Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /var/www/pouke.org/verujem/Sources/Load.php(183) : runtime-created function on line 3
Feljton Pressa: Optužnica SPC protiv vladike Artemija

Аутор Тема: Feljton Pressa: Optužnica SPC protiv vladike Artemija  (Прочитано 941 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Срећко Петровић

  • нолајфер
  • Почасни модератор
  • Шта рећи?
  • ***
  • Поруке: 3865
  • Гласај: +1/-0
  • Пол: Мушкарац
  • brainwashed, level 9
    • Погледај профил
    • Имејл
Feljton Pressa: Optužnica SPC protiv vladike Artemija
« послато: Јун 07, 2010, 09:08:56 пре подне »
Feljton Pressa: Optužnica SPC protiv vladike Artemija


BEOGRAD 30. 05. 2010

Ekskluzivno: Optužnica SPC protiv vladike Artemija

Pošto se u javnosti i dalje prave kontroverze oko smene vladike Artemija, uredništvo Pressa odlučilo da objavi dokument SPC u kojem se nedvosmisleno dokazuju mahinacije penzionisanog vladike

Dogodine u Sremčici… Vladika Artemije uhvaćen u brojnim malverzacijama

Vladika Atanasije Jevtić pozvao je Sinod SPC da objavi sinodski tekst „o kanonskoj odgovornosti” episkopa Artemija, na osnovu kojeg je Sabor sudski doneo odluku o njegovom razrešenju. On je to zatražio pre dva dana, nakon što je vladika Artemije ponovo javno poručio da se on „osuđuje bez suda i bez dokaza”. Novi upravnik Raško-prizrenske eparhije mitropolit Amfilohije zbog toga je u Gračanici zatražio od sveštenstva na Kosovu da ostane verno Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a ne razrešenom Artemiju?!


a1

Osvedočeni prijatelj Srba za 750.000 dolara

Episkop Artemije je Džemsa Džatrasa u aktu br. 28 od 23. januara 2007. patrijarhu Pavlu prikazao kao „osvedočenog našeg prijatelja i saradnika u odbrani KiM”. Iako je i javnost Srbije stekla utisak da je reč o pravim prijateljima, koji po ljubavi zastupaju istinu u Americi, episkop Artemije je odobrio da se Dž. Džatrasu preko Nacionalne banke Grčke isplati iznos od 350.000 američkih dolara, a preko Komercijalne banke iz Beograda mu je uplaćeno 400.000 dolara, dok je advokatu Zoranu Ristiću, na ime pravnih saveta, isplaćeno 4.000 evra.

Pošto se u javnosti i dalje prave kontroverze oko smene vladike Artemija, uredništvo Pressa odlučilo je da u narednih desetak dana u feljtonu „OPTUŽNICA SPC PROTIV VLADIKE ARTEMIJA” objavi integralno sinodski tekst do kojeg je došao, a u kojem se jasno vidi da je episkop Artemije nagrađen time što nije raščinjen i što se već uveliko ne nalazi pred nekim svetovnim sudom.

Monopol na gradnju i Kosovo

Sveti arhijerejski sinod SPC 11. februara 2010. doneo je odluku broj 131 kojom je episkop Artemije razrešen upravljanja Eparhijom raško-prizrenskom zbog – dugogodišnjeg neizvršavanja odluka Sabora i Sinoda; zbog postupaka kojima se narušava jedinstvo SPC, a Eparhija raško-prizrenska faktički izdvaja iz njenog sastava i poretka; zbog finansijskih malverzacija; zbog neizvršavanja pastirskih obaveza u određenim delovima eparhije; zbog unošenja nemira i deoba među sveštenstvo, monaštvo i verni narod, kao i zbog sejanja nepoverenja prema patrijarhu srpskom, izvršnim telima SPC i delu arhijereja, kao i zbog pridavanja sebi liderske političke uloge i monopola u odbrani Kosova i Metohije.

U dokumentu se navodi da je episkop Artemije, mimo kanonskih i pravnih propisa, 21. decembra 2002. doneo odluku br. 435 kao akt o osnivanju već vekovima postojeće Eparhije raško-prizrenske. Istovremeno, posedovanjem i kupovinom nekretnina na području drugih eparhija (Beograd, Sremčica, Banja Koviljača, Prolom banja, Vrnjačka Banja itd.) stvoren je utisak da je episkop Artemije godinama predano i planski stvarao ne samo strukturu budućeg raskola šireći svoju vlast na prostore drugih eparhija SPC, nego i direktno podrivajući crkveni poredak.

Obnova u Sremčici

U izveštaju Sinoda, ipak, najviše se govori o finansijskim malverzacijama penzionisanog vladike. Prenosimo delove izveštaja koje ćete ekskluzivno moći da čitate u Pressu u narednih deset dana:

1. U Fond za obnovu porušenih crkava i manastira od 2004. do 2010. uplaćeno je 581.120 evra, a nenamenski je potrošeno 357.760 evra, i to uglavnom za kuću vladike Artemija u Sremčici, troškove za London, honorare advokatu u Strazburu (47.700 evra), vraćanje ličnih pozajmica Artemiju za gradnju vladičanskog konaka…

2. U Humanitarni fond eparhije je od 2004. do 2010. sa raznih strana uplaćeno 220.511 evra, a nenamenski je potrošeno 38.597 evra. Prilozi u Fond za Kosovo i Metohiju od 2003. do 2010. od Vlade Srbije iznosili su 284.936 evra, a nenamenski je potrošeno 110.490 evra.

a2

Pucali na sekretara koji je ukazivao na malverzacije

Episkop Artemije nije pokazao očinsku i pastirsku ljubav ni na Đurđevdan 2006, kada je jedan Srbin, pripadnik kosovske policije koji je kasnije osuđen, pucao na sveštenika Srđana Stankovića, sekretara Eparhije raško-prizrenske, i njegovu maloletnu decu. To se desilo istog dana kada je otac Srđan pred episkopom Artemijem potvrdio spremnost da svedoči pred Sinodskom komisijom o nepravilnostima u eparhiji.

Istraga je utvrdila da je Srbin Bojan Disić pucao sa ciljem da zastraši sveštenika, iako su moguće žrtve pucanja izbegnute samo brzim manevrom kolima. Otac Srđan je pre toga, kao sekretar, Artemiju jasno skrenuo pažnju na finansijske malverzacije Simeona, a nakon toga, sa petoricom arhijerejskih namesnika tražio razrešenje zbog problema koje je stvorio episkop Artemije sa Vilovskim. Sve to je bilo dovoljno da se episkop Artemije očinski i pastirski ne osvrne na pokušaj ubistva i kasnije probleme svoga sveštenika, a posebno nije pokazao pastirsku pažnju prema sveštenikovoj maloletnoj deci i supruzi, koji su pretrpeli šok usled očiglednog pokušaja ubistva.

3. Sveštenstvo je godinama zakidano od strane eparhije prilikom isplate prinadležnosti. Prema grubim procenama, oko 12.000 evra je zakinuto po jednom svešteniku, što za 47 sveštenika znači oko 500.000 evra.

4. Episkop Artemije je početkom 2007. prodao poslovni prostor u Đakovici Albancu Kolju Komaniju za 150.000 evra. On je bez delovodnog broja potpisao specijalno punomoćje Dedu Komaniju da ga zastupa „kod svih sudova i drugih nadležnih državnih organa” (koje države?). Ugovor nije zaveden delovodnim brojem, a vladika Artemije je isplaćen na ruke.

5. Episkop Artemije je overio i blagoslovio ugovor koji su 23. aprila 2005. potpisali iguman manastira Crna Reka Nikolaj (Nikolić) i protojerej Branislav Peranović, a kojim je imanje manastira Crna Reka ustupljeno svešteniku na neodređeni vremenski period, tj. do smrti poslednjeg od članova porodice sveštenika Peranovića. Manastir Crna Reka dobio je za mesečnu zakupninu od 100 dinara.

6. Prema nalazima u pretkrivičnom postupku koji vodi državno tužilaštvo u Novom Pazaru, sveštenik Branislav Peranović je počinio više krivičnih dela u Duhovno-rehabilitacionom centru Crna Reka. Samo preko donacija preko uplatnica pošte Peranović je primio više od 53 miliona dinara (što je ravno godišnjoj pomoći države Srbije kompletnom sveštenstvu i monaštvu). A uglavnom je sve išlo na ruke.

7. Na primeru obnove crkve u Donjoj Gušterici, o kojoj, kao i o drugima, postoji obimna dokumentacija, vidi se način otuđivanja crkvenog novca. Episkop Artemije je potpisao ugovor sa Subotičkim uz obavezu eparhije da na dan zaključenja ugovora avansno 100 odsto isplati ugovoreni iznos od 1.088.000 dinara. Subotički nije imao adekvatnu građevinsku operativu za te, kao i sve druge radove u eparhiji, pa je po običaju angažovao podizvođača i uplatio mu 294.840 dinara, koliko su i koštali radovi. Razliku od 693.160 dinara crkvenog i narodnog novca je prisvojio zahvaljujući štetnom ugovoru sa vladikom Artemijem.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/119560/Ekskluzivno%3A+Optu%C5%BEnica+SPC+protiv+vladike+Artemija.html



BEOGRAD 31. 05. 2010

2. deo

Feljton Pressa: Batinaš iz Crne Reke savetnik Artemija!

Press će u nekoliko narednih dana objavljivati optužnicu Sinoda Srpske pravoslavne crkve protiv vladike Artemija, koju je sastavio bivši administrator raško-prizrenske eparhije Atanasije. Sabor SPC je na osnovu ovog dokumenta penzionisao vladiku Artemija

U optužnici koja je napisana na više od 20 stranica, u sedam tačaka su iznete optužbe protiv vladike Artemija, od malverzacija do pokušaja raskola u SPC. Tekst prenosimo uz redakcijska skraćenja, a na kraju ovog feljtona kompletan tekst biće objavljen na sajtu www.pressonline.rs

Kumovska veza Sinod je u maju 2006. zbog uočavanja brojnih problema u Eparhiji raško-prizrenskoj oformio Komisiju kojoj je stavljeno u dužnost da ispita situaciju i pregleda materijalno-finansijsko poslovanje. Komisija je 10. maja 2006. u Gračanici istraživala materijalno-finansijsko poslovanje u Eparhiji raško-prizrenskoj, a posebno privrednog društva „Rade Neimar” i Duhovnog i misionarskog centra „Atos” u Beogradu. Komisija je utvrdila brojne nepravilnosti u radu, a posebno u materijalnom poslovanju „Rada Neimara”, u čijem se Upravnom odboru, po blagoslovu episkopa Artemija nalazio protosinđel Simeon (Vilovski), a na čijem se čelu nalazio kum njegovog rođenog brata Predrag Subotički iz Beograda.

Posebno je nedopustivo što je episkop Artemije pokušao da opstruira rad Komisije. Iz tih razloga je od Miloša Janićijevića, čija se izjava prilaže uz optužnicu, tražio da lažno svedoči pred članovima Komisije Sinoda s obzirom na to da se na njega vodila knjižara „Atos”, a da su, shodno njegovom punomoćju, po blagoslovu episkopa Artemija, knjižarom koja je donosila velike prihode a koji nisu knjiženi u blagajni Eparhije, suvereno upravljali protosinđel Simeon i njegov rođeni brat Vladimir Vilovski. Prema drugoj izjavi Miloša Janićijevića, najbliži saradnici episkopa Artemija su tražili, obaveštavajući ga da dolaze sa važnog sastanka u Gračanici, da Janićijević porekne izjavu koju je dao pred Komisijom Sinoda.

Prkosio Sinodu Sabor je, nakon razmotrenja izveštaja Komisije, doneo odluku 19. maja 2006. da umoli episkopa Artemija da sarađuje sa Saborom, Sinodom, Odborom Sabora za Kosovo i Metohiju i episkopom lipljanskim Teodosijem kao svojim vikarom, te sa sveštenstvom, monaštvom i vernim narodom. Zatim, da ugasi eparhijski centar „Rade Neimar”, a duhovni i misionarski centar „Atos” u Beogradu prenese u vlasništvo PUO i o učinjenom izvesti Sinod. Zatim, da u skladu sa kanonima i Ustavom SPC reši pitanje vlasništva nad nekretninama koje poseduje u Beogradu, Sremčici i Banji Koviljači, a da protiv protosinđela Simeona (Vilovskog) zbog njegovih dotadašnjih prekršaja crkveno-kanonskog poretka, zbog neistina izjavljenih pred Komisijom Svetog arhijerejskog sinoda i zbog unošenja nemira među kler Eparhije razreši svih administrativnih i crkvenih dužnosti, a da se pred Crkvenim sudom Eparhije protiv njega pokrene crkveno-sudski postupak.

Episkop Artemije nije izvršio odluku Sabora da protiv protosinđela Simeona pokrene crkveno-sudski postupak nego ga je, mimo odluke Sabora, 29. novembra 2009. svojim aktom br. 965 od istog dana nekanonski proizveo u čin arhimandrita sa pravom nošenja naprsnog Krsta. A narednog dana ga je, shodno aktu br. 966, i pored činjenice da je vikarni episkop po dužnosti arhijerejski zamenik u Eparhiji, postavio za arhijerejskog zamenika.

Unapredio lopatara Episkop Artemije nije izvršio ni odluku Sabora br. 62/zap. 122 od 21. maja 2003. g. kojom mu je naloženo da pred Crkvenim sudom Eparhije raško-prizrenske pokrene crkveno-sudski postupak protiv nepokornog monaha Antonija (Davidovića), sabrata manastira Crne Reke, te da se isti zbog više kanonskih i krivičnih prestupa liši monaškog čina i vrati u red svetovnjaka.

Nakon nebivalog skandala i opšte sablazni zbog premlaćivanja štićenika tzv. Duhovno-rehabilitacionog centra Crna Reka i odluke Sinoda da pomenuti centar u kome su primenjivane nehumane i nehrišćanske metode ugasi a da protiv njegovog upravnika protojereja Branislava Peranovića pokrene crkveno-sudski postupak, episkop Artemije je samo delimično uvažio sinodsku odluku, ali je i na svoju ruku preinačio tako što je sveštenika B. Peranovića aktom br. 763 od 17. septembra 2009. unapredio. Iako u aktu navodi da je o. Branislava smenio aktom br. 321 od 27. maja 2009. godine, episkop Artemije navodi da ga, „ceneći njegov višegodišnji rad i bogato iskustvo u radu sa zavisnicima od droge, a imajući u vidu težinu problema narkomanije koji postoji u našem srpskom narodu, postavlja za „savetnika pravoslavnom sveštenstvu Eparhije raško-prizrenske” za borbu protiv narkomanije.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/119643/Feljton+Pressa%3A+Batina%C5%A1+iz+Crne+Reke+savetnik+Artemija%21.html



Beograd 01. 06. 2010

3. deo

Privatna eparhija

Zbog neizvršavanja saborskih i sinodskih odluka od strane nadležnog arhijereja, Eparhija raško-prizrenska se suštinski pretvorila u ličnu i privatnu crkvu kao neograničenu svojinu episkopa, kaže se u optužnici SPC protiv vladike Artemija, koju Press objavljuje u nastavcima.

Suprotstavio se crkvi Iz akta episkopa Artemija br. 716 od 18. avgusta 2008. u vezi sa nekanonskim kažnjavanjem vikarnog episkopa lipljanskog najbolje se odslikava odnos episkopa Artemija prema Saboru i Sinodu. Episkop Artemije u aktu navodi: „Odlučili smo da vas oslobodimo svih obaveza i dužnosti u Eparhiji raško-prizrenskoj i da vas stavimo na raspolaganje Svetom arhijerejskom saboru i Sinodu, kojima ste tako verno odani, kako biste ih i dalje mogli slušati i njihove odluke izvršavati, ali van granica naše eparhije”.

Episkop Artemije ja na ovakav način suprotstavio svoju eparhiju svim ostalim eparhijama i najvišim telima SPC, te se ona dovodi u nebivali položaj i njenoj mnogovekovnoj i mnogostradalnoj istoriji, tj. da se ne nalazi u jedinstvu sa ostalim eparhijama SPC, pri čemu se poslušnost Saboru i Sinodu počev od episkopa Artemija smatrala narušavanjem crkvene discipline i, maltene, grehom.

Više veruje revizorima Episkop Artemije je svojim aktom br. 442 od 4. septembra 2006. odbio da izvrši saborsku odluku i ugasi Eparhijski centar „Rade Neimar”. Za njega je, po tom pitanju, relevantnije mišljenje revizorske kuće koju je angažovao nego odluka Sabora kao najvišeg tela SPC. Pomenuti centar je ugašen protokolom od 2. oktobra 2009, ali ne zbog izričite odluke Sabora nego, kako je navedeno u protokolu koji je sa Predragom Subotičkim potpisao episkop Artemije, zbog „promenjene procedure izvora finansiranja za obnovu crkvenih objekata u eparhiji. Episkop Artemije se u svom aktu br. 752 od 1. septembra 2009. nije ni osvrnuo na odluku Sabora, nego je prihvatio predlog direktora za gašenje „Rada Neimara” „budući da je svestan teškoća u kojima se nalazi naša država, pa i ministarstva, koja su do sada svojim donacijama omogućavala izvođenje određenih projekata”. Iako je direktor te firme Subotički (trenutno u istražnom zatvoru) živeo u Beogradu, episkop Artemije ga je, mimo svih crkvenih pravila, postavio za člana eparhijskog UO i koordinatora svih građevinskih radova u eparhiji.

Skinuo odeždu Episkop Artemije nije izvršio ni saborsku ni sinodsku odluku o povratku sedišta eparhije u Prizren čak tvrdeći u aktu br. 760 od 8. septembra 2008. da mu „već treći put Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit Amfilohije, uz pomoć i preko Svetog sinoda, pušta teški malj na glavu, tzv. odluku Sabora da se vladika Artemije vrati u ‘obnovljeni’ vladičanski dvor u Prizrenu”.

Episkop Artemije je na Svetog Nikolu 2009. u manastiru Gračanica dozvolio protosinđelu Simeonu da u njegovom prisustvu krši crkveni poredak i pred sveštenstvom i narodom vređa episkopa lipljanskog Teodosija. Videvši da će episkop Teodosije sasluživati sa episkopom Artemijem, protosinđel Simeon je naočigled pune crkve sveštenika i vernika demonstrativno skinuo odežde, čime je pred nadležnim arhijerejem prekršio 8. i 9. Apostolski kanon, a episkop Artemije ga tim povodom, kao i mnogim drugim ranije, nije pozvao na odgovornost. Naknadnim odgovorom pred komisijom Svetog sinoda u februaru 2010. da je njegov klirik „bio u pravu” što je tako postupio prema episkopu Teodosiju, episkop Artemije je opravdao nekanonski postupak svoga klirika i ličnog sekretara i tako pokazao da ne poštuje kanone crkve.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/119846/Privatna+eparhija+.html




02.06.2010.

4. deo

Priprema raskola

Episkop Artemije je, mimo kanonskih i pravnih propisa, kao i prakse u SPC, 21. decembra 2002. doneo odluku br. 435 kao akt o osnivanju već vekovima postojeće Eparhije raško-prizrenske, piše u optužnici SPC protiv vladike Artemija

 

Vladika Artemije je kao lice ovlašćeno za zastupanje imenovao protosinđela Simeona (Vilovskog) iako to pravo isključivo pripada eparhijskom arhijereju, a u njegovom odsustvu, arhijerejskom zameniku i sekretaru eparhije u pogledu materijalnog poslovanja.

Dva puta osnovao eparhiju Episkop Artemije je i 16. septembra 2003. ponovo, mimo kanonskih propisa i Ustava SPC po kome samo Sabor SPC osniva ili vrši arondaciju eparhija, doneo drugi po redu akt o osnivanju Eparhije raško-prizrenske. I kao lice ovlašćeno za zastupanje ponovo, mimo crkvenih pravila, odredio protosinđela Simeona (Vilovskog). Na isti način, 2. septembra 2003. osnovao je već vekovima postojeći manastir Banjska, a za ovlašćeno lice odredio protosinđela Simeona, koji, prema svedočenju bratije manastira Banjska, u tom manastiru gotovo uopšte nije ni boravio.

Pred patrijarhom i članovima Sinoda 13. februara 2010. Artemije je svoje ponašanje prilikom dvostrukog osnivanja eparhije pravdao navodnom potrebom za dobijanje poreskog identifikacionog broja (PIB), što nijedna eparhija u Srbiji, pa ni u drugim državama, nije imala obavezu. Nenadležnim donošenjem dva akta o osnivanju Eparhije raško-prizrenske, Artemije je u građansko-pravnom smislu sebe, a ne Sabor SPC, kako je i propisano, postavio u pravno svojstvo osnivača eparhije. Na taj način je stvoren građansko-pravni temelj za eventualno otuđivanje ili izdvajanje eparhije od SPC.

Svađa sa Bugarskom Episkop Artemije je sa protosinđelom Simeonom, ne obazirući se na crkveni red u opštenju sa drugim pomesnim pravoslavnim crkvama, bez blagoslova Sabora i Sinoda SPC započeo kampanju za povratak moštiju svetog kralja Milutina iz Bugarske u njegov manastir Banjsku. Da je reč o kampanji za izgradnju, možda najbolje svedoči veliki poster koji je bio istaknut na Etnografskom muzeju na kome je stajao natpis „Povratak kralja”, kao i ogromni bilbordi na putu od Raške do Mitrovice na kojima je pisalo „Manastir Banjska – bastion pravoslavlja”. Uz to, u javnosti su se više puta pojavile netačne informacije da je gotovo rešena stvar da se mošti svetog kralja Milutina iz Bugarske vrate u manastir Banjsku. Sinod je 18. aprila 2003. obavestio episkopa Artemija da „radi bratske sloge sa bratskim i jednovernim bugarskim narodom ne bi trebalo pokretati pitanje pomeranja moštiju svetog kralja Milutina iz hrama Svete nedelje u Sofiji”.

I u ovom slučaju, episkop Artemije i Simeon ne samo da nisu poštovali odluke najviših crkvenih tela nego su i direktno atakovali na njih tvrdnjama da „posebno, pak, žalosti činjenica da se sa pobunom protiv kralja Milutina, oličenom u osporavanju celokupne i autentične obnove manastira Banjska, osim sekularnih krugova srpskog društva, saglašavaju i pojedini iz redova klera SPC. To je bolno saznanje koje se ne može izbrisati, ali je ostavljeno na savest onih koji ga čine”.

Dao Simeona grčkoj crkvi Episkop Artemije je formalno i faktički izdvojio Eparhiju raško-prizrensku iz SPC i time što je protosinđelu Simeonu izdao kanonski otpust za kanonsku jurisdikciju druge pravoslavne crkve, što je nepoznat slučaj u novovekovnoj istoriji SPC. Mitropolit pirejski Serafim je aktom br. 308 od 4. marta 2010. vratio u kanonsku jurisdikciju patrijarha srpskog odbeglog protosinđela Simeona kojega je „primio kao navodno gonjenog zbog njegovih antiekumenističkih stavova, a na osnovu molbe voljenog u Hristu brata episkopa Artemija”. Na ovakav način, pored kršenja crkvenih pravila, o SPC je izneta netačna slika pred drugom pomesnom crkvom i arhijerejima.

Artemije je protosinđelu Simeonu izdao konačni kanonski otpust za Pirejsku mitropoliju 13. januara 2010. Međutim, kao nadležni arhijerej dozvolio je da protosinđel Simeon, iako već klerik druge pravoslavne crkve, u Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici krajem januara 2010. saziva i održava sastanke sa arhijerejskim namesnicima i sveštenstvom u svojstvu „arhijerejskog zamenika”. Na taj način se i sveštenstvu i namesnicima posvedočilo da je eparhija zapravo iznad i izvan crkvenih pravila koja važe za sve druge eparhije SPC.

Prilikom izgradnje hrama Hrista Spasa u Prištini, Artemije je u svojstvu posebnog privatnog privrednog društva registrovao Ustanovu za izgradnju ovog hrama i na takav način formalno stvorio prostor za izdvajanje tog hrama iz sastava SPC. Izgradnja Duhovnog centra Crna Reka i registracija istog kao svetovne ustanove u privatnom vlasništvu na crkvenoj imovini takođe predstavlja vid odvajanja delova eparhije iz veze sa Srpskom pravoslavom crkvom.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/119976/Priprema+raskola.html

Ван мреже Срећко Петровић

  • нолајфер
  • Почасни модератор
  • Шта рећи?
  • ***
  • Поруке: 3865
  • Гласај: +1/-0
  • Пол: Мушкарац
  • brainwashed, level 9
    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Feljton Pressa: Optužnica SPC protiv vladike Artemija
« Одговор #1 послато: Јун 07, 2010, 09:10:37 пре подне »
Beograd 03. 06. 2010

 5. deo

Grčki vladika

Episkop Artemije se mešao i u druge pravoslavne crkve, najviše u grčku, piše u optužnici koju je protiv njega sastavio Sinod SPC, koju objavljuje Press.

Artemije je mimo svih kanonskih propisa krajem devedesetih godina osveštao antimins i napisao da je osveštan „za crkvu Svetoga Save u Solunu” i dodelio ga jeromonahu Simeonu (Vilovskom), koji se nalazio na studijama u Solunu.

Čudna služba u Solunu Jeromonah Simeon je često služio u hilandarskoj crkvi Svetog Save u ulici Kamvunion br. 1 u Solunu i prema svedočenju očevidaca na svetim bogosluženjima, protivno kanonskom i crkvenom poretku, umesto carigradskog patrijarha kao nadležnog arhijereja za Svetu goru, Hilandar i sve svetogorske metohe, pominjao episkopa Artemija na čijem je i antiminsu i služio.

Za takvo kršenje crkvenog poretka saznalo se u Carigradskoj patrijaršiji i Mitropoliji solunskoj. Tako je protosinđel Solunske mitropolije Joanis Tasijas 2002. došao sa pratnjom na večernju službu, oduzeo antimins Artemija i ostavio antimins caringradskog patrijarha. Simeon je 17. maja 2006. Sinodu SPC priznao da je u hilandarskoj crkvi Svetog Save pominjao episkopa Artemija. Inače, episkop Artemije je pisao jedno otvoreno pismo carigradskom patrijarhu, zbog koga mu je zabranjen ulazak na Svetu goru.

Zaobilazio i patrijarha Artemije je u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj bez blagoslova patrijarha Pavla kao nadležnog episkopa otvorio Duhovni i misionarski centar „Atos” u kući u Beogradu koja je dobijena od manastira Hilandara i gde je potom otvorena knjižara „Trojeručica”. Uprava Hilandara je od episkopa Artemija tražila da se ne koristi naziv „Trojeručica” i da dobije blagoslov od patrijarha Pavla. Prema svedočenju Miloša Janićijevića, Artemije je tražio od njega da dozvoli da se na njegovo ime vodi kako se ne bi tražio blagoslov od patrijarha, a ime knjižare je promenio u „Atos”.

Izgradnjom manastira-metoha izvan svoje kanonske jurisdikcije, u Pločniku kod Kuršumlije u Eparhiji niškoj, bez znanja i odobrenja nadležnog episkopa, sada patrijarha Irineja, Artemije je grubo prekršio kanonsko predanje. Aktom br. 972 od 1. novembra 2008. u niškoj eparhiji osnovao je tzv. manastir Bogorodica Brainska, Podvorje Svetodanilovskog manastira u Braini kod Medveđe. Postavio je i klirika u tuđoj eparhiji, čime je prekršen 34. apostolski kanon. Artemije nije ništa preduzeo ni u slučaju kada je njegov monah Antonije (Davidović) bez blagoslova episkopa šabačko-caljevskog 2003. delovao u toj eparhiji pozivajući sveštenstvo i vernike na bunt protiv viših crkvenih vlasti! Antonije je i organizovao protestni skup protiv patrijarha srpskog Pavla 29. januara 2003. ispred Patrijaršije u Beogradu.

U Beogradu je, bez znanja i odobrenja, osnovao Kancelariju za kulturnu baštinu Eparhije raško-prizrenske kao svojevrsni paralelni Zavod za zaštitu spomenika kulture za Kosovo i Metohiju, koju je jednim delom finansirao iz namenskih sredstava prikupljenih za gladne na Kosovu. Kupovinom nekretnina na području drugih eparhija (Beograd, Sremčica, Banja Koviljača, Prolom banja, Vrnjačka Banja…) stvoren je utisak da je Artemije planski stvarao ne samo strukturu budućeg raskola šireći svoju vlast na prostore drugih eparhija SPC, nego i direktno podrivajući crkveni poredak.

Kontakti sa raskolnicima Episkop Artemije je dobio novčani prilog za decu sa Kosova od izvesnog „Sestrinstva hrišćanske pravoslavne misije Sveti Jovan Milostivi”. Episkop australijsko-novozelandski Irinej je Sinodu obrazložio o kojim se osobama radi, te kakvo je i čije je to udruženje. I pored svega, saradnja Artemija sa pomenutim udruženjem se nastavila, iako je reč o odlučenim lancima iz druge eparhije.

Brojni su kontakti episkopa Artemija i sa dr Desankom Krstić i grupom raskolnika iz Kanade kao predvodnicima grupe koja se uzurpirajući imovinu SPC u Torontu, na Blagovesti 2010, odvojila od SPC i prešla među tzv. starokalendarce. Episkop Artemije je, mimo kanonskih pravila, za njih kao klirike druge eparhije SPC pisao posebne poslanice i slao im kako bi ih objavljivali u Kanadi čime se, takođe, umešao u kanonske nadležnosti drugih episkopa.

Artemije je bez odobrenja mitropolita Amfilohija kao zamenika patrijarha Pavla preko medija izjavio da će 1. septembra 2009. u Beogradu učestvovati na masovnom političkom skupu. Mitropolit Amfilohije je aktom br. 1193 od 13. septembra 2009. episkopu Artemiju i delu njegovog sveštenstva zabranio učešće na takvom skupu izvan Eparhije raško-prizrenske, a sa jasnim političkim porukama. I drugi arhijereji su više puta Sinodu protestovali zbog nekanonskog sveštenomonaha iz Eparhije raško-prizrenske u njihovim eparhijama.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/120161/Gr%C4%8Dki+vladika.html



04. 06. 2010

6. deo

Zaboravio Srbe sa Kosova


Tokom prvih desetak godina arhijerejskog služenja episkop Artemije je posećivao mesta i narod na Kosovu i Metohiji i njegova nesumnjiva zasluga sastoji se u obnovi monaštva i manastira na KiM. Ali, od 2005. Artemije je gotovo zapustio eparhiju, piše u optužnici SPC protiv Artemija

Proterivanje sa Kosova Od 2004. nijednom nije služio u Prizrenu, Bogorodici Ljeviškoj, Đakovici i drugim mestima. Mnogo vremena je provodio izvan eparhije, naročito u Beogradu i bez znanja patrijarha. Nema podataka o njegovom služenju po golgotskim mestima i obnovljenim hramovima po KiM dok su, s druge strane, revnosno objavljivani izveštaji o njegovim retkim posetama Mitrovici, Lipljanu, kao i brojni tekstovi političko-ideološke sadržine.

Karakteristična je višegodišnja nebriga episkopa Artemija prema Srbima povratnicima koje godinama nije redovno posećivao ni u dovoljnoj meri pomagao iako su u eparhiju dolazila znatna finansijska sredstva za pomoć mnogostradalnom narodu u enklavama. S druge strane, zabranio je episkopu Teodosiju i bratstvu manastira Visoki Dečani da obavljaju bilo kakvu pastirsku i humanitarnu misiju izvan manastira i Metohije. Uveo je do sada neviđenu praksu, pa je naređivao sveštenstvu, ali i svome vikaru i sekretaru da, bez prethodnog obaveznog crkveno-sudskog postupka, u roku od 24 sata odmah napuste KiM, što ni Albanci nisu radili.

Uzimao novac od sveštenika Sveštenstvo je godinama zakidano od strane eparhije prilikom isplate prinadležnosti (prema grubim procenama, oko 12.000 evra je zakinuto po jednom svešteniku, odnosno 47 sveštenika eparhije je zakinuto za više od 500.000 evra). Sveštenici eparhije su 2007. uputili pismo ministru vera sa svojeručnim potpisima i zahtevom da im se pomoć od države uplaćuje direktno, a ne preko eparhije jer do njih ne stižu namenjeni iznosi.

Prema nalazu Komisije Sinoda, protosinđel Simeon (Vilovski) je u ulozi nastojatelja manastira Banjska od 2005. do 2009. od svoje bratije i manastira otuđio oko 43.000 evra koje je Ministarstvo vera uplaćivalo kao pomoć. Prema raspoloživim dokazima, Simeon se u januaru 2003. lažno predstavio kao starešina crkve u Prizrenu, pa je sa Ukalo Erdalom iz Prizrena izdao u zakup lokal crkvene opštine Prizren za 9.000 evra, a taj novac prisvojio.

Igumanija manastira Devič Anastasija je u svojoj izjavi od 29. marta 2010. ukazala na brojne probleme koje je sestrinstvo imalo sa episkopom nakon najvećeg stradanja manastira Devič 2004. Artemije je celokupno sestrinstvo manastira posle 2004. ostavio na milost i nemilost laiku Predragu Subotičkom (koji, inače, nikada nije bio nastanjen na Kosovu) koji je, koristeći kumovski odnos sa protosinđelom Simeonom, vodio građevinske radove u manastiru, mimo igumanije i sestara. Ilustrativan je ponižavajući odnos Artemija u koji je doveo devičko monaštvo kada je igumanija Anastasija izrazila nezadovoljstvo radovima „Rada Neimara” i želju da se izvođač malo više konsultuje sa sestrama manastira. Subotički je pred episkopom drsko zapretio igumaniji da „preko toga neće preći”. Episkop Artemije je na sve to otćutao, a sestre su ostavljene na milost i nemilost oholog preduzimača Subotičkog koji nije prezao ni da od tog stradalnog manastira prisvoji 25 tona cementa, koji je kao prilog vernika bio namenjen obnovi svetinje.

Episkop Artemije nije pokazao očinsku i pastirsku ljubav ni na Đurđevdan 2006. kada je od strane jednog Srbina, pripadnika kosovske policije koji je kasnije osuđen, pucano na sveštenika Srđana Stankovića, sekretara Eparhije raško-prizrenske, i na njegovu maloletnu decu, i tog istog dana je otac Srđan pred Artemijem potvrdio spremnost da svedoči pred Komisijom Sinoda o nepravilnostima u eparhiji. Istraga je utvrdila da je Srbin Bojan Disić pucao sa ciljem da zastraši sveštenika, iako su moguće žrtve izbegnute samo brzim manevrom vozila.

Provodadžisanje Episkop Artemije nije hteo da osvešta novu crkvu u selu Kololeču kod Kosovske Kamenice samo zbog toga što radove na toj crkvi nije izvodilo preduzeće „Rade Neimar”, što predstavlja jedinstven slučaj u istoriji SPC. Čedomir Arsić iz Kololeča, pokretač izgradnje hrama u tom srpskom selu, o tome je javno svedočio.

Brojni vernici iz Starog Rasa su episkopu Artemiju podnosili usmene i pisane pritužbe protiv sveštenika Sime Čimburovića, paroha u Tutinu, koji se bavio provodadžisanjem žena iz Albanije za novac. Iz pisane predstavke Ratka Karličića iz Brnjice vidi se da se sveštenik S. Čimburović takvim bezakonjem bavi godinama neprestano ističući da za to ima blagoslov od svoga episkopa „radi povećanja nataliteta”.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/120326/Zaboravio+Srbe+sa+Kosova.html




Beograd 05. 06. 2010

(7. deo)

Napad na Visoke Dečane

Episkop Artemije i pored brojnih bratskih sugestija sabraće arhijereja (posebno mitropolita Amfilohija i episkopa Atanasija), nije hteo da spreči aktivnosti protosinđela Simeona (nalazi se u zatvoru u Grčkoj i pre nekoliko dana je raščinjen, prim. aut.) u pogledu stvaranja nemira među klirom i narodom na Kosovu, piše u optužnici SPC protiv vladike Artemija.

Simeon pisao saopštenja SNV Na posebnom udaru su godinama bili vikarni episkop lipljanski Teodosije i bratstvo manastira Visoki Dečani koji su u javnosti od Simeona kao najbližeg saradnika Artemija prikazivani na kriv i ružan način, iako je reč o jednom od najbrojnijih monaških bratstava u SPC. To se posebno videlo prilikom posete Fatmira Sejdiua Dečanima, kad je namerno stvorena tenzija u medijima. Odgovornost Artemija je u tome što je od protosinđela Simeona prihvatio saopštenje Srpskog nacionalnog veća KiM, iako se to telo nije sastalo nego je Simeon napisao to klevetničko saopštenje što je i potvrđeno pred komisijom Sinoda 17. maja 2006. u Patrijaršiji.

Koliko je to unelo zabunu među klir i verni narod najbolje svedoči pismo petorice arhijerejskih namesnika Artemiju od 2. maja 2006. kojim su tražili da sveštenstvo bude uključeno u traženje rešenja problema. Oni su potpuno podržali episkopa Teodosija i bratiju manastira Visoki Dečani od bezočnih napada i javnih kleveta koje je, preko pojedinih neodgovornih članova SNV, isposlovao, kako se ispostavilo, protosinđel Simeon. Političko mešetarenje Simeona se ogleda i kroz svedočenje prof. dr Rade Trajković i Ranđela Nojkića (dugo vremena najbližih saradnika Artemija u SNV KiM) koji svojim izjavama potvrđuju da je, prema njihovim saznanjima, klevetničko saopštenje protiv episkopa Teodosija i bratstva Dečana zapravo napisao Simeon.

Biznismen u mantiji Protosinđel Simeon je sa znanjem i dozvolom episkopa Artemija na drzak način, koristeći čak i medije, pa i štampajući razglednice sa skulpturom Presvete Bogorodice iz Sokolice, prekrštavajući je u „Bogorodicu Banjsku”, 28. decembra 2006. u Zavodu za zaštitu spomenika najavio „povratak” te svetinje u manastir Banjsku. Tokom januara meseca, Simeon je u medijima neprestano lansirao takve tvrdnje što je unelo pometnju među narod, a igumanija manastira Sokolica Makarija mu je zabranila ulazak u manastir.

Brojni vernici su se pobunili i oko 2.000 njih potpisalo je peticiju Artemiju, koju je on ignorisao upravo zahvaljujući ulozi Simeona. I pored protivljenja vernika i sestrinstva manastira Sokolica Simeon je u džepnom izdanju knjige „Banjska” (2007) nastavio da unosi nemir i provokacije netačno navodeći da je reč o „pobuni nekih protiv povratka skulpture Bogorodice Banjske (a ne Sokoličke, prim. tuž.) u svoj matični manastir, svoj dom”.

Nemir je unet i među bratstvo manastira Sopoćani kada je Simeon sa svojim kumom Predragom Subotičkim, kroz plan poslovnih aktivnosti preduzeća eparhijski centar „Rade Neimar” za 2005. planirao kao mogućnost oduzimanje hotela od manastira kome je u procesu povratka imovine trebalo da pripadne. Faktičko oduzimanje hotela od manastira Sopoćani izvršilo bi se kako bi se realizovao „razvoj turističkih kapaciteta”, tj. novi vid proširenja interesnog područja kroz, kako je napisano u planu, mogućnosti za ostvarivanje „relativno brzih poslovnih prihoda”. Takvi planovi su izazvali protivljenje nastojatelja manastira Sopoćana, oca Segrija, a rezultiralo je njegovim povlačenjem sa mesta nastojatelja.

Nemir u Pećkoj patrijaršiji Nezakonitim odlukama od 18. avgusta 2008. u slučaju episkopa Teodosija i dela bratstva manastira Visoki Dečani, episkop Artemije je takođe uneo veliki nemir među klir i verni narod ne samo na Kosovu i Metohiji, nego i šire. O načinu ponašanja dela monaha episkopa Artemija može se zaključiti i prema svedočenju monahinje Haritine iz Pećke patrijaršije, odakle se vidi da je jeromonah Stefan iz manastira Zočište kabadahijski isleđivao sestre i tražio im hranu. Lažno se predstavio da navodno ima naklonost od patrijarha da tom prilikom isleđuje sestre iz Pećke patrijaršije. Među jednim delom sestara je vodio i kampanju protiv zakonitih odluka Sinoda, što je unelo dodatnu sumnju i nemir među starice monahinje.

Episkop Artemije je od kraja 90-ih godina vodio SNV Kosova i Metohije, koji se sve više pretvarao u političko udruženje koje je izdavalo čitav niz politički obojenih i ideoloških saopštenja (u početku preterano prozapadnih, a potom sve više ekstremno nacionalnih), čime je unošena podela na „patriote” i „izdajnike” ne samo u verni narod eparhije, već i među sveštenstvo i monaštvo. Ova organizacija se na kraju raspala i pokazalo se da je politički angažman nikako ne pripada arhijereju, a posebno ne na Kosovu i Metohiji.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/120502/Napad+na+Visoke+De%C4%8Dane.html




06. 06. 2010

(8. deo)

Napadao i patrijarha Pavla

Episkop Artemije u medijima je napadao članove Sinoda SPC, ali i patrijarha Pavla, piše u optužnici SPC. On je 4. decembra 1999. uputio otvoreno pismo patrijarhu Pavlu, započinjući ga konstatacijom da „na javne postupke javnih ličnosti treba javno i reagovati” te da je „to njegovo uverenje bilo i ostalo”

Iako jevanđeljski princip zapoveda drugačije, Artemije je postupio sasvim suprotno, stvarajući pred narodom lošu sliku o SPC i patrijarhu.

Javna sablazan Episkop Artemije je izazvao javnu sablazan i u martu 2005. kad je, protivno odluci Sinoda, zloupotrebio starost i nemoć patrijarha Pavla ubedivši ga da bez prisustva Sinoda i sekretara Sinoda javno povuče svoj prethodni pred Sinodom stavljeni potpis na memorandum (o obnovi crkava na Kosovu) i isti oglasi nevažećim. Da je akt iznuđen vidi se i po tome što je bez patrijarhovog memoranduma otkucan na brzinu u nečijoj kancelariji, a ne u kancelariji Sinoda ili šefa kabineta. Tim povodom Sinod je zbog grube zloupotrebe doneo odluku da potpis patrijarha Pavla i dalje ostaje na snazi.

Sinod je 24. marta 2005. umolio Artemija da „preko javnih medija ne polemiše sa patrijarhom Pavlom i Sinodom”. Na tu obavezujuću odluku Artemije se oglasio saopštenjem od 27. marta 2005. izražavajući „zapanjenost postupcima pojedinih moćnika u krilu SPC”, a odluke Sinoda okarakterisao kao „ishitrene” koje „ne mogu imati nikakvo pravno dejstvo, niti se mogu primeniti u praksi”.

Prodavao imovinu eparhije Episkop Artemije je bez odobrenja početkom 2007. prodao crkvenu nepokretnost, poslovni prostor crkvene opštine Đakovica u Đakovici Albancu Kolju Komaniju za 150.000 evra. Bez delovodnog broja Artemije je potpisao specijalno punomoćje Dedu Komaniju iz Brekovca kod Đakovice da ga zastupa „kod svih sudova i drugih nadležnih državnih organa” (koje države?). Prema ovom punomoćju, Komani je bio ovlašćen da u ime SPC – Đakovičke parohije potpiše i overi ugovor o prodaji prostora u centru Đakovice od 249 m2 za 150.000 evra, a ovaj novac nije zaveden, već je isplaćen na ruke episkopu Artemiju.

Direkcija za restituciju Srbije je 14. februara 2008, neposredno pred proglašenje lažne šiptarske države na KiM, donelo rešenje br. 46-00-613/10/2007 kojim je manastiru Deviču vratila oduzetu imovinu od strane komunističkog režima od preko 3.000 hektara. Kako nije bila moguća restitucija iste imovine, Deviču je ponuđeno drugo zemljište u opštinama Srbica, Zubin Potok, Zvečan, Vučitrn i Orahovac, koje se nalazilo u vlasništvu „Srbijašuma”. Artemije i Simeon su i usmeno i pisano (br. 1037 od 23. novembra 2008.) onemogućili da se imovina vrati manastiru zbog toga što se imovina nalazi u blizini manastira Banjska te se time, kako je pogrešno naveo Artemije, „manastir Devič preseljava na sever KiM”.

Na taj način, manastir Devič je, samo iz razloga preambicioznih planova episkopa Artemija i protosinđela Simeona o izgradnji naselja u Banjskoj, ostao bez vraćene imovine do dana današnjega, iako je episkop Artemije mogao, nakon vraćanja zemlje, u sporazumu sa dva manastira da izvrši zamene ukoliko su bile neophodne.

Crna Reka na poklon Episkop Artemije je overio i blagoslovio ugovor koji su 23. aprila 2005. (antidatirano zaveden pre potpisa 20. marta 2005.) potpisali iguman manastira Crna Reka Nikolaj i protojerej Branislav Peranović. Ugovorom je imanje manastira ustupljeno svešteniku Peranoviću na neodređeni vremenski period do smrti poslednjeg od članova porodice sveštenika Peranovića. Zakupnina za manastirsku zemlju iznosi 100 dinara (1,3 evra) mesečno, a svešteniku je dozvoljeno da na manastirskoj zemlji podiže privatne objekte koji bi, ako uopšte budu postojali, s obzirom na to da je uglavnom reč o montažnim objektima, kroz narednih osamdesetak godina bili proglašeni za skit svetog Simeona Bogoprimca. Pravo na uživanje manastirske imovine ugovorom je dodeljeno i naslednicima sveštenika Peranovića.

Prema nalazima u pretkrivičnom postupku koji vodi državno tužilaštvo u Novom Pazaru, sveštenik Branislav Peranović je počinio više krivičnih dela u Duhovno-rehabilitacionom centru „Crna Reka”. Samo od donacija preko uplatnica pošte Peranović je primio više od 53.000.000 dinara (oko 530.000 evra, što je ravno godišnjoj pomoći države Srbije kompletnom sveštenstvu i monaštvu za godinu dana). Tužilaštvo nema podataka o tome koliko je Peranović novca dobio „na ruke”, a najmanji deo je uplaćen preko žiro-računa. Peranović nema dokaze o utrošenon novcu od 53 miliona dinara, a manastir Crna Reka je dobijao mesečnu zakupninu od 100 dinara.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/120581/Napadao+i+patrijarha+Pavla.html

Ван мреже Vuk Samotnjak

  • Напредни почетник
  • **
  • Поруке: 165
  • Гласај: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: Feljton Pressa: Optužnica SPC protiv vladike Artemija
« Одговор #2 послато: Јун 07, 2010, 10:10:36 поподне »
Beograd 03. 06. 2010

 5. deo

Grčki vladika

Episkop Artemije se mešao i u druge pravoslavne crkve, najviše u grčku, piše u optužnici koju je protiv njega sastavio Sinod SPC, koju objavljuje Press.

Artemije je mimo svih kanonskih propisa krajem devedesetih godina osveštao antimins i napisao da je osveštan „za crkvu Svetoga Save u Solunu” i dodelio ga jeromonahu Simeonu (Vilovskom), koji se nalazio na studijama u Solunu.

Čudna služba u Solunu Jeromonah Simeon je često služio u hilandarskoj crkvi Svetog Save u ulici Kamvunion br. 1 u Solunu i prema svedočenju očevidaca na svetim bogosluženjima, protivno kanonskom i crkvenom poretku, umesto carigradskog patrijarha kao nadležnog arhijereja za Svetu goru, Hilandar i sve svetogorske metohe, pominjao episkopa Artemija na čijem je i antiminsu i služio.

Za takvo kršenje crkvenog poretka saznalo se u Carigradskoj patrijaršiji i Mitropoliji solunskoj. Tako je protosinđel Solunske mitropolije Joanis Tasijas 2002. došao sa pratnjom na večernju službu, oduzeo antimins Artemija i ostavio antimins caringradskog patrijarha. Simeon je 17. maja 2006. Sinodu SPC priznao da je u hilandarskoj crkvi Svetog Save pominjao episkopa Artemija. Inače, episkop Artemije je pisao jedno otvoreno pismo carigradskom patrijarhu, zbog koga mu je zabranjen ulazak na Svetu goru.



http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/120161/Gr%C4%8Dki+vladika.html


Да ли је ово могуће? Забрањен улазак на Свету Гору!

Ван мреже grim fandango

  • Шта рећи?
  • ******
  • Поруке: 2284
  • Гласај: +0/-0
  • Пол: Жена
    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Feljton Pressa: Optužnica SPC protiv vladike Artemija
« Одговор #3 послато: Јун 07, 2010, 10:18:31 поподне »
Цитат
Да ли је ово могуће? Забрањен улазак на Свету Гору!
Da, ima tome vise od deset godina.
« Последња измена: Јун 07, 2010, 10:18:56 поподне grim fandango »
"The whole problem with the world is that fools and fanatics are always so certain of themselves, but wiser people so full of doubts."

Ван мреже бачванин

  • Напредни почетник
  • **
  • Поруке: 86
  • Гласај: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: Feljton Pressa: Optužnica SPC protiv vladike Artemija
« Одговор #4 послато: Јун 16, 2010, 04:16:19 поподне »
Цитат
Да ли је ово могуће? Забрањен улазак на Свету Гору!
Da, ima tome vise od deset godina.

Ту је и највећа енигма, како то да су се сада сетили тога, и како то да до сада није то нико потегао, и како то да нико не говори шта је то Вл.Артемије писао Патријарху Вартоломеју, и збг чега свесна лаж о анитминсу из 2002 године, кад је реч о 1992 године, и има ту још много питања и питања, али полако..

Ван мреже Sunca Zrak

  • Напредни почетник
  • **
  • Поруке: 188
  • Гласај: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: Feljton Pressa: Optužnica SPC protiv vladike Artemija
« Одговор #5 послато: Јун 16, 2010, 04:37:48 поподне »
Зашто сада? Боље икада него никада. И добро се зна шта је иницирало све ове догађаје. А то је унапређење Виловског

 

Sitemap 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38