.org/verujem/Sources/Load.php(183) : runtime-created function on line 3
Starac Porfirije Kavsokalivit

Аутор Тема: Starac Porfirije Kavsokalivit  (Прочитано 24027 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже GORAN

  • Шта рећи?
  • ******
  • Поруке: 2870
  • Гласај: +0/-0
  • Пол: Мушкарац
    • Погледај профил
    • http://www.esnips.com/user/goranvvv
Starac Porfirije Kavsokalivit
« послато: Новембар 10, 2007, 03:20:39 поподне »
"VELIKA JE TAJNA POBOŽNOSTI"

   "Crkva je bespočetna, beskrajna, večna, kao što je i njen Osnivač, Trojični Bog, bespočetan, beskrajan, večan. Crkva je nesazdana, kao što je i Bog nestvoren. Ona je postojala pre svih vekova, pre anđela, pre stvaranja sveta, pre "postanja sveta"(Ef.1,4), kako veli apostol Pavle. Ona je božanska ustanova i u njoj "obitava sva punota Božanstva"(Kol.2,9). Ona je Tajna nad tajnama. Ta Tajna je bila neotkrivena, a otkriva se "u poslednja vremena" (1.Petr.1,20). Crkva ostaje nepokolebiva jer je ukorenjena u ljubavi Božjoj i u Njegovom velikom Promislu.

   Večnu Crkvu sačinjavaju tri Lica Svete Trojice. U misli i u ljubavi Trojičnoga Boga, od iskoni su postojali i anđeli i ljudi. Mi, ljudi, nismo se rodili sada: u sveznanju Božjem postojimo pre svih vekova.
 
    Ljubav Božja sazdala nas je po liku i po obličju Božjem. Uvrstila nas je u Crkvu iako je znala za naše bogoodstupništvo koje je imalo uslediti. Dala nam je sve, kako bi i nas načinila bogovima po blagodati i po daru. Mi, međutim, zloupotrebivši svoju slobodu, izgubismo prvobitnu lepotu i pravednost, te otpadosmo od Crkve. Van Crkve, daleko od Svete Trojice, izgubismo raj, izgubismo sve. No, izvan Crkve nema spasenja, nema života. Zato nas milosrdno srce Boga Oca nije ostavilo van ljubavi Svoje. Bog nam je ponovo otvorio vrata raja u poslednjim vremenima i javio se u telu.

    Ovaploćenjem Jedinorodnoga Sina Božjeg opet je ljudima otkriven predvečni plan Božji o spasenju čoveka. O tome Apostol piše: "I zaista, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu, opravda se u Duhu, pokaza se anđelima, propovedi se neznabošcima, verova se u svetu, vaznese se u slavi" (1.Tim. 3,16). Reči apostola Pavla jesu reči prepune smisla, božanstvene, nebeske reči.

U beskrajnoj ljubavi Svojoj Bog nas je ponovo sjedinio sa Crkvom Svojom u Ličnosti Hristovoj. Ulazeći u nesazdanu Crkvu, prilazimo Hristu, ulazimo u prostor nestvorene svetlosti. Drugim rečima, i mi, verni hrišćani, prizvani smo da postanemo nesazdani po blagodati, da postanemo zajedničari bižanskih energija, da uđemo u Tajnu Božanstva, da prevaziđemo naš svetski način umovanja, da umremo kao stari čovek (Kol.3,9 , Rimlj.6.6 , Ef.4.22 ) i da postanemo oboženi ili uboženi. Kada živimo u Crkvi, živimo Hristom. Ovo su veoma istančani duhovni i bogoslovski pojmovi. Samo Duh Sveti može da nas nauči svemu ovome."

Ван мреже GORAN

  • Шта рећи?
  • ******
  • Поруке: 2870
  • Гласај: +0/-0
  • Пол: Мушкарац
    • Погледај профил
    • http://www.esnips.com/user/goranvvv
Re: Starac Porfirije Kavsokalivit
« Одговор #1 послато: Новембар 10, 2007, 04:07:52 поподне »
HRISTOS JE LJUBAV NAŠA

Hristos je radost, svetlost istinita, sreća. Hristos je nada naša. Odnos sa Hristom jeste ljubav, eros, oduševljenje, čežnja za Božanstvom. Hristos je sve i sva. On je ljubav naša. Ljubav Hristova, odnosno ljubav prema Hristu, jeste ljubav koja se ne može oduzeti. Iz nje izvire radost.

Radost je sam Hristos. To je radost koja te čini drugim čovekom. To je duhovna "ludost", ali u Hristu. Ovo duhovno vino opija te kao pravo, nepatvoreno vino. Evo šta o tome kažesveti car i prorok David: "Štap Tvoj i palica Tvoja, oni me utešiše. Pripremio si preda mnom trpezu, nasuprot tlačitelja mojih" (Ps.22,5 ). Duhovno vino je čisto, nepomešano sa vodom, nepatvoreno, veoma jako, tako da kad ga piješ, opijaš se njime. To božanstveno "pijanstvo" jeste reč Božja koja se daje čistima srcem (Mat.5,8)

Postite koliko možete, vršite metanije koliko možete, uživajte u svenoćnim bdenjima koliko želite, ali u svemu budite radosni. Imajte u sebi radost Hristovu. To je radost koja traje večno, koja u sebi sadrži večnu radost. To je radost Gospoda našega. Ona pruža sigurno spokojstvo, spokojno zadovoljstvo i svesladosno blaženstvo. To je sveradosna radost koja prevazilazi svaku radost. Hristos želi da se ljudi raduju. Štaviše, uživa u tome da širi radost, da vernike svoje obogaćuje radošću; želi "da radost naša bude potpuna" (1.Jov.1,4)

To je naša religija, tim putem treba da idemo. Hristos je raj, deco moja. Šta je to raj? To je Hristos. Ovde počinje raj. To je potpuno ista stvar: oni koji ovde na zemlji žive Hristom, doživljavaju raj. To je tako kako vam kažem. To je ispravno, istinito, verujte mi! Naš je zadatak da se potrudimo, da nađemo načina da uđemo u svetlost Hristovu. Nije važno vršiti formalne dužnosti. Suština je u tome da budemo sa Hristom, da se naša duša probudi i zavoli Hrista, da postane sveta. Da se prepusti božanskoj ljubavi. Tako će i On zavoleti nas. Tada ćemo imati u sebi radost koju nam niko i ništa ne može oduzeti. Više od svega, Hristos želi da nas ispunjava radošću, jer On jeste Izvor radosti. Ova radost jeste dar Hristov. U njoj ćemo poznati Hrista. Ne možemo Ga poznati, međutim, ako On ne pozna nas. Evo šta o tome kaže sveti car David: "Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se trude oni koji ga zidaju; ako Gospod ne sačuva grad, uzalud ne spava čuvar" (Ps.126,1)

Sve ovo naša duša želi da stekne. Ako se na odgovarajući način pripremimo, blagodat Božja će nam to dati. Nije to teško. Ako zadobijemo blagodat, sve postaje lako, radosno; sve postaje blagoslov Božji. Božanska blagodat stalno kuca na vrata naše duše i čeka da otvorimo, da uđe u naše ožednelo srce i da ga sasvim ispuni. Punoća je Hristos, a sa Njim  Presveta Bogorodica. Punoća je Sveta Trojica. Kako je to sve lepo!

Kad voliš, možeš da živiš na bučnom centralnom trgu u Atini, na trgu Omonija, a da i ne znaš da se nalaziš na Omoniji; niti primećuješ automobile, ni prolaznike, niti išta drugo. Sam si sa ličnošću koju voliš. Živiš njome, raduješ se njoj, ona te nadahnjuje. Zar sve ovo što vam govorim ne odgovara istini? Zamislite, međutim, da ta ličnost koju volite jeste Hristos. Hristos u umu tvome, Hristos u srcu tvome, Hristos u vascelom biću tvome, Hristos svuda.

Hristos je život, Izvor života, Izvor radosti, Izvor svetlosti istinite, sve i sva. Ko ljubi Hrista i bližnje, taj ima život, taj živi punim životom. Život bez Hrista jeste smrt; jeste pakao, a nije život. Život bez ljubavi - to je pakao. Život je Hristos. Ljubav je život Hristov. Ili ćeš biti u životu ili u smrti. Trećega nema. Izbor zavisi od tebe.

Jedan treba da bude naš cilj - ljubav prema Hristu, prema Crkvi, prema bližnjemu. Ljubav, služenje Bogu, čežnja, sjedinjenje sa Hristom i sa Crkvom jeste raj na zemlji. Ljubav prema Hristu i prema bližnjemu, prema svima, prema neprijateljima. Hrišćanin voli i žali sve i svakoga, želi da se svi spasu i da svi okuse Carstvo Božje. To je hrišćanstvo. Preko ljubavi prema bratu našem, postići ćemo da zavolimo Boga. Ako to i želimo i hoćemo, ako smo dostojni, božanska blagodat dolazi preko brata našega. Kad ljubimo brata, ljubimo Crkvu, pa prema tome ljubimo i Hrista. U Crkvi se nalazimo i mi. Kada, dakle, ljubimo Crkvu, ljubimo i sami sebe.

Ван мреже GORAN

  • Шта рећи?
  • ******
  • Поруке: 2870
  • Гласај: +0/-0
  • Пол: Мушкарац
    • Погледај профил
    • http://www.esnips.com/user/goranvvv
Re: Starac Porfirije Kavsokalivit
« Одговор #2 послато: Новембар 10, 2007, 04:50:16 поподне »
Jedno hoću, jedno želim, jedno ištem, Hriste moj - da sam sa Tobom


Ljubimo Hrista! Neka nam je On jedina nada i staranje! Ljubimo Hrista samo Njega radi! Nikada nas radi. Neka nas postavi tamo gde On hoće. Neka nam da ono što On hoće da nam da. Nemojmo da Ga ljubimo radi darova Njegovih. Sebično je reći: Hristos će me nastaniti u jedan lep stan Carstva Nebeskog, koji je za mene načinio. Hristos ga je pripremio. To piše u Jevanđelju: "U kući Oca mojega stanovi su mnogi. A da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripremim mesto. I ako otidem i pripremim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da gde sam ja, budete i vi" (Jov.14,2-3). pravilno je kada kažemo: Hriste moj, neka bude ono što hoće ljubav Tvoja; meni je dovoljno da živim u ljubavi Tvojoj.

Ja ubogi - šta da vam kažem? - Veoma sam slab čovek. Nije mi pošlo za rukom da do te mere zavolim Hrista da duša moja čezne za Njim. Osećam da sam na tome putu daleko, daleko zaostao. Ja tako osećam. Nisam stigao onamo kuda želim, ne živim ovom ljubavlju. Ali ne gubim hrabrost. Imam poverenja u ljubav Božju. Kažem Gospodu Hristu: "Znam, nisam dostojan. Pošalji me onamo kuda hoće ljubav Tvoja. To želim, to hoću. U svome životu svagda sam Tebe obožavao i Tebi služio."

Kada sam jednom bio teško bolestan, tako da je postojala mogućnost i da odem Bogu na istinu, nisam hteo da razmišljam o svojim gresima. Hteo sam da razmišljam o ljubavi Gospoda svog Isusa Hrista i o večnom životu. Nisam hteo da se plašim. Želeo sam da odem ka Gospodu, te sam razmišljao o Njegovoj dobroti i ljubavi. Pa i sada, kada se bliži kraj moga života, nisam nespokojan, nema u meni nikakve agonije, nego razmišljam ovako: kada se o Drugom dolasku Gospodnjem pojavim pred Njim i kada mi Hristos kaže: "Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha?" (Mat.22,12), sagnuću glavu i odgovoriću Mu: "Neka bude ono što Ti hoćeš, Gospode moj! Neka bude ono što hoće ljubav Tvoja! Znam, nisam dostojan. Pošalji me onamo kuda odredi ljubav Tvoja! Dostojan sam pakla. I u pakao da me baciš, dovoljno je da sam s Tobom. Jedno hoću, jedno želim, jedno ištem - da budem s Tobom. Gde god i kako god Ti hoćeš..."

Ulažem napor da se predam ljubavi Božjoj i služenju Njemu. Svestan sam svoje grešnosti, ali živim u nadi. Rđavo je kada gubiš nadu. Jer, onaj ko je beznadežan, oseća gorčinu, gubi volju i snagu. Za to vreme, onaj ko se nada, ide napred. Baš zato što oseća da je siromašan, trudi se da se obogati. Pogledajmo šta radi siromašan čovek: ako je pametan, trudi se da nađe načina da se obogati.

Iako se osećam tako nemoćnim i znam da nisam postigao ono za čim čeznem, ja ipak ne gubim nadu. Tešim se, kao što rekoh, time što ne prestajem da se stalno trudim. Pa ipak, ne činim ono što želim. Molite se i za mene! Stvar je u tome da ne mogu na apsolutan način da zavolim Hrista bez blagodati Njegove. Hristos ne ostavlja prostora da se ispolji ljubav Njegova ako moja duša nema nešto što će Ga privući.

Možda to nešto i jeste ono što meni nedostaje. Stoga se molim Bogu na ovaj način: "Veoma sam slab, Hriste moj. Samo Ti možeš postići, blagodaću Tvojom, da i mene udostojiš da - poput apostola Pavla, koji se radovao Tebi - kažem: A živim - ne više ja, nego živi u meni Hristos (Gal.2,20)

Ovim temama sam zaokupljen. Trudim se da iznađem načina kako da zavolim Hrista. Ova ljubav je nezasita. Što više ljubiš Hrista, to više misliš da Ga ne ljubiš, pa još više čezneš da Ga zavoliš. Iako to ni sam ne shvataš, ipak ideš sve više u visinu, u visinu!

Ван мреже GORAN

  • Шта рећи?
  • ******
  • Поруке: 2870
  • Гласај: +0/-0
  • Пол: Мушкарац
    • Погледај профил
    • http://www.esnips.com/user/goranvvv
Re: Starac Porfirije Kavsokalivit
« Одговор #3 послато: Новембар 10, 2007, 10:34:25 поподне »
SAM GOSPOD NAUČIĆE NAS MOLITVI


Čovek traži radost i sreću na nebu. Traži ono što je večno, daleko od svih isvega; traži da nađe radost u Bogu. Bog je tajna. On je ćutanje. On je beskonačan. On je sve. Težnju duše ka nebu ima čitavo čovečanstvo. Svi traže nešto nebesko. Na Boga su upućena sva bića, makar i nesvesno.

Ka Njemu stalno upućujte svoj um! Zavolite molitvu, taj razgovor sa Gospodom! Sve je ljubav - ljubav prema Gospodu, prema Ženiku. Budite dostojni ljubavi Hristove! Kako ne biste živeli u mraku, pokrenite prekidač molitve, pa će božanska svetlost doći u vašu dušu. U dubini vašeg bića javiće se Hristos. Onde, u dubini, nalazi se Carstvo Božje. "Carstvo je Božje unutra u vama" (Luk.17,21)

Molitva se ostvaruje samo Duhom Svetim. On dušu uči kako se moli. "Jer ne znamo šta ćemo moliti kao što treba nego sam Duh se moli za nas uzdisajima neizrecivim" (Rimlj.8,26). Mi ne treba da ulažemo nikakav napor. Dovoljno je da se obraćamo Bogu sa raspoloženjem smernoga sluge, molbenim i preklinjujućim glasom. Tada će naša molitva biti ugodna Bogu. Stojmo sa pobožnošću pred Raspetim i govorimo: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me". Time je sve rečeno. Kada se čovekov um pokrene na molitvu, onda u deliću sekunde dolazi božanska blagodat. Onda se čovek oblagodaćuje i sve posmatra drugim očima. Sva suština je u tome da zavolimo Hrista, molitvu, izučavanje svetih spisa. Uzmimo, naprimer, broj milion, pa ga usitnimo na jedinice. Čovekov udeo kroz podvig predstavlja milioniti deo svega.

Pre molitve duša treba da se priprema kroz molitvu. To znači: potrebna je molitva za molitvu. Čujte kako se sveštenik tiho moli na svetoj Liturgiji pred čitanje svetog Jevanđelja:

"Zapali u srcima našim, čovekoljubivi Vladiko, neprolaznu svetlost bogopoznanja, i otvori oči uma našeg da bismo razumeli Tvoje evanđelske propovedi. Usadi u nas i strah Tvojih blaženih zapovesti da bismo, pobedivši sve telesne pohote, živeli duhovnim životom, misleći i tvoreći sve što je Tebi ugodno. Jer si ti prosvetljenje duša i tela naših, Hriste Bože, i Tebi slavu uznosimo, sa bespočetnim Tvojim Ocem i presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin."

U molitvu ulazimo a da to nismo ni primetili. Pritom treba da imamo odgovarajuću duhovnu klimu. Druženje sa Hristom, duhovni razgovor, proučavanje duhovnih knjiga, pojanje, upaljeno kandilo, tamjan - sve to sačinjava odgovarajuću klimu, tako da se sve odvija jednostavno, u prostoti srca (Prem.Sol.1,1). Čitajući psalme i vršeći sveta bogosluženja sa ljubavlju, postajemo sveti iako toga nismo svesni. Radujemo se zahvaljujući božanstvenim rečima. Ta radost i ushićenje predstavljaju naš trud da bismo lako ušli u molitvenu atmosferu. To je, kako se kaže, naše "zagrevanje" za molitvu. Pritom možemo da imamo na umu i lepe prizore predela koje smo videli. Ovo je blag i bezbolan pokušaj. Ali ne zaboravimo ni reč Gospodnju: "Bez Mene ništa ne možete činiti" (Jov.15,5).

Sam Gospod naučiće nas molitvi. Nećemo se naučiti sami niti će nas neko drugi naučiti. Nemojmo govoriti: Načinio sam toliko i toliko metanija - prema tome, sada sam sebi obezbedio blagodat, nego molitveno ištimo da u nama zasija neprolazna svetlost bogopoznanja i da se otvore naše duhovne oči kako bi smo razumeli božanske reči.

Na ovaj način ljubimo Boga bez samoprimoravanja, bez truda i napora, a da to i ne zapažamo. Ono što je ljudima teško, za Boga je veoma lako. Boga ćemo zavoleti iznenada - kad nas oseni blagodat. Ako veoma zavolimo Hrista, molitva će se odvijati sama od sebe. Hristos će trajno biti u našem umu i srcu.

Da bismo, međutim, ostali u ovakvom duhovnom stanju i da ga ne bismo izgubili, neophodna je božanstvena, plamena ljubav prema Hristu. Naša ljubav je usmerena na jedno više Biće. Bog svecelo ljubi čoveka, a čovek sa svoje strane želi da dođe do Ljubljenoga. Bog ljubi čoveka božanskom i savršenom ljubavlju. Ljubeći čoveka, Bog je nesebičan.

Ljubav prema Bogu još je viša kada se izražava kao blagodarnost. Neophodno je da ljubimo Boga, ali ne zato što je to naša dužnost, nego onako kako nam je neophodno da jedemo da bi živeli. Često se, naime, obraćamo Bogu usled naše potrebe da nađemo oslonac, budući da ni u čemu oko nas ne nalazimo mira i spokojstva i da osećamo usamljenost.

Ван мреже GORAN

  • Шта рећи?
  • ******
  • Поруке: 2870
  • Гласај: +0/-0
  • Пол: Мушкарац
    • Погледај профил
    • http://www.esnips.com/user/goranvvv
Re: Starac Porfirije Kavsokalivit
« Одговор #4 послато: Децембар 08, 2007, 07:44:45 поподне »
                                 ŠTAP SVETOG GERASIMA

     Kraj u kome smo stanovali - Turkovunija -bio je sve sama uzbrdica i nizbrdica. Ja sam izjutra ustajao veoma rano i odlazio u svoju crkvu Svetoga Gerasima, a vraćao se tek uveče. Ulica u kojoj je bila naša kuća bila je vrlo nezgodna i vrlo strma. Tako sam ja jednog jutra pao i slomio nogu. To se dogodilo u nedeljno jutro; još se nije bilo čestito ni razdanilo i svuda unaokolo vladao je potpuni mir. Zahvaljujući tome, neki ljudi su čuli moje jauke, izišli su odmah i pozvali hitnu pomoć. Stigla je hitna pomoć i preneli su me u bolnicu. Bila mi je slomljena leva potkolenica. Sve su mi kosti na tom delu noge bile smrvljene. Osećan sam nepodnosive bolove. Kada su me doneli u Polikliniku, spuste me iz bolničkog vozila i polože u postelju. Lekari odluče da mi stave nogu u gips. Narod je čekao da služim Liturgiju, ali su bili primorani da svi odu.
     Petnaest dana sam ostao u bolničkoj postelji. Čitavo to vreme molio sam se Gospodu. I tako, u molitvi, najzad spontano bacim pogled na svoju nogu. I šta imam da vidim! Blagodaću Božjom vidim da su mi nogu pogrešno stavili u gips. Zatražim od lekara da otvore gips. Saznavši za to, profesor reče smejući se:
     - Ovaj pop, umesto da gleda svoju crkvu za koju je nadležan, hoće, izgleda, ovde nas da kontroliše! Mi smo svoj posao ispravno uradili, a nogu smo mu pregledali preko rengena. Šta sad hoće? Šta nas muči?
     Niko od lekara nije pokazao nikakvo interesovanje. Ja sam ostao uporan tražeći da pogledaju moju nogu. Oni ni da čuju! U podne mi donesoše jelo, ali ja odbih da jedem ponavljajući kako tražim da me ponovo pogledaju na rendgenu. Insistiram da to urade, jer će, inače, kost krivo da zaraste i takva će ostati zauvek. Na sve to profesor mi je poručio:
     - Neka on gleda svoju svešteničku službu! Noga mu je u redu.
     Dođe veče. Opet mi donesoše jelo; ja opet odbih da jedem, uporno tražeći da pogledaju moju nogu. Sutradan izjutra dođe profesor, pa će mi reći ljutito:
     Šta, bre, hoćeš ti, oče? Šta sve ovo znači? Valjda hoćeš da nas mučiš?
     Na moje uporno navaljivanje, odvedu me ipak ponovo na rendgenski pregled. Stvarno, vide da su mi nogu pogrešno namestili i da je u takvom stanju već prilično zarasla. Profesor poče da se smeje.
     - Bre, oče, - kaže mi -mora da si vrlo grešan! Sada je to i meni jasno, sada ćeš tek da vidiš šta ćeš pretrpeti! Moramo ti ponovo slomiti nogu da je postavimo kako treba.
     Počeše svom snagom da udaraju gips da bi ga razbili. Ja nisam govorio ništa. Samo sam u sebi vršio svoju smirenu molitvu.
     - A, sada ne govoriš! - komentarisao je profesor. - Ali sada ću ti ja oprostiti sve tvoje grehove!
     U jednom trenutku povukoše i svukoše gips. Ja sam osećao strahovit bol. Dva lekara su me vukla za nogu, a profesor je pesnicom udarao po nozi ispod kolena svom snagom da bi je slomio.
     - E, bre, oče, oprostiću te od svih tvojih grehova, ali, zahvaljujući tebi, i meni će biti oprošteni moji gresi!
     lomili su mi kost. Već je bila malo zarasla, te sam trpeo neizdržive bolove. Stegao sam usne. Najzad, slomiše mi nogu. Položiše me pod rendgenski aparat, učvrstiše nogu i vratiše je pravilno u njen prirodni položaj. Potom ponovo pažljivo postaviše gips i vratiše me u krevet.
     Dva - tri meseca - već se i ne sećam koliko je to trajalo - ostao sam da ležim u krevetu. Posle tog dugog vremena postavili su me da sedim na krevetu, a onda su mi dali da se pridržavam pomoću dve štake i da polako počnem da hodam. Ja, međutim, nisam hteo štake. Profesor mi kaže:
     - Uzmi ih da bi mogao da ustaneš, pošto te je ležanje iscrpelo.
     Ovo sa štakama nije dugo trajalo, jer sam i sam počeo da stičem ravnotežu. Zazirao sam od štaka pošto sam se plašio da ću se na njih navići, pa neću posle moći da ih ostavim. Profesor mi reče:
     - Postaraj se da kupiš sebi štap.
     - Neću - odgovorim ja. - Ne želim štap.
     - Pa zar ti kao pop smeš da budeš neposlušan? Slušaj me, inače ćeš pasti, pa ćeš slomiti sve svoje kosti.
     Tada sam bio primoran da kažem svojoj sestri:
     - Kupite mi jedan štap. Mi jesmo siromašni, ali treba da mi kupite štap. Hoću da bacim ove štake, jer mi teško pada da ih nosim.
     Bilo je jedanaest sati pre podne. Ja sam na štakama sišao u bolničku crkvu.
     Moja sestra se odmah spremila da ode u Eolovu ulicu da mi kupi štap. Dok je polazila, eto ti neke gospođe sa štapom u ruci; ulazi u crkvu.
     - Je li ovo crkva Svetog Gerasima? - upita.
     Da, čedo moje, ovo je ta crkva - odgovori crkvenjak.
     - A gde je tu ikona Svetoga Gerasima?
     - Eto je tu - odgovori crkvenjak i pokaza joj ikonu.
     Tada ova nepoznata gospođa pade ničice pred ikonom Svetoga i sa suzama poče da govori naglas dok smo mi svi slušali njene reči:
     - Sveti ugodniče Božji, ja nisam znala za tebe, nikada nisam čula za tebe, čak ni tvoje ime nisam nikada čula, pa ipak si me počastvovao da me posetiš i da mi zatražiš ovaj štap koji sam u svoje vreme kupila u Jerusalimu. Tražio si da ga donesem u tvoj dom; i evo, donela sam ti ga, sveti ugodniče Božji. Rekao si: "želim da mi taj štap doneseš sutra ujutru!" Ja nisam znala gde se nalaziš, pa sam se raspitivala, saznala sam, i evo, našla sam tebe i tvoj dom.
     Ja, moja sestra i starica - crkvenjak, sedeli smo za crkvenim stolovima pored tutorskog stola. Nepoznata gospođa nam priđe, pa će nas upitati:
     - Šta je to bilo? Zašto je Sveti Gerasim tražio od mene štap? Šta će mu tako nešto?
     A starica crkvenjak odgovori:
     - Slušaj da ti objasnim zašto je svetitelj hteo štap: njemu ne treba, ali sveti Gerasim ima i svoga slugu. Njegov sluga je ovaj sveštenik koga vidiš. On je slomio nogu i već mesecima trpi silne bolove. Danas je ustao posle dužeg ležanja, a lekari su mu rekli da se mora oslanjati na štap. I eto, njegova sestra je taman bila spremna da pođe u Eolovu ulicu da mu kupi štap. Hodi, dakle, uzmi štap od Svetoga, i donesi ga ovamo, pa ga predaj njegovom služitelju.
     Uzbuđena gospođa mi prinese štap i celiva mi ruku.
     - Uzmi ga, oče, i oprosti mi grehe moje. To je štap koji je bio na Grobu Gospodnjem. Ja stanujem u četvrti Provone, na kraju ulice Patision. Tamo stanujem i tamo sam videla Svetoga u snu.
     Ja joj zahvalih. Uzeh štap i počeh odmah da ga koristim, odbacivši štake. Taj štap sam zatim nazvao štapom Svetog Gerasima i veoma sam ga zavoleo. Mnogo pazim da ga ne izgubim. Ali to je i divan, vrlo čudesan štap. Jer, kad neko ima teške telesne bolove, ja ga malo dotaknem štapom i čovek ozdravi. Zaista je to čudesan štap. Kako je sve bilo divno! Potpuno živ pojavio se pred gospođom, koja nikada nije bila čula ni za njega ni za mene. Vaistinu predivna i čudesna dela tvore sveti Božji ljudi! Stoga treba da ih poštujemo. I ja se klanjam svetome Gerasimu, koji i jeste palica nemoćnima, zahvaljujući svojoj svetosti i blagodati.

( ŽIVOT I POUKE STARCA PORFIRIJA KAVSOKALIVITA, str.144. )

Ван мреже Srdjan (iz Beograda)

  • Ветеран
  • *****
  • Поруке: 1569
  • Гласај: +0/-0
  • Пол: Мушкарац
    • Погледај профил
Re: Starac Porfirije Kavsokalivit
« Одговор #5 послато: Децембар 08, 2007, 11:51:03 поподне »

Фотографија старца Порфирија:

http://forum.verujem.org/index.php?topic=816.0
Храбрите се, и нека се укрепљује срце ваше, сви који се уздате у Господа. (Пс.30)

Ван мреже Зосима

  • Шта рећи?
  • ******
  • Поруке: 2442
  • Гласај: +0/-0
    • Погледај профил
Re: Starac Porfirije Kavsokalivit
« Одговор #6 послато: Децембар 15, 2007, 09:41:15 поподне »
Снимак предивног старца Порфирија на youtube,погледати обавезно!!!

http://www.youtube.com/watch?v=NWzSgdkbmcc&feature=related

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Ван мреже zo.

  • Напредни почетник
  • **
  • Поруке: 82
  • Гласај: +0/-0
    • Погледај профил
Re: Starac Porfirije Kavsokalivit
« Одговор #7 послато: Децембар 17, 2007, 12:25:21 поподне »
brate svaka ti cast na linku, samo jedan dodatak ko hoce da skine video moze to da uradi na sledeci nacin
na linku umesto youtube upisite voobys i dobicete opciju download. Dakle link sad izgleda ovako: http://www.voobys.com/watch?v=NWzSgdkbmcc&feature=related  naravno skinutom fjlu dodate extenziju .flv skinete flvPlayer instalirate i gledate


hvala Zosimi na linku predivnog starca, naka nas prate njegove molitve
Slava tebi Gospode, slava tebi

Ван мреже GORAN

  • Шта рећи?
  • ******
  • Поруке: 2870
  • Гласај: +0/-0
  • Пол: Мушкарац
    • Погледај профил
    • http://www.esnips.com/user/goranvvv
Re: Starac Porfirije Kavsokalivit
« Одговор #8 послато: Децембар 31, 2007, 02:50:44 поподне »
   - Dođe mi jedna monahinja kojoj se ovde na ruci pojavilo nešto veličine oraha. Kad mi je to pokazala, ja joj rekoh:
   " Hajde da te povedem kod profesora " ( tad sam se nalazio u Poliklinici ).
   " Ja nisam došla kod profesora", veli mi ona, "došla sam kod Vas".
   Zakrstio sam joj čelo, zakrstio sam joj ruku i poslao je u njen manastir. Ozdravila je.

----------------------------------------------------------------------------
                       
   Dok mi se jedna monahinja ispovedala, uz pomoć očiju duše uočio sam da ima rak na dojci.
   - Jesi li dobro? - upitam je. - Nešto nije u redu kod tebe.
   - Tako je, oče; no, stid me je da o tome govorim.
   - Pođi sad gore kod tog i tog lekara, i reci mu da sam te ja poslao da te pregleda. Posle toga dođi da mi kažeš šta je bilo.
   Pregledali su je i zaista su ustanovili da ima rak; kroz tri dana trebalo je da bude podvrgnuta operaciji. Kada se vratila k meni, rekoh joj da klekne preda me.
   - Izgovaraj u sebi molitvu - rekoh joj, i ja sam u sebi izgovarao molitvu. Potom sam je zakrstio i poslao da čini šta su joj lekari savetovali.
   Kada je tri dana kasnije došla na operaciju, bila je dobro. Nije bilo nikakvog tumora.
   Izvan sebe, lekar siđe u crkvicu i pronađe me.
   - Za ime Boga, oče, šta si uradio onoj ženi, te je ozdravila? Da nisam tumor opipao svojom rukom i da ga pre tri dana nisam video svojim očima, ne bih verovao"

( Starac Porfirije - Podvižnik ljubavi, prozorljivi čudotvorac, str. 218. )

Ван мреже GORAN

  • Шта рећи?
  • ******
  • Поруке: 2870
  • Гласај: +0/-0
  • Пол: Мушкарац
    • Погледај профил
    • http://www.esnips.com/user/goranvvv
Re: Starac Porfirije Kavsokalivit
« Одговор #9 послато: Децембар 31, 2007, 03:40:28 поподне »
      Starac je postavljao dijagnoze, pratio i lečio bolesti mnoge svoje duhovne dece, ali i mnogobrojnih bolesnika koji to nikad nisu saznali, ali će konačno saznati na nebesima.
      "Dobila sam rak", poče da nam priča nepoznata gospođa dok smo čekali pred vratima starčeve kelije, "došlo je do metastaziranja i on se proširio po čitavom telu. Lečila sam se u mnogim bolnicama, a moje stanje je bivalo sve gore. Trpela sam užasne bolove, nisam bila u stanju da jedem i postala sam sama kost i koža. Lekari me behu otpisali. Neki moji rođaci su me vodili u London, ali ni tamošnji lekari nisu mogli da mi pomognu. Poslali su me nazad, da barem umrem u svojoj zemlji. Doneli su me u Polikliniku. Bila sam potpuno iscrpljena i očajna. Jedna poznanica mi ispriča o nekakvom starcu jeromonahu koji se nalazio u blizini, u crkvici Svetog Gerasima, i koji je činio čuda. Nisam verovala u čuda; nisam bila mnogo crkvena, pa, samim tim, njenoj priči nisam ni pridavala neki značaj. Jednog dana poseti me jedan sedokosi monah, pa mi sa ljubavlju reče da ne brinem, već da se molim Hristu i biće mi dobro. Sve to izgledalo mi je neverovatno, ali se tog časa nešto ipak promeni u mojoj duši. Upitah ga kako mu je ime, a on reče - otac Porfirije.
       Kad je otišao, bojažljivo sam pokušala da se molim Hristu, i osetih izvesno olakšanje. Nekoliko dana kasnije, on ponovo dođe i reče mi da će se rak proširiti i na kosti, ali da ja ne brinem nego da se neprekidno molim, i sve će biti dobro. Osetila sam da taj čovek u sebi ima neku silu koju prenosi i na mene. Počela sam da se molim neprekidno, da verujem, da se nadam, i da se po prvi put radujem. Kroz nekoliko dana lekari su ustanovili da je rak zahvatio i kosti. Ja sam se smeškala, a lekari su mislili da mi je rak zahvatio i mozak. Otada, malo-pomalo, rak poče da se povlači, i ja sam to osećala. Uočili su to i lekari, ali nisu bili u stanju da daju objašnjenje. Ja sam, naravno, znala uzrok, ali ništa im nisam rekla. Oporavak je bio sve očigledniji, sve dok jednog dana nisam ustala iz kreveta. Veza sa starcem Porfirijem se nastavila. Dolazila sam i ovde, u Kalisiju. Jednog dana sam ovde, zajedno sa nekolicinom svojih rođaka, čekala na red da posetim Starca. No, sam Starac pošalje jednu gospođu da me pozove da pođem u njegovu keliju. Kad sam ušla, on me upita kako sam; rekoh mu da sam sve bolje; onda mi on reče da izađem u mali vrt, da potražim i da uberem dve jagode. Ja postupim kako mi je starac rekao, te uberem dve jagode i donesem ih. Otac Porfirije se pomoli Bogu, zatim blagoslovi jagode i dade mi jednu da pojedem. Kako sam je zagrizla, ispustila sam tako snažan krik da su ga čuli čak i moji rođaci, koji su čekali napolju, i veoma su se uznemirili."
      - Zašto ste toliko kriknuli? - začudih se ja i prekidoh njenu priču.
      "Kriknula sam jer nisam mogla drugačije. Naime, čim sam zagrizla jagodu, osetila sam da čitavo moje telo biva preplavljeno takvom sladošću, takvom neopisivom srećom kakvu nikad dotad nisam osetila: bio je to trenutak mog konačnog izlečenja od raka. Od tog trenutka, ta opaka bolest me više nije napadala. Kao što vidite, ostao mi je samo jedan prišt na levoj ruci. Otac Porfirije mi je rekao da on predstavlja znak Hristove ljubavi, da ne bih zaboravila Njegovo dobročinstvo, i da ne bih zaboravila da Ga ljubim"

( str. 299. )
« Последња измена: Децембар 31, 2007, 03:42:27 поподне GORAN »

Ван мреже Brat NenadZ

  • Почетник
  • *
  • Поруке: 1
  • Гласај: +0/-0
    • Погледај профил
    • Имејл
Re: Starac Porfirije Kavsokalivit
« Одговор #10 послато: Јануар 11, 2008, 03:11:56 пре подне »
Draga Braco i Sestre,
odusevljen sam sto vidim,
da ste stavili i temu o mom,licno omiljenom starcu-Porfiriju.
procitao sam njegovo zitije,i veoma sam vam zahvalan sto ste ga stavili na forum.

Slava na visini Bogu,na zemlji mir,medj` ljudima dobra volja!
Mir Bozji,Hristos se rodi!

Prostite me,i ne zamerite...

Ван мреже Ивица М.

  • Шта рећи?
  • ******
  • Поруке: 7289
  • Гласај: +0/-0
  • Пол: Мушкарац
  • Ludo moja, zar ne znaš: divno je nemati plan!
    • AOL брзи гласник - ivicachem
    • Погледај профил
Re: Starac Porfirije Kavsokalivit
« Одговор #11 послато: Јануар 11, 2008, 09:00:45 пре подне »
Добродошао, брате!  :)
Не треба веровати ниједном експерименту док га не потврди теорија. (Артур Едингтон)

To you, Baldrick, the Renaissance was just something that happened to other people, wasn't it? (Blackadder)

Ван мреже GORAN

  • Шта рећи?
  • ******
  • Поруке: 2870
  • Гласај: +0/-0
  • Пол: Мушкарац
    • Погледај профил
    • http://www.esnips.com/user/goranvvv
Re: Starac Porfirije Kavsokalivit
« Одговор #12 послато: Јануар 19, 2008, 12:00:23 поподне »
Ко хоће да буде хришћанин треба најпре да постане песник

Душа хришћанина треба да је истанчана, да је осетљива и осећајна, да лети, вазда да лети, да живи у "сновима". Да лети у бескреј, међу звезде, до величанства Божјег, у тишину.

Ко хоће да буде хришћанин, треба најпре да постане песник. То је то! Треба да саосећаш, да волиш и да саосећаш. Да саосећаш са оним кога волиш. Љубав се труди за љубљену личност. По сву ноћ трчи, бди, све док не окрвави ноге, само да би се сусрела са љубљеном личношћу. Подноси жртве. Ништа не узима у обзир, ни претње ни тешкоће, а све у име љубави. Љубав према Христу је нешто сасвим друго, бесконачно узвишеније.

Када кажемо љубав, није ту реч о врлинама које ћемо стећи него о срцу које љуби Христа и ближње. Све усмеравајмо у том правцу. Гледајући мајку са детенцетом у наручју, зар не видимо како га љуби и како је њена душа испуњена чежњом? Зар не видимо како јој блиста лице док у наручју држи свог анђелчића? Човек Божји све то види. То на њега оставља утисак и он, духовно жедан, каже: камо среће да и ја осећам такву чежњу за Богом својим, за Христом својим, за Пресветом Богородицом, за светим угодницима Божјим! Јесте, тако треба да заволимо Христа Бога. Желиш, хоћеш и задобијаш благодаћу Божјом.

Да ли ми, међутим, имамо у себи пламен љубави према Христу? Када смо преморени, да ли хитамо да се одморимо у молитви Љубљеноме или Му се молимо као од беде, уз речи: о, сад још морам да завршим и молитву и молитвено правило?... Шта нам то недостаје и зашто се тако осећамо? Недостаје нам божанствена љубав. Таква, изнуђена молитва нема вредности. Може бити, штавише, да нам наноси и зло.

( ЖИВОТ И ПОУКЕ СТАРЦА ПОРФИРИЈА КАВСОКАЛИВИТА, стр. 236. )
« Последња измена: Јануар 19, 2008, 12:16:27 поподне GORAN »

Ван мреже GORAN

  • Шта рећи?
  • ******
  • Поруке: 2870
  • Гласај: +0/-0
  • Пол: Мушкарац
    • Погледај профил
    • http://www.esnips.com/user/goranvvv
Re: Starac Porfirije Kavsokalivit
« Одговор #13 послато: Јануар 19, 2008, 12:33:01 поподне »
У МОЛИТВИ ЈЕ ВАЖАН ИНТЕНЗИТЕТ

У молитви није важно њено временско трајање него њен интензитет. Молите се макар пет минута, али за то време се предајте Богу са љубављу и богочежњивошћу. Могуће је да се неко моли читаву ноћ, а неко други свега пет минута, па да ова петоминутна молитва ипак буде изнад оне свеноћне. Ово је, дабоме, тајна, али то вам је тако. Саслушајте ме, децо моја, да вам испричам и један пример за ово.

Неки монах ишао кроз пустињу, па се сусрео са другим монахом. Поздравише се.
- Одакле долазиш?
- Из тог и тог села.
- Па како живите тамо?
- Код нас је страшна суша. У великој смо невољи и тузи.
- И шта сте урадили? Јесте ли се молили Богу?
- Јесмо.
- Да ли је пала киша?
- Није пала.
- Изгледа - рећи ће монах - да се нисте баш усрдно молили. Хајде да и нас двојица овде, на лицу места, упутимо молитвицу Богу да помогне у тој ствари.
 
И стварно, одмах, на лицу места, почеше да се моле. Одмах се појави један облачић. Он постепено постајаше све већи и већи, све црњи и црњи, све нижи и нижи, и гле, паде јака киша. Шта се овде десило? Десила се усрдна молитва. Мало времена су се молили, но одмах је пала киша. Јер, важан је био интензитет њихове молитве.

( стр. 277. )

Ван мреже GORAN

  • Шта рећи?
  • ******
  • Поруке: 2870
  • Гласај: +0/-0
  • Пол: Мушкарац
    • Погледај профил
    • http://www.esnips.com/user/goranvvv
Re: Starac Porfirije Kavsokalivit
« Одговор #14 послато: Јануар 19, 2008, 01:12:07 поподне »
Када се молимо за друге, говоримо: Господе Исусе Христе, помилуј ме"

Молите се за Цркву, за свет, за све људе. Васколико хришћанство садржи се у молитви Исусовој. Ако се молите само за себе, онда се у томе крије саможивост. Насупрот томе, ако се молите за Цркву, и ви сте у Цркви. У Цркви је Христос сједињен са Црквом, али и са Оцем и Светим Духом. Света тројица и Црква јесу једно. Ваша чежња треба да је усмерена на то да сав свет буде освећен, да сви буду Христови. Тада улазите у Цркву и доживљавате рајску радост у Богу, јер сва пуноћа Божанства обитава у Цркви.

Сви смо једно тело, са Христом као Главом. Сви смо Црква. Наша религија има у себи ту величанствену особину - она уједињује свет мислено, духовно. Сила молитве је велика, веома велика, особито кад молитву врше многа браћа. у заједничкој молитви сви се уједињују. Осећајмо ближње своје као себе саме! То је наш живот, наша радост, наше благо. Све је лако у Христу. Христос је средиште. Сви хрле ка средишту и сједињују се у једном духу и једном срцу.

... ... ...

Када сами имамо неки проблем, или га има неко други, затражимо и од других молитве, па сви завапимо Богу са вером и љубављу. Будите сигурни да су те молитве угодне Богу и да ће Он дејствовати и чинити чудеса. то нисмо довољно добро разумели. То схватамо доста површно, па кажемо: помоли се мало за мене.

Молите се више за друге него за себе. Изговарајте речи: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", а имајте на уму увек и друге. Сви смо деца истог Оца, сви смо једно. Стога, када се молимо за друге, кажимо: "Господе Исусе Христе, помилуј нас", а не "помилуј их". На тај начин признајемо да су они заједно са нама.

Молитва за друге, вршена благо и са љубављу, некористољубива је и доноси велику духовну корист. Облагодаћује онога ко се моли, али облагодаћује и онога за кога се он моли. То значи да низводи благодат божју. Када осећате велику љубав, и када вас та љубав подстиче на молитву, онда таласи ваше љубави запљускују онога за кога се молите и утичу на њега. Тако ви око њега стварате заштитни оклоп и вршите утицај на њега. Водите га путем добра. Видећи ваш напор, Бог штедро даје благодат Своју и вама и њему. Али притом вам ваља умрети за себе. Јесте ли разумели ово?

( стр. 281. )

 

Sitemap 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38