Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )

Послушајте


1. Мојсијева, глава 50


Тада Јосиф паде на лице оцу својему, и плака над њим цјелујући га.


И заповједи Јосиф слугама својим љекарима да мирисима помажу оца његова; и љекари помазаше мирисима Израиља.


И наврши му се четрдесет дана, јер толико дана треба онијем које помажу мирисима; и плакаше за њим Мисирци седамдесет дана.


А кад прођоше жалосни дани, рече Јосиф домашњима Фараоновијем говорећи: ако сам нашао милост пред вама, говорите Фараону и реците:


Отац ме је мој заклео говорећи: ево, ја ћу скоро умријети; у гробу мојем, који ископах у земљи Хананској, ондје ме погреби. Па сада да идем да погребем оца својега, а послије ћу опет доћи.


А Фараон му рече: иди, погреби оца својега како те је заклео.

Tweet thisPost on Facebook

И отиде Јосиф да погребе оца својега; и с њим пођоше све слуге Фараонове, старјешине од дома његова и све старјешине од земље Мисирске,

Tweet thisPost on Facebook

И сав дом Јосифов и браћа његова и дом оца његова; само дјецу своју и овце своје и говеда своја оставише у земљи Гесемској.

Tweet thisPost on Facebook

И пође с њим и кола и коњика толико да бјеше војска врло велика.

Tweet thisPost on Facebook

А кад дођоше на гумно Атадово, које је с ону страну Јордана, плакаше ондје много и врло тужно; и Јосиф учини жалост за оцем својим за седам дана.


А људи из оне земље, Хананејци, кад видјеше плач на гумну Атадову, рекоше: у великој су жалости Мисирци. Зато прозваше оно мјесто с ону страну Јордана жалост Мисирска.

Tweet thisPost on Facebook

И учинише му синови његови како им бјеше заповједио.

Tweet thisPost on Facebook

Однесоше га синови његови у земљу Хананску, и погребоше га у пећини на њиви Макпелској, коју купи Аврам да има свој гроб у Ефрона Хетејина према Мамрији.


И погребавши оца својега врати се Јосиф у Мисир и браћа његова и сви који бијаху изашли с њим да погребу оца његова.

Tweet thisPost on Facebook

А браћа Јосифова видећи гдје им отац умрије, рекоше: може бити да се Јосиф срди на нас, па ће нам се осветити за све зло што му учинисмо.


Зато поручише Јосифу: отац твој заповједи на смрти и рече:

Tweet thisPost on Facebook

Овако кажите Јосифу: молим те, опрости браћи својој безакоње и гријех, што ти пакостише; сада опрости безакоње слугама Бога оца твојега. А Јосиф заплака се кад му то рекоше.


Послије дођоше и браћа његова и падоше пред њим и рекоше: ево смо слуге твоје.


А Јосиф им рече: не бојте се, зар сам ја мјесто Бога?

Tweet thisPost on Facebook