Ако пишете текстове, есеје, песме, богословске радове и ако су Ваши радови оргинални, пошаљите нам на urednik@pouke.org , а ми ћемо их објавити на насловној страници портала.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Голгота Срба из Западне Славоније - Бити или заборавити

Датум: 01/05/2012 12:12











Изгледа да ће ускоро наш календар постати премали да би у њега стали сви датуми у којима треба држати парастосе, сећати се жртава и помињати невино пострадале, али нема много дана који су осим крвљу испуњени поукама и симболиком као што је то био тај 1. Мај несрећне 1995. године.
Наравно, желим да подсетим на страдања србског народа у Западној Славонији. Чињенице су одавно познате и здушно запостављене и заборављене па се нећу много бавити бројевима. За озбиљније историјске текстове и документовања ту су увек неуморни господин Штрбац из „Веритаса“ или спискови порушених храмова СПЦ. Можда само да истакнем чињеницу да је број наоружаних, обучених и плаћених „храбрих“ хрватских војника који су нападали, био неколико пута већи од укупног броја становника на целој територији Западне Славоније.
 
Тема овог текста је – Шта смо ми, као народ заправо научили тог преломног дана и да ли те поуке памтимо?
Као најочигледније, моја генерација је по први пут упознала како изгледа ЗБЕГ, толико честа појава у србској историји. Пред нашим очима и у нашој непосредној близини оживела су платна Паје Јовановића и приче бака. Искуство тужно и потресно, али веома важно.
Оно што је много важније и озбиљније, јесте да је акција Хрватске војске осим разарања и смрти, донела и почетак краја србских снова о животу у Хрватској; донела је директан почетак најновије епохе у србској историји – епохе пораза. До тада смо се још и борили, а од тада само губимо. Поражени смо на свим пољима живота (осим спорта) а то се најдраматичније и најочигледније  манифестовало у ономе што смо још дан раније сматрали за немогуће - војном поразу. Пораз је, од тада, постао устаљени и прихваћени модела који је унапред припремљен за свако наше национално стремљење. Седамнаест година колико је прошло, скоро је довољно за формирање једне младе личности! Од тог 1. Маја ми слушамо само о нашим националним поразима. Они са краћим памћењем, као и они са интересом да тако буде, формирали су нови дух у србском народу – дух поражених, прогнаних, осуђених, кривих...дух потпуно неприхватљив и стран нашем народу, као што је стран карцином на младом телу.
Требали су пуцњи, тог првомајског уранка да пробуде и заувек освесте оне који воде овај народ и одговорни су за његову судбину, да их отрезне од веровања у илузију да ће такозвана Међународна заједница икада игде бити чувар свих оних вредности за које се декларативно залаже, да ће бранити ишта осим свог сировог и суровог интереса. Напротив, та „заједница“ показала је да се неће задовољити само добијеним економским, дипломатским или медијским ратом, како нам се то још дан раније чинило. А и зашто би? Њени крвави зуби бљеснули су изненада а гладни поглед је осматрао и много удаљеније српске земље, док су хрватски војници били само директни и верни извршилац онога што заиста заслужује назив „Удружени злочиначки подухват“. Деценије, скоро читав век поноса што ми мали али храбри, имамо своје „савезнике“  (на Западу) велике али праведне, исмејани су, попљувани и потпуно обесмишљени у једном дану.
Ко је још тога дана показао своје право лице? Па, наш тадашњи председник. Са осмехом и лепим жељама честитао је Празник Рада своме народу. Вест о првом правом убилачком јуришу на тај исти народ, вест о првом великом поразу остатака његове војске, вест о првим модерним избегличким колонама (модерне су само због коришћеног превозног средства – трактор уместо запрега, а заправо су традиционалне), у тадашњем „историјском“ Дневнику главног државног медија, била је мање важна од председникове оптимистичне честитке. Није требало кварити празнично расположење.
Колико је  неразума, немисли, неплана, неодговорности требало имати па дозволити да се иста ствар понови пар месеци касније, само у већем обиму, и да се понавља редовно све до данас!            
Нажалост, показала се још једна застрашујућа чињеница: дуготрајно хипнотисан разним медијима, измучен кризама, а пре свега васпитан у комунизму, велики део нашег народа постао је равнодушан према страдањима своје браће. Окађени димом роштиља и причешћени гајбом пива, били смо прави негативан пример из оне старе  приче у којој се мештани једног села питају зашто треба ићи бранити друго удаљено село од разбојника – па зато што кад исти разбојници дођу до нашег села, неће бити никога  да нама помогне. Трубе за општу узбуну биле су малобројне и намерно пригушене.
Да ли је то све. Тешко ми је да закључим, али списак још није потпун. Најтежи злочин и најсрамније дело дошло је од на самих – заборавили смо! Верујте ми да косооки муслимани у Индонезији боље памте Сребреницу, него Срби Западну Славонију. Превеликом делу нашег народа досадиле су приче о страдалима, о спаљеним селима, порушеним гробљима  и заувек изгубљеним територијама. Жале се да уместо „гуслања“ о прошлости треба одбацити архаичне вредности и окренути се будућности и просперитету. Међутим, на том путу – странпутици, нема ни будућности, а још мање просперитета. Заборавити је исто што и не постојати, не бити.

Аутор: Марко Ковачевић

Коментари

Послао: Жељко  Датум: 01/05/2012 14:16

"Окађени димом роштиља и причешћени гајбом пива" Da nije tužno umro bih od smeha...
Посетите форум
  • Скорашње објаве
  • Највише коментарисано
01/09/2012 11:09 -
Од давнина у руском монаштву реч старци употребљава се за означавање р...
30/08/2012 00:26 -
У Санкт Петербургу је током ноћи између 28. и 29. августа извршена прова...
27/08/2012 14:40 -
Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још ...
Погледај све
06/10/2009 22:16 -
Подстакнута празником  светих просветитеља Словена, Кирила и Методија,одлучила сам да овај текс...
05/05/2010 12:51 -
Била једном једна девојка која је саму себе мрзела због тога што је слепа. Она је мрзела сваког, оси...
Погледај све

Логовање

Видео галерија

Црква и савременост- протојереј ставрофор Гојко Перовић

Погледај све