40 одговор(а) на ову тему

[Иван]

Ова тема је посвећена историјату дијалога који је Православна Црква водила са заједницом нехалкидонских цркава (познатим још и као "Древне источне цркве", "Дохалкидонске цркве", "Монофизитске цркве" и "Оријентално Православне Цркве) током двадесетог века.

Циљ теме је да се укаже на предмет и садржину разговора, постигнутe резултатe, као и питања око којих се дијалог мора водити и даље како би се стекли услови за обнову јединства.

У оквиру ове теме биће приказани резимеи сваког од незваничних и званичних састанака које су одржани у оквиру дијалога као и текстови заједничких изјава.

[Иван]

У уводном делу, навео бих још и сегмент из есеја John H Erickson - декана дух.академије св. Владимира
"Трагање за јединством источних и оријенталних православаца данас"
http://forum.verujem...97953#msg197953

Најпре, морамо истаћи допринос модерног екуменистичког покрета. И источне и оријенталне Православне Цркве су сасвим исправно критиковале одређена кретања у оквиру екуменистичког покрета. У исто време, оствариле су и на одређен начин и користи  од екуменистичког покрета. Сам дијалог, који је ове Цркве приближио до тачке пуног јединства, у многим аспектима је производ екуменистичког покрета, као и блиских контаката и пријатељства које је овај покрет омогућио. Шездесетих година, два млада члана Светског савета Цркава, Никос Нисиотис (Nikos Nissiotis) и Пол Вергезе (Paul Verghese), потоњи Mar Paulos Gregorios из Сиријске Малабарске Православне Цркве, осетили су фундаментално јединство источних и оријенталних Православних Цркава. Успели су у анимирању својих црквених власти и серија незваничних консултација је почела (1964-71), додуше,  најпре у вези са састанцима Комисије за веру и ред, Светског Савета Цркава. У атмосфери узајамног поштовања, релативно слободној од културних и политичких притисака, који су минирали претходне покушаје уједињења, водећи богослови са обе стране [1] могли су да се баве питањем Христологије из свеже перспективе, концентришући се, не на оно што раздваја (као у старијој полемичкој литератури), већ на оно што спаја (а то је у овом случају, наш заједнички Отац ране Цркве, св. Кирило Александријски и његова формулација „једна оваплоћена природа Бога Логоса“).

[Иван]

РЕЗИМЕ - Незваничне консултације у Архусу 1964. године


Током три дана, 16 са обе стане састали су се у данском граду ради незваничног разговора. Резултат је био да су једни код других препознали православну веру.

Добро познат израз нашег заједничког оца, св.Кирила Александријског, "једна оваплоћена природа Бога Логоса" била је у фокусу разговора. Кроз различиту терминологију коју свака страна користи, они су увидели да изражавају исту истину. У погледу суштине Христолошке догме, установили су да постоји пуна међусобна сагласност.

У вези Халкидонског Сабора (451), обе породице сагласиле су се, без резерви, око одбацивања учења Евтиха и Несторија, као и да став прихватања, односно неприхватања Халкидонског Сабора не значи прихватање било које од тих јереси.

Сагласили су се да треба признати и прочити значајну улогу коју су политички, социолошки и културни фактори имали у стварању тензија између две стране.



(Током наредних дана уследиће превод усаглашене изјаве)

[Иван]

Архус 1964
Усаглашена изјава

Још од друге деценија овог века, представници наших Православних Цркава, од којих неки прихватају 7 Васељенских Сабора, а неки прихватају 3, често су се сусретали на екуменским окупљањима. Жеља за бољим међусобним познавањем, као и за обновом јединства једне Цркве Христове расла је свих ових година. Наши заједнички састанци на Итодосу (Ithodos), на Свеправославној конференцији 1961. године, потврдили су ову жељу.

Из тога је проистекло ово незванично окупљање 15 богослова са обе стране на тродневном неформалном разговору, а у вези са састанком Комисије за веру и ред (Faith and Order Commission) у Архусу у Данској.

Разговарали смо једни с другима отвореног срца и с убеђењем истине. Сви смо научили нешто једни о другима. Наше наслеђено неразумевање почело је да се рашчишћава. Једни у другима препознајемо православну веру Цркве. Петнаест векова одвојености није нас скренуло са пута вере наших отаца.

У нашој заједничкој студији Халкидонског Сабора, добро познати израз који је користио наш заједнички отац у Христу, св. Кирило Александријски, mia physis  (или  mia hypostasis) tou Theou Logou sesarkomene, заједно са својим импликацијама била је у центру наших разговора. У погледу суштине Христолошке догме, утврдили смо да међу нама постоји пуна сагласност. Иако се терминологија разликује, уочили смо да се њима изражава иста истина. Због тога, безрезервно смо се сложили око осуде учења Евтиха и Несторија, као и око тога да прихватање, односно одбијање Халкидона не значи прихватање једне од тих јереси. Обе стране сагласиле су се око тога да оне у основи следе Христолошко учење неподељене Цркве онако како га је изражавао св. Кирил.

Схватамо да се Халкидонски Сабор (451.) може разумети као једино реафирмисање одлука из Ефеса (431.), као и да се најбоље може схватити у светлу потоњег Сабора у Константинопољу (553). Препознали то да се сви сабори могу посматрати као фазе једног интегралног развоја, као и то да се ниједан сабор не може разматрати изоловано

Мора се признати и значајна улога и потреба за даљим проучавањем политичких, социолошких и културних фактора који су учествовали у стварању тензија у прошлости између заједница. Ипак, ти фактори не би требали да настављају да нас деле.

Видимо потребу да се настави даље. Ово питање је од кључне важности подједнако за све цркве на Истоку и Западу, као и за јединство целе Христове Цркве.

Свети Дух, који обитава у Христовој Цркви, водиће нас заједно ка пуноћи истине и љубави. Окренути том циљу, ми с поштовањем подносим о нашим црквама плодове нашег заједничког тродневног рада. Многи практични проблеми остају, али верујемо да ће исти Дух који нас је овде сакупио, водити наше Цркве ка заједничком решењу тога.

Потписници – Православна Црква

Епископ Emilianos,Васељенска патријаршија
Отац. G. Florovsky, Васељенска патријаршија
Отац J.S. Romanides, Васељенска патријаршија
Отац Prof. Vitaly Borovoy,Руска  Православна Црква
Отац J. Meyendorff,Руска  Православна Црква
Професор J.N. Karmiris, Православна Црква Грчке
Професор G. Konidaris, Православна Црква Грчке

Потписници – нехалкидонске цркве

Архиепископ Tiran Nersoyan, Јерменска Апостолска Црква
Епископ Karein Sarkissian, Јерменска Апостолска Црква
Архиепископ Mar Severius Zakka Iwas, Сиријска Православна Црква
Митрополит Mar Thoma Dionysius, Православна Сиријска Црква Истока
The Rev. Father Dr. N.J. Thomas, Православна Сиријска Црква Истока
Like Siltanat Habte Mariam Worqineh, Етиопска Православна Црква
The Rev. Prof. V.C.Sammuel, Православна Сиријска Црква Истока
Dr. K.N. Khella, Коптска Православна Црква  
Dr. Getachew Haile, Етиопска Православна Црква

[Иван]

Бристол 1967. - резиме

Усаглашена изјава са другог неформалног разговора у Бристолу (Енглеска) најпре је афирмисала нове области у којима постоји сагласност (Сотириологија), а потом се бавила питањима који захтевају даље проучавање и разматрање: канонска, еклисиолошка, литургичка и питања јурисдикције.

Размотрена су питања континуитета учења Сабора, а посебно моноенергистички и монотелитски спорови у седмом веку. Обе стране сагласиле су се око тога да људска воља није ни апсорбована нити потиснута божанском вољом у Оваплоћеном Логосу, нити да су противне једна другој.

Започети су и разговори о адекватним практичним корацима који би омогућили обнову јединства две заједнице. Предложено је да се направи нацрт заједничке изјаве, у којој би била садржана усаглашена формула изражавањеа Христолошке вере у погледу природе, воље и енергије Господа Исуса Христа, а која би потом била поднета формално одобрење црквених власти.

Бристол 1967. – Текст усаглашене изјаве:

1. Благодаримо Господу што нам је омогућио да се по други пут овако састанемо (као студијска група), а с благословом вођства наших Цркава. У Архусу смо открили да постоји заједничка основа која омогућује трагање за ближим везама између наших Цркава. У Бристолу смо установили да постоји неколико нових области у којима постоји сагласност. Многа питања и даље остају за разматрање и решавање. Али, ми желимо да укажемо на неколико ствари у којима смо сагласни:

ПРВО

2. Безгранична Божија љубав према људском роду, којом нас је Он и створио и спасио, јесте полазна основа за разумеваље тајне сједињења савршеног Божанства и савршеног човештва у нашем Господу Исусу Христу. Јер, ради нашег спасења, Бог Логос је постао један од нас. Због тога је Он, Који је једносуштан Оцу, Оваплоћењем је постао и једносуштан са нама. Његовом безграничном милошћу, Бог нас је призвао да постигнемо Његову нестворену славу. Бог је по природи постао човек, како би човек могао постати бог по благодати. Због тога, Христово човештво открива и остварује истински позив човека. Бог нас привлачи (позива) у пуноћу заједнице са Собом у Телу Христовом, како бисмо се ми могли преобразити из славе у славу (that we  may be transfigured from glory to glory). Са оваквог сотириолошког становишта приступили смо питању Христологије.

3. Поново смо се подсетили наших заједничих отаца јединствене Цркве (св.Игнатија, св. Иринеја, св.Антонија, св.Атанасија, св.Василија, св.Григорија Нисијског, св.Јована Златоустог, св.Јефрема Сирина, св.Кирила Александријског, као и многих других блажене успомене отаца. На основу њиховог учења, видимо целовиту везу између Христологије и сотириологије, као и блиску везу између учења о Богу и учења о човеку са еклисиологијом и духовношћу и целокупним литургијским животом Цркве.

4. Још од петог века, користили смо различите изразе којим смо исповедали нашу заједничку веру у једног Господа Исуса Христа, савршеног Бога и савршеног човека. Неки од нас афирмишу две природе, воље и енергије које су ипостасно сједињене у једном Господу Исусу Христу. Неки од афирмишу једну сједињену божанско-људску природу, вољу и енергију у истом Христу. Али, обе стране говоре о јединству које је без мешања, без промене, без поделе и без одвајања. Та четири придева припадају нашем заједничком предању. Обе стране афирмишу динамичку сталност Божанства и човештва са свим њиховим природним својствима и моћима(способностима) у једном Христу. Они који употребљавају израз ''две'' не деле и не одвајају. Они који говоре ''једна'' не мешају и не мењају. ''Без поделе, без одвајања'' код оних који кажу ''две'', као и ''без промене и без мешања'' код оних који кажу ''једна'' треба посебно нагласити, како би се међусобно боље разумели.

5. У том духу, разговарали смо такође и о континуитету учења Сабора у Цркви, с посебним освртом на моноенергистичке и монотелитске спорове у седмом веку. Сви се слажемо да људска воља није ни упијена нити потиснута од стране божанске воље у Оваплоћеном Логосу, нити да су противне једна другој. Нестворена и створена природа, у пуноћама њихових природних својстава и способности биле су сједињене без мешања или одвајања и наставиле су да делују у једном Христу, нашем Спаситељу. Стога, испоставља се да став оних који желе да говоре о једној божанско-људској вољи и енергији, сједињеним без промене и одвајања, није несагласан са одлукама Сабора у Константинопољу (680.-681.) који афирмише две природне воље и две природне енергије које у Њему постоје недељиво, непроменљиво, неодвојиво и непомешано.

6. Настојали смо да формулишемо неколико питања која захтевају даље истраживање пре него што се обнови пун општење између наших Цркава. Али, охрабрени заједничким виђењем на нека од фундаменталних питања, подстичемо наш задатак заједничког рада таквом на истраживању с надом да ће нас Свети Дух водити до пуне сагласност , упркос тешкоћама с којима смо се сусрели.

ДРУГО

7. Наши међусобни контакти у блиској прошлости убедили су нас да је приоритет наших Цркава трагање, са великим осећајем хитности, за адекватним корацима ка обнови пуног јединства између наших Цркава које је, нажалост, вековима прекинуто. Наши разговори у Архусу 1964.године и у Бристолу 1967. године показали су нам да наше Цркве морају предузети прелиминарне акције како би се, милошћу Божијом, остварио тај циљ.

8. Велики значај сагласја у Христолошком учењу наших Цркава, које су открили богослови, требало би ускоро да доведу до прављења заједниче изјаве у којој бисмо истом формулацијом изразили заједно нашу заједничку веру у Једног Господа Исуса Христа којег сви признајемо као савршеног Бога и савршеног човека. Ову формулацију, који неће имати статус исповедања вере или статус Символа, требало би да припреми група богослова који би били званично именовани од стране Цркава, и он би требао да буде поднет Црквама које би га званично и валидно усвојиле или дале предлоге за измену, при чему би ти предлози били разматрани од стране комисије пре него што Цркве усвоје коначни текст изјаве.

9. Уз предлог сагласне формулације основне Христолошке вере у вези природе, воље и енергије нашег Господа Исуса Христа, заједничка богословска комисија ће, такође, испитати и канонске, литургичке и јурисдикцијске проблеме – нпр. анатеме и литургијско (не)поштовање богослова које неке цркве сматрају учитељима и светима, (не)прихватање неких Сабора, као и јурисдикцијска обећања и споразими, пре однове општења.

10. Ову усаглашену изјаву подносимо властима и народу с великим смирењем и дубоким поштовањем. Наш задатак као групе за проучавање видимо једно у одредницама истраживања заједничких могућности које би олакшале акције Цркава. Још пуно посла треба обавити, како ми тако и Црква, како би се јединство, за које је Господ молио, постало стварно у животу Цркава.

Потписници – Православна Црква

Митрополит Emilianos, Васељенска Патријаршија                 
Отац Prof. G. Florovsky, Васељенска Патријаршија                 
Отац Prof. J.S. Romanides, Васељенска Патријаршија
Archpriest V. Borovoy, Руска Православна Црква                 
The Rev. Prof. J. Meyendorff, Руска Православна Црква       
Архимандрит D. Papandreou, Црква Грчке                         
Prof. G. Konidaris, Црква Грчке                   
Prof N.A. Nissiotis, Црква Грчке                   
Prof. N. Chitescu, Румунска Православна Црква
Митрополит Nikodim Sliven, Бугарска Православна Црква
Prof. E. Tsonievsky, Бугарска Православна Црква

Потписници – нехалкидонске цркве
Vardapet Arsen Berberian, Јерменска Апостолска Црква
Dr. K.N. Khella, Коптска  Православна Црква
Vardapet Dr. M.K.Krekorian, Јерменска Апостолска Црква
Ato G.E. Mikre Selassie, Етиопска Православна Црква
Митрополит Theophilos Philippos, Православна Сиријска Црква Истока
Епископ Samuel, Коптска  Православна Црква
The Rev. Prof. V.C. Samuel, Православна Сиријска Црква Истока
Rev. Fr. P. Verghese, Православна Сиријска Црква Истока

[Zawisza]

То су такве будалаштине да је то невероватно, копти и остали имају једину сличност са СПЦ што не признају примат Рима.
РКЦ има све исте свете тајне као православци, има разлике у догматима али су Сакраменти исти и сад се ту поставлја нека сличност које нема са  Коптима ???

[Цвеле1993]

Цитат

То су такве будалаштине да је то невероватно, копти и остали имају једину сличност са СПЦ што не признају примат Рима.
РКЦ има све исте свете тајне као православци, има разлике у догматима али су Сакраменти исти и сад се ту поставлја нека сличност које нема са  Коптима ???

Теби су све будалаштине. Па, погледај брате, Твоје задње постове...

[Nikola R]

Dioskor Aleksandrijski


Sever Antiohijski

[Иван]

Цитат

То су такве будалаштине да је то невероватно, копти и остали имају једину сличност са СПЦ што не признају примат Рима.
РКЦ има све исте свете тајне као православци, има разлике у догматима али су Сакраменти исти и сад се ту поставлја нека сличност које нема са  Коптима ???

Чини ми се да православни учесници у дијалогу са нехалкидонцима мисле другачије. И то је стављено и на папир.
И Копти и остали нехалкидонци, поред тога што не признају примат папе:
- имају исте свете тајне као и православци
- немају филиокве
- упитно је да ли су догматски различити од нас, православних
итд. итд...

много је тога што повезује Православну Цркву и нехалкидонце упркос 1500 година трагичне поделе...

Ево нешто мало на тему светих тајни у Коптској Цркви

[Zawisza]

Etiopljani kao i ostali monofiziti su prihvatili učenje koje je osuđeno kao pogrešno na IV vaseljenskom saboru, danas ima 6 hrišćanskih zajednica monofizita koje nisu u evharistijskom jedinstvu sa  pravoslavcima.
Inače to nije ni malo najvna priča da "ostali pravoslavci ne misle tako", to ne datira od IV veka nego od II veka kada je Kirilo Aleksandrijski formulisao da u Hristu , Logos i telo nisu pomešani, vec sjedinjeni u jednu ipostas.  Evtihije koji je ideolog  monofizitskog učenja, izjednačio je prirodu sa ličnošću, fizis sa ipostasom.
Znači po njima postoji samo jedna Božanska priroda, u tom slučaju čovek nemože da se oboži, preobrazipa samim tim smrt Hristova  je besmislena.

To nije dogmatska razlika neko potpuno drugo učenje. Oni jesu hrišćani i njih su osnovali svetitelji iz zajedničkog perioda. Ali je učenje toliko različito od pravoslavnog da me čudi kad neko počne da piše iz SPC o njima malte ne kao da su bliski učenju pravoslavnih pomesnih crkava a nije i ne da nije nego je ogromna razlika.
Ne znam šta bi samo "starotarci" rekli na njihovu liturgiju, kad počnu da sviraju i igraju ili ikonografiju koja samo na prvi pogled liči na vizantiju a onda kad uđete u suštinu vidite da nema nikakve sličnosti.

[Веља]

Цитат

Evtihije koji je ideolog  monofizitskog učenja, izjednačio je prirodu sa ličnošću, fizis sa ipostasom.
Znači po njima postoji samo jedna Božanska priroda,
u tom slučaju čovek nemože da se oboži, preobrazipa samim tim smrt Hristova  je besmislena.
To nije dogmatska razlika neko potpuno drugo učenje.

Oni jesu hrišćani i njih su osnovali svetitelji iz zajedničkog perioda. Ali je učenje toliko različito od pravoslavnog da me čudi kad neko počne da piše iz SPC o njima malte ne kao da su bliski učenju pravoslavnih pomesnih crkava a nije i ne da nije nego je ogromna razlika.

Ала ти ниси у  току да бих се на твом месту застидео.

А ово подбуњивање, као - шта би рекли старотарци... Мислим палиш ватру,
али само у покушају, као и са оним што си говорио да СПЦ жели да реформише Литургију да буде слична Римској Миси...

[Иван]

Цитат

1.Etiopljani kao i ostali monofiziti su prihvatili učenje koje je osuđeno kao pogrešno na IV vaseljenskom saboru, danas ima 6 hrišćanskih zajednica monofizita koje nisu u evharistijskom jedinstvu sa  pravoslavcima.
2. Inače to nije ni malo najvna priča da "ostali pravoslavci ne misle tako", to ne datira od IV veka nego od II veka kada je Kirilo Aleksandrijski formulisao da u Hristu , Logos i telo nisu pomešani, vec sjedinjeni u jednu ipostas.  Evtihije koji je ideolog  monofizitskog učenja, izjednačio je prirodu sa ličnošću, fizis sa ipostasom.
3. Znači po njima postoji samo jedna Božanska priroda, u tom slučaju čovek nemože da se oboži, preobrazipa samim tim smrt Hristova  je besmislena.

4. To nije dogmatska razlika neko potpuno drugo učenje. Oni jesu hrišćani i njih su osnovali svetitelji iz zajedničkog perioda. Ali je učenje toliko različito od pravoslavnog da me čudi kad neko počne da piše iz SPC o njima malte ne kao da su bliski učenju pravoslavnih pomesnih crkava a nije i ne da nije nego je ogromna razlika.

5. Ne znam šta bi samo "starotarci" rekli na njihovu liturgiju, kad počnu da sviraju i igraju ili ikonografiju koja samo na prvi pogled liči na vizantiju a onda kad uđete u suštinu vidite da nema nikakve sličnosti.

1. На 4.Васељенском сабору осуђено је Евтихово учење, које нехалкидонци НИСУ прихватили
1а. Диоскор, патријарх Александријски, у Халкидону није осуђен за јерес, нити је као јеретик одлучен од Цркве, већ му је одузето епископско достојанство.
1б. Нехалкидонци су осудили Евтиха као јеретика (сабор у Ефесу, 475. године)

2. Кирило Александријски није живео у 2.веку.

3. Не, нехалкидонци не исповедају само божанску природу у Христу. За њих је Христос потпуни Бог и потпуни човек. Уосталом читај преводе двеју изјава које сам поставио, а имаћеш прилике да видиш и друге усаглашене изјаве. У међувремену, погледај ово
http://www.pouke.org....html#msg130108

4. А догматска разлика између православних и нехалкидонаца је у чему?

5. Коришћење више врста Литургија ваљда није никада био проблем?

п.с. Колико ја знам свака од 6 нехалкидонских заједница има своју унијатску верзију. Шта мислиш о њима? Како се они уклапају у твоје виђење нехалкидонаца?