Ако пишете текстове, есеје, песме, богословске радове и ако су Ваши радови оргинални, пошаљите нам на urednik@pouke.org , а ми ћемо их објавити на насловној страници портала.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

У одбрану и славу мисионара нашег доба - Ангелина Ристановић

Датум: 06/10/2009 22:16

angelina ristanovic

Подстакнута празником  светих просветитеља Словена, Кирила и Методија,одлучила сам да овај текст  посветим данашњим мисионарима.И мотивисана,нажалост,малициозним коментарима да свештеници не треба да буду на нету.И коментарима,добрих,али неупућених људи,који ми рекоше да свештеници нису људи од овога света,и да не треба да користе интернет.

Напротив,драга браћо и сестре,јесу људи од овога света као и сви ми.Лично мислим да треба да користе савремене технологије и медије да би религију и Цркву приближили младим људима.Па нећемо се ми правити већи католици од папе,који је благословио фејсбук,или већи православци од владике,који је благословио Црквене форуме.Наиме,народе мој,живимо у добу препуном искушења за нашу децу,у времену када су мржња,завист и сплеткарења опште место.Мајка Црква нам је више него потребна.А након четири рата,економске кризе,ерозије моралних вредности,сваком паметном и емотивном цовеку,треба подршка и утеха.А ко ће је боље пружити од Христових апостола,које је Он овластио да шире Његово учење?Сваки пут пре него што,типично српски,почнете оговарати клир,запитајте се којим језиком би ми данас говорили да није било Српске Православне Цркве кроз векове.

Можда Турским.Мислите о томе.Сем тога ја,иначе,сматрам да наша Црква није довољно агресивна,или бар не у мери у којој су верске секте.Хоћу да кажем да је наш народ већ више од пола века духовно и гладан и жедан.Кад је човек мало жедан,он неће пити са прве баре,не размисљајући о последицама,на коју наиђе.Него ће ићи и тражити даље чисту и исправну воду.Кад је жедан превише,до неизмоглости,пиће са прве.Зато је Србија у задње две деценије више него погодно тле,за раст и развој верских секти.Као и за масовну продукцију "видовњака","медијума",астролога, надрилекара,надриапотекара и осталих превараната.Зато,народе мој,подржи мисионарење путем интернета.

И здушно подржи верску наставу у школама,децу,која је слушају и њихове учитеље.Не због клира или овог текста,већ зато што дрога,абортуси,убиства,потезање хладног или ватреног оружја,силовања све раније стижу у школске клупе.Данас клинци уживају у бруталном злу,снимају видео клиповеистог,и каче га на ЈуТјуб.

Нашим родитељима је било лакше да нас држе од зла постмодернистичких искушења,јер су они били уљуљкани у самоуправљање.Данас млади родитељи,трчећи трбухом закрухом,или статусним симболима,ухваћени у замку клишеа"ако нисам имао ја,нек има моје дете",запостављају духовни раст и развој наших нараштаја.Част изузецима. Мислите о томе.

Искористила бих ову прилику,да укажем,и на то да људи данас,углавном имају погрешан став о свештенству.Неки из малициозности,неки из малоумности,неки из необавештености.С надом да ће ми Отац мој опростити на грубости.Али,много ме нервирају људи,који славу не славе хришћански скромно,већ пагански раскошно.Они се неретко задуже,или како се то популарно данас каже оду у недозвољени минус,да би на српској слави сервирали француску салату,швајцарски сир,мађарски кулен,ирски виски,немачко пиво,француско вино,данска пецива и турске баклаве.

Слава се готово увек претвори у политичку дебату,а некад у свађу или чак кафанску тучу.Да на било чију славу доведем силиконску малоумницу надограђене косе да пева новокомпоноване песме,које нашу женску децу позивају да се заљубљују искључиво у новац,као и да отимају ожењене очеве породице,свако би је закитио са бар 10еура.

И онда је свима њима скупо да плате свештенику прекађивање жита и колача,оног елементарног.Браћо Срби,уразумите се!Славу чине свећа,колач и жито.Ручак за родбину и пријатеље можете спремати сваки дан.Треба да знате да свештеници имају најнеповољнији правни положај.Немају плату,нису је имали чак ни за време краљевине,ако је Црквена општина сиромашна,а углавном су такве,морају сами себи да плаћају социјално,здравствено и пензионо осигурање.

Неке имућније Црквене општине својим паросима плаћају,али по најнижој основи,републички минималац.Уз то,свештеници,као и адвокати,морају да плаћају порез на интелектуалан рад.У земљи,у којој,народе мој,плаћамо порез на књиге Андрића.

Пошто наша власт сматра да је Нобеловац шунд,а гола певачица није!

Од моје дванаесте године,од кад кренух на православни катехизис,сам иступела зубе расправљајући се са атеистима и формално православним.Немајући ниједан интелектуалан,научно поткрепљен аргумент,покушавали су да ме одвуку од правог пута пљујући свештенике.Стално говорим да свештеник није монах.Да је то занимање,додуше часно и узвишено,али ипак занимање.

Као и то да се Мајци Цркви не иде зарад свештеника,већ зарад Христа,који је умро за нас на Голготи,и зарад спасења душе своје.Сем тога,свештенику,кад дете тражи да једе,он мора да му да.

Сви су,наводно,чули за свештеника,који мрси на Велики Петак!Рурална легенда.А нико није чуо за свештеника,из мог места,који је са женом и четворо деце живео у влажном стану у Парохијском дому,и возио фићу.Ја сам му оног несретног пролећа 1999.звонила ненајављено на врата,и питала га да крсти војника,који је служио армију у нашем гарнизону.Крстио га је исто вече,након вечерњеслужбе,динар није хтео да узме од ратника.Чак му је и поклонио пешкир,крст и иконицу.

О,колико су ме током одрастања нервирали земљаци,који су свештенику,који ме крстио,кад га је замолио мој парох,бројали аутомобил!Ја,која њега правилно у Христу волим,знам да није купио теренца,зарад статуса и мангупирања по граду,већ да благовремено стигне свакој души на самрти,или болесном новорођенцету,по ужицким брдским насељима и златиборским селима.Они нису знали да га је деценију уназад,мој отац стално виђао да се враћа пешке из сеоског дела парохије.

Зато сто ожалошћена породица неког тамо,за кога се усрдно молио да га спаси Пакла,у црном по врућини пешачио водећи колону од куће до гробља,све време појући,није могла да му да ни за аутобуску карту,а камоли за такси.

Тих осамдесетих,само је мој отац,тада секретар Партије и  капетан у резерви,који је то постао указом маршала,је стајао,примао га у кола и ословљавао са "оче",јер је порастао на селу,у кући,где су недељом на ручак свраћале сеоске учитељице и сеоски парох.

И јер му је Исус шапутао сваки пут да ће наш парох бити одстутан,те да ће ме баш он окупати у Јордану,помоћи ми да се одрекнем Сатане,први се помолити за спасење душе моје,и показати ми стазу,која води Рајским вратима!Они нису знали да сам захваљујући њему схватила шта значи да нека Црква има,а нека не апостолско прејемство.

Он је оправдао часно звање Христовог апостола.И гле чуда,а и доказа да Га има.Јунг би то назвао синхроницитетом,ја Божијим промислом.Баш он носи име највећег апостола Павла,који је написао четрнаест посланица.Име је оправдао зато што,кад је моја старија сестра,која је носила штафету за Дан младости и као гимназијалка се учланила у СКОЈ,кад је пре десет година на једној сахрани чула његову беседу,кренула на пут покајања,правде,истине,љубави и спасења,крену у Цркву.Ако је њену једну душу спасио,он је кола отплатио!

Само моја напаћена и његова стигматизована душа знају колико сам га пута зауставила у порти да га нешто питам.При том није био мој парох,а ни вероучитељ.Пре десет година сам урадила нешто,истина часно,али екстремно храбро,лудо и необично за женско дете,кад ми је младост обећавала да ћу променити свет.Наравно,за то сам тражила савет и благослов од свог пароха и проте,и добила га.

Отац Павле ми је након сваке службе прилазио,очински и пастирски нежно,обема рукама узимао главу и љубио у чело.И тад ми рече:"Неки те хвале,својатају,поносе се тобом и подржавају.Неки те осуђују.Ја те подржавам!Ти си моје дете,увек ћу те подржати!Шта год урадила,овде увек можеш да дођеш.Сад си у годинама,када треба да одлучиш.Кад ћеш,ако сад нећеш?

А ја те одлично разумем,зато сто су се моје мајке браћа одрекла,кад сам отишао у богословију..."Па,зар њемутреба бројати једино задовољство од овога света?Више пута у протеклој деценији ме је сестра звала и рекла ми да му се јављала за савет и поуку,и ста јој је говорио.Једном је готово бесно изјавила:

"Како човек говори!Не треба да вози једна,него десет добрих кола!"Бранећи га истим жаром,којим брани своју професију.С надом да ће ми Отац и сви очеви опростити,што крајње нескромно пишем следећу реченицу.Па,зар вам, браћо и земљаци, овај текст није доказ његовог стручног ауторитета,интегритета,тога да је он оно што се у теорији менаџмента назива харизматски лидер,а ја бих назвала истински пастир,доказ да му је свештеницко достојанство неокрњено,кад је мене оваквом подгајио?

Овом приликом се захваљујем Исусу,што ми је даровао таленат за писану52 реч.Својим родитељима, који ми купише компјутер.Захваљујем се свим свештеницима,који слободно време,уместо седења са младим и лепим супругама и својом децом,жртвују за виши циљ,мисионарећи интернетом.

При том сами плаћају интернет претплату.Захваљујем им се на свим стрпљивим и љубазним одговорима,које ми путем нета послаше.Захваљујем им се зато што су ми напади на њих послужили као инспирација за овај текст.Молим их да издрже,и да кад их снага и стрпљење издају,се сете оних девет Блаженстава, и да се радују,јер се Јеванђеље одиграва у њиховим животима.

А нарочито се захваљујем и ово писаније посвећујем оцу Павлу Марковићу из Ужица.Зато што ме је стрпљиво учио,васпитавао,подизао кад поклекнем и тако спасавао моју младу душу!

И зато што без његове дозволе и благослова овај текст,као и истина о њему не би угледали светлост дана!                                                                       

 Раба Божија                                                  

 Ангелина Ристановић

 

 

Коментари

Послао: Martirije  Датум: 11/11/2010 21:28

Свака част сестро , жива била!
Послао: И.стојковић  Датум: 24/10/2009 00:20

Иако сам текст прочитао чим је постављен, одлучих тек данас да поставим свој коментар. Текст ми се изузетно допада, јер је очигледно писан, што кажу из цуга,без неких претходних калкулација са циљем -допасти се, па до нивоа импресионирати читаоца.Иако себе сматрам једним просечним човеком, како год то звучало, или шта год то значило, могу да кажем да је текст по мом скромном-просечном мишљењу изузетан јер је већином аутобиографски, значи аутентичан, а самим тим непоновљив...од почетка до самога краја. Узгред, изабрао сам цитата из следећег коментара, претпостављам лекара Послао: zlatanmilivojevic Датум: 08/10/2009 02:46 ....Na kraju Bog je taj koji vidi sve i koji ce svima nama suditi po zasluzi. Uzgred, verujem u Boga, volim crkvu i redovno je posecujem. Hvala!.... Камо среће, да је овај крај био почетак коментара, а надаље да је коментар био искрен као и сам почетак... Или можда крај није био искрен.... И да, извињавам се г. Миливојевићу, што га цитирах, али посебно ме радује тај крај...има наде...
Послао: Vlatka  Датум: 22/10/2009 13:56

Baš si ovo dobro napisala, lijepo, pametno i sa mnogo emocija.Hvala ti jr si i mene ohrabrila da kažem šta mislim onima što napadaju sveštenike.
Послао: cy3a  Датум: 21/10/2009 09:27

хвала драгом Господу, и ја познајем неколико свештеника као што је отац Павле кога сестра Ангелина описује... да би дао Бог да их буде и више... а само ћу додати, онима због којих је сестра Ангелина и написала овај текст, да су свештеници синови свог народа што ће рећи - какав народ, такви и свештеници... променимо себе, и нека нам цео живот протекне у томе, да својим примером несигурнима у вери покажемо прави пут... хвала ти, сестро Ангелина, и хвала свим добрим свештеницима и свим људима добре воље... да нас Господ сачува од искушења данашњег света...
Послао:   Датум: 20/10/2009 22:35

Ehe, napokon! Nacin pisanja je veoma adaptiran prosecnom coveku tako da, koliko god nemogao ili nezeleo da shvati Istinu, prosto ne moze da ostane ravnodusan ili neinformisan povodom sadrzaja sto i jeste poenta teksta - da nakani coveka na prvi korak Bogotrazenja. Pogledajte samo komentare, niko nije ravnodusan! Koliko je samo otrova iscedjeno, zatim mediokritetske zluradosti pod plastom skromnosti ali ne brinite - za dobrim konjem prasina se dize - da bi napokon bilo toliko iskrenih odusevljenja i podrske kao sto je i ova moja. Svaka cast, nastavite tako! Bog vas blagoslovio - Ugrin
Послао: Grigorije  Датум: 19/10/2009 07:30

Pomoz´ Bog Angelina, braco i sestre! Koliko da pisem, sam ne znam. Da branim pravoslavlje pisao bih danima, ako se ono brani kroz sluge (svestenstvo i sl.) ISTO bih dugo pisao.Nije nam dato da Bozije promisli otkrivamo. A sam Gospod zna zasto je "neki" svestenik rdjav a neki sluga Boziji. U stvari svi su sluge Boga zivoga ali kakav narod takav i pastir. Bozijom promisli i dopustenjem su svestenici takvi. A mi treba da slijedimo samo zapovjesti, Gospod ce se pobrinuti da se on postidi. Procitajte nesto od Sv. Vladike Velimirovica Nikolaja o postovanju svestenika. Osudjujuci njega a ne brinuci se o svome sopstvenom grijehu dajemo djavolu da na jednu udicu upeca dvje duse. Pomolimo se za neprijatelje svoje, za bliznje svoje i pokajmo se braco i sestre... Angelina i ja zivim i pratim svestenika, znam njegova iskusenja i svjedok sam lazi na njega ali sve to ucvrscuje vjeru da je Gospod taj koji odlucuje a mi smo suvise mali a samo nas mali korak odvaja od spasenja... Pokajanje... Mi imamo gordost, zavist, osudu i mrznju...Suvise je da vise nabrajam, mnogi ce se vec u ovih par rjeci pronaci a i sam ja sam gresan i bez straha pred Gopodaom. Isuse Hriste, smiluj se i pomiluj me gresnoga!!! PS: Tekst je odlican sestro u Hristu... Angelina...
Послао: mirodjija  Датум: 09/10/2009 21:40

Десетка сестрице , само тако настави , твој текст сам прочитала пре него што се појавио овде на насловној страни , и била сам не само одушевљена већ потпуно сагласна. Комшије се ипак разумеју. Код нас овде ранијих година био је јако уважаван свештеник , а и сада је ,нек је жив и здрав ,који је права персона , предивно пева , речит ... Сви су желели да им он освештава колач на страначкој слави , да им освештава пословни простор , да им крштава децу иако им није парох, да венчава. Онда су почели да га оговарају , каче непостојеће карактерне црте , и проче и проче. Шта сам ја у свему томе приметила . Тај свештеник је учинио за веру у мом граду више него не знам колико строгих вероучитеља са строгим планом методике . Удбашки лонац није могао да прокува на његовом огњишту јер га народ бре воли. А из тог лонца излазе урбане легенде о јадним људима који немају да плате злом свештенику у џипу...
Послао: Млађо  Датум: 08/10/2009 16:56

Искрено, одушевљено, лично! Но, мало ми делује једнострано. Отворен је простор за нападе попут мог презимењака горе. Има и он право с једне стране. Оно што вам обома фали је литургијско схватање свештеничког позива. Ти си шира и убацујеш дидактичке црте, а Миливојевић посматра свештенике као верске сервисере у генералном смислу са куртоазним уводом да постоје и изузетци. Свештеник је онај који предстоји евхаристијском сабрању уместо епископа. Све што он ради везано је за ову димензију. Невоља је само што многи свештеници то не знају па дају повода народу да размишља као Миливојевић. У сваком случају добро је да се чује и твој глас који истиче муке и подвиге свештеничке често ради скромности или злонамерности скривене од очију оних који се називају верницима, али нису верници.
Послао: goran018  Датум: 08/10/2009 07:38

Moje skromno misljenje je da si skroz promasila temu sa kojom si pocela ovo pisanje.
Послао: Гамалило  Датум: 08/10/2009 06:06

Поздрав за Ангелину од Гамалила. Лепо.
Послао: zlatanmilivojevic  Датум: 08/10/2009 00:46

Sve je ovo lepo sto si napisala, svaka cast! Ali imam malu primedbu zasnovanu na cinjenicama!!! Mogu ti reci da je svestenik o kome ti pises jedan od retkih sa takvim vrlinama. Ovi koje ja poznajem su malo drugaciji. Iskreno mislim da su svestenici ti koji su odaljili narod od crkve. Nemoj mi reci da je svesteniku u Kragujevcu potreban mercedes od 20000 evra da bi obavljao kvalitetno svoj posao, kad mu je radno mesto od kuce udaljeno 10 metara. Nemoj mi reci da si bolji vernik ako ostavis vise para na ikonu. Za sahranu uzimaju 100 evra (jer za manju cifru nece da drze opelo) ne pitajuci da li ti ljudi imaju toliko da plate, u trenucima kad im je najteze jer su izgubili nekog voljenog.Jadni, nemaju plate. Pa sta ce im plata kad oni bre za dva dana zarade onoliko koliko posten covek zaradi za mesec dana rintanja.Sto kaze nas narod: "kad svi placu, on peva". Bogate se na tudjoj muci, a da ne pricam koliko uzimaju za osvestavanje vodice, vencanja, krstenja, koliko se novca ostavlja na ikonu. Znam coveka koji je za ocevu sahranu otisao kod Episkopa u Pozarevac i platio 2300 dinara za opelo, a svestenik kad je to video, naljutio se i otisao jer nije njemu dao 100 evra. Vencanje je od prilike isto tolko, prosto da covek ne moze ni da se venca u crkvi. Moj drug iz vojske studira teologiju, nosi mindjuse na oba uva,ima satiranu kosu, a na moju kritiku na sve to, kaze da i oni moraju da budu savremeni! I on ce sutra da sluzi Bogu??? Ajde molim te!!! Takodje kaze da mnogo voli da ide kod vladike ZvornickoTuzlanskog jer mu ovaj svaki put da po 500 evra za trosak jer spava na parama. Jadan vladika, sto je dobar! Dalje, pop u mom mestu, ako ljudi nemaju da mu daju za osvestavanje vodice onoliko koliko trazi, on to svaki put lepo zapise, pa kad u toj kuci neko umre ili se zeni, krsti dete, on mu sve dugove sracuna i nece da obavi odredjeni cin dok se sve to ne plati. Koliko ja znam, ljudi bi za takve stvari trebalo da daju onoliko koliko mogu a ne da postoji cenovnik. Oni su ti koji zloupotrebljavaju veru i crkvu radi licne koristi, jer na kraju krajeva te pare ne idu Bogu, nego popovima u dzepove. Kad se moja kolegenica vencavala, pitala je jel moze malo da skrati zbog velike vrucine da ljudi ne pocnu da padaju, a on kaze moze al to vise kosta! Ja do sad nisam sreo ni jednog siromasnog popa. Danas svaka budala moze da studira teologiju i da postane svestenik i sta, oni su svi Bozji izabranici, jel?! A posto kazes da je to na kraju samo njihova profesija, kad lekari uzmu pare (ne kazem da je ispravno), svi dignu galamu kako smo mi lupezi, korumpirani skotovi itd, al mi smo ti koji spasavaju ljudske zivote, gledamo sve i svasta, obliveni tudjom krvlju, a ne videh da je neki pop izlecio nekog ili ga digao iz mrtvih. Al mi smo gresnici a oni su sveci. I nemoj molim te da poistovecujes veru i crkvu sa svestenicima jer to nikad ne moze da bude isto. Na kraju Bog je taj koji vidi sve i koji ce svima nama suditi po zasluzi. Uzgred, verujem u Boga, volim crkvu i redovno je posecujem. Hvala!
Послао: NikolaRadivojevic  Датум: 07/10/2009 18:26

Дуго је овај текст чекао да дође на странице сајта Поуке.орг, али се исплатило. Још једном, хвала Ти Ангелина на искреним речима, има људи који ће да Те разумеју.
Послао: marija  Датум: 07/10/2009 18:00

Bog Te blagoslovio Angelina
Послао: Tanja  Датум: 07/10/2009 11:29

Zemunac bi rekao :" Brate sestro CALE si keve mi". Svaki komentar je suvisan, ko ima usi neka cuje. Bravo Angelina!!!
Послао: Vizantiona  Датум: 07/10/2009 09:36

Bravo Angelina!!!
Послао: zoran13  Датум: 07/10/2009 00:02

Oдличан текст свиђа ми се највише искреност у писању. Хвала Ангелина.
Посетите форум
  • Скорашње објаве
  • Највише коментарисано
01/09/2012 11:09 -
Од давнина у руском монаштву реч старци употребљава се за означавање р...
30/08/2012 00:26 -
У Санкт Петербургу је током ноћи између 28. и 29. августа извршена прова...
27/08/2012 14:40 -
Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још ...
Погледај све
06/10/2009 22:16 -
Подстакнута празником  светих просветитеља Словена, Кирила и Методија,одлучила сам да овај текс...
05/05/2010 12:51 -
Била једном једна девојка која је саму себе мрзела због тога што је слепа. Она је мрзела сваког, оси...
Погледај све

Логовање

Видео галерија

Црква и савременост- протојереј ставрофор Гојко Перовић

Погледај све