Божић у Светој Земљи - 8. фебруар 2010.

Ове године прослављање празника Рождества Христовог остаће нам у посебном сјећању. Преосвећени Епископ славонски господин Сава позвао је на поклоничко путовање своје сестре др Ла Верне и г-ђу Беверљ, коју је пратио њен супруг г. Драган, затим Александра Бјелића, студента треће године Духовне академије у Петрограду и Ђорђа Теодоровића, студента четврте године Теолошког факултета у Фочи. Са искреном љубављу према Христу и Преосвећеном Владици кренули смо на пут.

03. 01. недеља

Наше путовање започело је  у 05:00 из манастира Јасеновац, одакле смо кренули за манастир Гргетег, гдје смо присуствовали Светој  архијерејској Литургији коју је служио Преосвећени Владика Сава те смо примили и Свету Тајну Причешћа. Послије ручка кренули смо за Београд до храма Вазнесења Христовог, гдје смо се прикључили остатку групе. Група је бројала 40 поклоника. Послије прочитаног молебна за сретан пут у храму, кренули смо до београдског аеродрома Никола Тесла одакле смо полетјели нешто послије 18:00 за Тел Авив. Послије слијетања на израелски аеродром аутобусом смо кренули за Витлејем, гдје смо били смјештени у хотелу. Пролазак кроз сигурносну ограду која дијели Израел од Палестине, оставио је на нас дубок дојам, помало тужан, јер тај дебели бетонски зид означава границу између два свијета, означава границу гдје нестаје љубав, а почиње мржња. Послије доласка у хотел сви смо радосно дочекали ноћење. На овом поклоничком путовању били смо почашћени водством водича г. Драгана Вукића, предсједника поклоничке агенције Доброчинство, агенције Српске православне цркве  и његовог млађег колеге г. Ђуре Лабуса.

04. 01. понедељак

Послије веома кратке ноћи слиједило је буђење око 07:30, доручак, затим обилазак града. Слиједио нам је одлазак на Маслинску гору. Посјетили смо римокатолички самостан у којем нам је посебно значајна пећина гдје се Христос молио, односно гдје је установљена молитва Господња Оче наш. Овдје такођер постоје и записи молитве Господње на више од сто језика, међу којима и на српском језику. Затим смо посјетили руски манастир Елеор, гдје се налази капела у којој је према предању била закопана глава Светог Јована Крститеља. Такођер, овај манастир краси посебно импозантан звоник, висок 65 метара, које краси звоно од 8 тона и које је изливено у Русији. Итересантно је да је потрес који се догодио  1920. године, није нити помјерио звоник. Посебно је лијепо било видјети вриједне монахињеманастира које су са великом пажњом и ревношћу чистиле манастир и које нам требају бити свијетли примјер и поука како треба да се односимо према светињама. Послије тога кренули смо страдалним путем Христовим, односно путем којим је Христос носио крст, те смо отишли до храма Васкрсења Христовог, гдје смо се поклонили Гробу Господњем. Преосвећени Владика Сава и о. Јефтимије, који је дошао из манастира Раванице, на Гробу Христовом појали су предивни тропар Христос воскресе. Посјетили смо и Голготу, мјесто страдања Христова, те се упутили у хотел гдје смо вечерали и ноћили. Посебне симпатије на овом путовању имали смо према о. Јфтимију, из манастира Раванице, који се заједно са сестринством манастира Раванице и Свете Петке брине за 93 дјеце ометене у развоју. Велика је љубав у њиховим срцима. Такођер, посебно су нам биле симпатичне мати Марија и Христина из манастира Грабовца у Мађарској. Мати Марија има 89 година и већ је осми пут у Светој Земљи, те како каже, опет има жељу да дође.

05. 01. уторак

Послије доручка кренули смо аутобусом у обилазак. При поласку пјевали смо Достојно. Приликом преласка сигурносне ограде у аутобус је ушла веома млада дјевојка с аутоматском пушком преко рамена, што је представљало веома ружну слику. Жена је створена за мајчинство, а не за рат. Међутим, Израел је држава у којој и дјевојке служе војску. У војску ступају са 18 година и војни рок им траје двије године, те послије имају статус резервиста, који им истиче у 24 години. Потом смо отишли до Гетсиманског врта, гдје се Христос према предању молио Богу Оцу., те смо овдје посјетили цркву Богородичиног гроба. Послије тога посјетили смо руски манастир Марије Магдалине. Затим смо ишли до зграде Јерусалимске Патријаршије гдје нас је топло примио Патријарх Теофил ИИИ који нам је подијелио иконице Богородице Јерусалимске. Преосвећени Владика Сава разговарао је са Патријархом те од њега добио на дар прекрасну панагију од седефа. Патријарх је истакнуо неизмјеран значај и величину блаженопочившег Патријарха Павла, што нам је свима било драго, будући да неко из нашег рода ужива толико поштовање. Послије сусрета са Патријархом посјетили смо Зид плача, највећу јеврејску светињу, будући да он представља остатке Соломоновог храма, те гроб цара Давида псалмопојца, аутора предивних псалама, односно библијских пјесама. Затим смо посјетили и просторију Тајне вечере гдје смо колективно према благослову Преосвећеног Владике Саве прочитали молитву пред причешће. То је мјесто на којем је Христос установио Свету Тајну Евхаристије дајући својим ученицима хљеб и вино као своје истинито Тијело и Крв, јер причешћујући се њима задобијамо вјечни живот, односно Царство Небеско. Послије тога вратили смо се у хотел гдје смо ноћили.

06. 01. сриједа

Послије доручка отишли смо у храм рођења Христовог. На улицама је био велики број полиције, будући да је и Патријарх долазио у храм. Због напете политичке ситуације велике мјере обезбеђења у потпуности су нормалне за ову земљу. У храму смо се спустили до пећине, мјеста рођења Христовог, поклонили се звијезди. Тај тренутак заиста буди у човјеку осјећаје за које понекад не могу ни да се пронађу ријечи да би се описао. Преосвећени Владика Сава и о. Јефтимије отпјевали су тропар Рождества Христовог, затим смо учествовали у свечаном дочеку Патријарха Теофила. Пут нас је даље водио у Јудејску пустињу. Велика пространства пијеска и камена била су за нас који смо навикли на плодне равнице и шуме заиста импресивна слика. До манастира смо ишли у мањим аутобусима, јер је пут веома узак и пун кривина. Преосвећени Владика нам је рекао да када је долазио 1988. године, да су ишли великим аутобусом, па је један дио точкова висио са стране, што заиста није пријатно када се сјетимо провалија које окружују цесту. Обишли смо манастир Светог Саце Освећеног, поклонили се његовим моштима, обишли смо пећину у којој се молио и радио  Свети Јован Дамаскин, велики источни отац 7 вијека. Пећина је веома мала, уска. Заиста само велики аскета и подвижник који има неизмјерну љубав према Христу, може да свој живот молитвено проводи у њој. Послије тога смо обишли манастир Светог Теодосија, који се одликује великом и прекрасном црквом. Након обиласка вратили смо се у хотел гдје смо вечерали и мало одмарали јер смо требали нову снагу да бисмо присуствовали Светој Литургији у храму Рођења Христовог која је била у поноћ. У 21:30 Преосвећени Владика Сава, о. Јефтимије и ми студенти као пратња Владике отишли смо до храма, а остатак групе дошао је касније.

07. 01. четвртак

Послије поноћи почела је Света архијерејска Литургија којом је началствовао Патријарх Теофил уз саслуживање Преосвећеног Владике Саве и других епископа и већег броја монаштва и свештенства. Служио је и о. Јефтимије. Овдје смо упознали о. Јована (Ћулибрка), координатора Одбора за Јасеновац, који већ неколико година у Израелу држи предавања на Универзитетима о холокаусту. Прво смо се спустили до пећине Рођења Христовог гдје су се служитељи поклонили мјесту рођења те је прочитана Божићна посланица Патријарха Теофила на грчком и арапском језику. Затим смо кренули горе у олтар. У једном тренутку зачули смо језиве поклике и урлике поред олтара јер су Сиријци и Копти изазвали нереде и правили гужву. Међутим, обезбеђење је савјесно радило свој посао тако да даље није било проблема. Према ријечима Преосвећеног Владике Саве тамо понекад буде прави хаос, али како он каже, када се сјетимо гдје се налазимо, то је свети хаос. Причестили смо се. Велики број људи је примио Свету Тајну Причешћа. Послије свечаног ручка у хотелу обишли смо мјесто Ен Карем, родно мјесто Светог Јована Крститеља. Тамо је манастир посвећен Светом Јовану, заиста велики комплекс унутар којега се налазе двије цркве, једна посвећена икони Богородице Казанске, а друга Светој Тројици. Након тога смо обишли манастир Часног Крста који има изузетну вриједност будући да се у њему налазе фреске од којих неке нису уопште обнављане него су у потпуности очуване. Послије тога смо отишли у хотел гдје смо вечерали и ноћили.

08. 01. петак

Послије доручка кренули смо за Витанију гдје смо посјетили гроб Праведног Лазара. Било нам је заиста драго посјетити ово мјесто, будући да је то Крсна слава Преосвећеног Владике Саве. Иако иначе ријетка слава, интересантно је да су и блаженопочивши Патријарх Павле и архимандрит Амфилохије такођер славили ову славу, управо као и новоизабрани Патријарх српски г. Г. Иринеј.  Овдје смо отпјевали тропар Опшчеје Воскресеније и поклонили се гробу. Затим смо наставили пут према Јерихону. Обишли смо манастир Четрдесетнице на Гори Кушања гдје је Христос пости четрдесет дана. До манастира смо ишли жичаром са које смо имали предиван поглед. Затим смо обишли манастир Светог Герасима, те смо се смјестили у заиста лијеп и конфоран хотел који се налази усред пустиње. Вечерали смо и ноћили.

09. 01. субота

Послије доручка кренули смо за Египат, према манастиру Свете Катарине на Синају. Г. Драган је прочитао предивну молитву Филарета, Митрополита московског, која додирује и најскривеније дијелове нашег срца и која нам казује да увијек треба да имамо неизмјерну љубав према Христу и ближњима. Возили смо се покрај Мртвог мора које је познато по великом салинитету, односно густоћи соли, тако да ни непливач не би потонуо. То би било идеално за мене. Прелазак израелско – египатске границе био је помало напоран, јер су заиста велике мјере осигурања. Послије преласка наставили смо вожњу кроз Египат према Синају, возили смо се поред Црвеног мора, поред којег су лијепе плаже и бројни хотели, многи од њих стоје пусти. На путу до манстира прошли смо поред бројних пунктова, будући да су египатске власти нарочито опрезне и радикалне у борби против исламских фундаменталиста, тако да постоје бројне контроле на цестама. Унаточ томе, фундаменталисти понекад успјевају да направе проблеме. Возећи се према манастиру гледали смо крајолик који нас је окруживао. Велике старе стијене, пијесак, понеки кржљави грм, стадо коза које траже понеку травку, искрено нисам сигуран чиме се хране, јер се пејзаж састоји од камена и пијеска. Уз цесту постоје бедуинска насеља. Малене, ниске кућице, камиле поред кућа, мада су се и бедуини модернизовали па углавном имају аутомобиле за дуже релације. Коначно смо стигли у манастир гдје смо вечерали и ноћили.

10. 01. недеља

У 02:00  они који су жељели и били физички спремни могли су ићи на Синај, на мјесто гдје је Господ дао Мојсију таблице закона, висок 2600 метара, да би видјели излазак сунца. Ми који нисмо ишли на Синај, ујутро у 06:00 ишли смо у цркву, на Свету Литургију, гдје смо се причестили. На Литургији је био и Архиепископ синајски Дамјан, игуман манастира. Послије доручка имали смо слободно. Манастир Свете Катарине је стар 1400 година. Ова Светитељка је била млада, лијепа дјевојка коју су многи жељели да ожене, тако и римски цар. Она је одлучила да себе преда једином женику, Господу Христу. Због тога је била погубљена, а Господ ју је прославио. Послије подне обилазили смо манастир, присуствовали Вечерњој служби када смо цјеливали мошти Свете Катарине. Обишли смо музеј манастира у коме се налазе вриједни и древни експонати, костурницу у којој се налазе кости монаха. Посебно је занимљиво споменути Светог Стефаноса, монаха чије су мошти обучене у велико-схимничко одјејаније и који сједи, те на тај начин представља чувара костурнице.  У кругу манастира налази се и несагорива купина гдје се Господ обратио Мојсију. Никада није увенула, увијек је зелена и сваки покушај њеног пресађивања пропао је. Послије обиласка смо вечерали и ноћили.

11. 01. понедељак

Послије доручка кренули смо из манастира натраг за Јерихон. Интерсантно је за споменути да око манастира Свете Катарине живи доста бедуина који раде за манастир, посебно они који воде групе на Синај. Такођер, у манастиру постоји осигурање. Полицајци посебно ноћу обилазе манастир и пазе на његову сигурност. Суботом и недељом манастир је затворен за туристетако да смо ми у повратку сусрели велики број аутобуса који су ишли према манастиру. Опет нас је чекао напоран прелазак границе. По доласку у Јерихон смо вечерали и ноћили.

12. 01. уторак

ПОслије доручка смо кренули према Галилеји. Обишли смо Гору Блаженства, Римокатолички самостан који је веома лијепо уређен. Овдје је Христос одржао своју познату бесједу на Гори и учио народ какав треба да буде, што се и на нас данас односи. У самостану се налазе преводи блажена на многе језике. Послије тога смо обишли Табху, мјесто гдје је Христос умножио хљебове и рибу. Затим смо обишли стари Капернаум, мјесто гдје је живио Апостол Петар. На темељима његове куће је саграђена црква. Такођер, сачувани су остаци старог града Капернаума. Обишли смо и манастир Дванаест Апостола на обали Галилејског језера. Галилејско језеро представље природни резервар воде за тај крај. Послије тога имали смо ручак. Риба Апостола Петра, посебна врста рибе која живи само у Галилејском језеру, веома пријатног укуса. Пут нас је даље водио до ријеке Јордан, мјеста гдје се Христос крстио. Послије прочитаног јеванђеља, према благослову Преосвећеног Владике Саве, о. Јефтимије ушао је у воду и покропио свакога од нас, да бисмо добили благослов Јордана. Они храбрији ушли су у воду и пливали међу којима је био и наш студент Александар, иако је тај дан било мало прохладно. Ријека Јордан има веома низак ниво воде, будући да се користи за залијевање плодних земљишта. Наставили смо наш пут у Назарет, смјестили се у хотел гдје смо вечерали. Послије вечере, Преосвећени Владика Сава нам је подијелио грамате које додјељује Јерусалимска Патријаршија поклоницима, будући да добијамо титулу хаџи, односно поклоник светих мјеста. Ти тренутци су били веома емотивни, вјерујем за свакога од нас, те ће нам остати у сјећању.

13. 03. сриједа

Послије доручка отишли смо на Гору Преображења Христовог, односно Гору Тавор. Обишли смо веома лијеп манастир гдје је Преосвећени Владика разговарао са игуманом, будући да се познају од раније. У наставку пута обишли смо Кану Галилејску, православни манастир, односно мјесто првог чуда Господа Исуса Христа, гдје је на свадби претворио воду у вино. У цркви у манастиру чувају се два крчага у којима је била вода коју је Христос претворио у вино. Овдје смо добили наранџе, благослов манастира, које је Владика Сава подјелио нашој групи. Такођер у кругу манастира су засађене бројне руже, чији се мирис угодно осјетио у цијелом комплексу. Жене нису смјеле да дирају цвијеће, а Владика Сава је добио једну ружу, која је имала прекрасан мирис, и поклонио је нашој драгој старици мати Марији која се искрено обрадовала, будући да је то благослов Преосвећеног Владике. Затим смо се вратили у Назарет и обишли православну цркву Благовјести. Према благослову Владике, отац Јефтимије је прочитао Јеванђеље. Посјетили смо и римокатолички храм, једну импозантну и величанствену грађевину, веома лијепо уређену и украшену бројним витражима. Затим смо наставили пут до Лиде, гдје смо посјетили манастир Светог Георгија, што је мене нарочито обрадовало, будући да се ради о Крсној слави моје породице. Поклонили смо се моштима и гробу Светог великомученика Георгија, гдје нас је Владика Сава помазао миром које непрестано теце из гроба светитеља. Овдје сам добио на поклон икону Светог Георгија, од владикине сестре, г-ђице Ла Верне што ће ми заиста остати вриједна успомена. Наставили смо пут према Тел Авиву гдје смо вечерали и нешто послије поноћи кренули са аеродрома Бен Гурион за Београд.

14. 01. четвртак

На аеродрому у Тел Авиву дочекали смо Нову годину и празнике Обрезања Христовог и Светог Василија Великог. У Београд смо стигли у 03:45 према локалном времену гдје су нас чекали о. Слободан и о. Драган, те смо послије неколико сати вожње стигли у манастир Јасеновац одакле смо и кренули на поклоничко путовање.

Ово поклоничко путовање свакоме од нас остаће у посебном сјећању и свако сјећање на њега пробудиће искрене осјећаје у нашим срцима. Отићи у Свету Земљу, земаљску отаџбину Господа Исуса Христа, ходати истим мјестима којима је Господ пролазио, за сваког хришћанина представља велику вриједност и значај. Свети Град Јерусалим јесте за нас символ Небеског Јерусалима, символ Царства Небеског. Трагично је то што је човјек на погрешан начин искористио слободу коју му је Господ дао, па зато данас, захваљујући људској сујети и гордости постоје велики зидови као бедеми који дијеле Свети Град. Унаточ свему, Јерусалим је мјесто благослова, мјесто светиња са бројним манастирима. Поклонити се мјесту рођења Христовог, Гробу Господњем, отићи на мјесто Вазнесења, Преображења, посјетити Галилеју, добити благослов свете ријеке Јордан значи за нас бити удостојен части, значи бити свједоком Христа Живога. Отишли смо на пут с вјером, на пут духовног препорода, вратили се обогаћени и благословени. Обогаћени духовно. Света Земља је као велики слап који пада и чије капљице када се шире падају на нас, улазе у наша срца, благосиљају нас и учвршћују у вјери у Господа. Сваки сувенир па и најмањи каменчић који смо понијели из Свете Земље довољни су да у нама пробуде сјећае и оживе успомену на путовање. Захваљујући Преосвећеном Владици Сави видјели смо Свету Земљу, поклонили се светињама и духовно обогаћени вратили се кући. На путу смо упознали и драге људе који ће нам остати у драгом сјећању. Фамилија Преосвећеног Владике, топлина која избија из њих не може нас оставити равнодушним. Хвала им на свему. Наш драги о. Јефтимије, мати Марија и Христина имају посебно мјесто у нашем сјећању. Па и наш драги брат Емил из Београда, симпатични старији господин, веома радознао и свагдје први, пун енергије, такођер, родом из Славоније освојио је симпатије Владике Саве као и нас осталих. Симпатично је да је његово друго име Милорад, а од Преосвећеног Владике ујаци су Емил и Милорад, тако да је између њих двојице постојала посебна веза. И многи други остаће нам у лијепом сјећању и успомени. Свакоме желим да ово поклоничко путовање буде на духовну корист, да му помогне да попуни недостатке који постоје у његовом духовном свијету и да се увијек сјетимо да су сви људи Божија дјеца, те да се наша срца испуне љубављу и за друге, а не само за себе. Амин.

Извор: Епархија Славонска