660 одговор(а) на ову тему

[Vizantiona]

ЧУДОТВОРНА ИКОНА - ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА

Молитва

О, Пресвета и Преблагословена Дјево Богородице Маријо, теби припадамо, и клањамо се пред светом тројеручном иконом твојом, сећајући се преславног чуда твога, прирастања одсечене деснице преподобног Јована Дамаскина, које се уз помоћ иконе ове догодило, и чији се знак и сада види на њој, оличен у трећој руци, икони твојој приложеној. Молимо ти се и просимо те свеблагу и свемилостиву Заштитницу рода нашега, услиши нас који ти се молимо. Као што си услишила блаженог Јована, који ти је у жалости и болести завапио, тако не презри ни нас, који смо ранама многоразличних страсти оболели и ојађени, и који теби, са скрушеном и смиреном душом, усрдно прибегавамо. Свемилостива Госпођо, ти видиш немоћи наше, невољу и потребу нашу за твојом помоћи и заштитом: одасвуд смо непријатељима окружени, и немамо помагача ни заштитника, ако се ти не смилујеш на нас, Владичице. Заиста, молимо ти се, саслушај болни вапај наш, и помози нам да светоотачку православну веру чисту сачувамо до краја живота, да у свима заповестима Господњим право ходимо, да истинско покајање за грехе своје увек Богу приносимо и удостојимо се мирног и хришћанског краја живота и доброг одговора на Страшном Суду Сина Твога и Бога нашега. Њега умоли за нас материнском својом молитвом, да нас не осуди по безакоњима нашим, него да нас помилује по великој и неисказивој милости Својој. О, Сведобра, услиши нас, и не лиши своје моћне помоћи, да би смо Ти, Тобом спасење задобивши, певали и прослављали у земљи живих, као и рођеног од Тебе, Избавитеља нашега, Господа Исуса Христа, Коме припада слава, моћ, част и поклоњење, заједно са Оцем и Светим Духом, сада и свагда и кроза све векове. Амин.

(Болести руку)

 

[Vizantiona]

[Vizantiona]

Богородица Одигитрија

[Vizantiona]

ЧУДОТВОРНА ИКОНА – БОГОРОДИЦА ДЕРЖАВНАЈА

Молитва

О, Заштитнице света, Мајко многоопевана! Клањајући се са вером, надом и љубављу пред иконом Твојом «Державном», усрдно Ти се молимо: не одвраћај лице Своје од оних који Ти притичу; умоли, милосрдна Мајко Светлости, Сина Твог и Бога нашега, најслађег Исуса Христа: да у миру сачува земљу нашу, да утврди државу нашу у благостању и избави нас од међусобних сукоба; да оснажи Свету Цркву нашу Православну и сачува је непоколебиву од безверја, раскола и јереси. Ми немамо друге помоћи, осим Тебе, Пречиста Дјево: Ти си свемоћна Заштитница хришћана пред Богом и гнев Његов праведни ублажаваш. Све који Ти се с вером моле, избави од падова греховних, од лукавства злих људи, од глади, жалости и болести. Подари нам дух скрушености, смирење срца, чистоту мисли, очишћење грешног живота и опроштај сагрешења наших, да бисмо се сви, захвално Те у песмама величајући, удостојили Царства Небеског и тамо са свима светима прослављали Пречасно и Величанствено Име у Тројици Слављенога Бога, Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Света Православна Црква празнује икону Мајке Божије Державнаје 15/2. марта.

Призива се у помоћ за благодатно уређење односа у држави.


 

[Vizantiona]

Икона Мајке Божије - Чаша која се не испија

МОЛИТВА

О, премилостива Владичице! Заступништву Твоме сада прибегавамо, мољења наша не презри, већ милостиво услиши нас жене, децу и мајке и исцели браћу, сестре и рођаке наше тешком болешћу пијанства обузете и отпале од Мајке своје, Цркве Христове и спасења свога. О, милостива Мајко Божија, дотакни срца њихова, брзо заустави пад греховни и приведи их уздржању спасоносном. Умоли Сина Твога, Христа Бога нашега, да нам опрости сагрешења наша и да не одврати милост Своју од људи Својих, већ да нас укрепи у трезвењу и целомудрију. Прими, Пресвета Богородице, молитве мајки, које због чеда својих сузе проливају; жена, које због мужева својих јецају; деце сироте и убоге коју су посрнули родитељи напустили, као и свих нас, који се икони Твојој клањамо. И нека овај вапај наш, молитвама Твојим, дође до Престола Свевишњег. Заштити нас и сачувај од лукаве заседе и свих замки ђаволских, и у страшноме часу кончине наше помози нам да без спотицања прођемо ваздушна митарства и избави нас вечне осуде молитвама Твојим, како би нас милост Божија обасјала у бесконачне векове векова. Амин.

ОПИС
Пред овом иконом се усрдно призива Мајка Божија за помоћ при лечењу и избављењу од пијанства. Црква је слави 5. маја.

ЖИТИЈЕ

Прво јављање иконе Мајке Божије "Чаша која се не испија" (рус: Неупиваемая чаша) десило се 1878. године. Један Хришћанин се одао страсти пијанства, пропио сву своју војну пензију, све што је имао у своме дому, и дошао до тога да нема баш ништа. Од прекомерног пијанства, ноге су му се одузеле, али је он наставио да пије. А онда је, једне ноћи имао сновиђење, у коме је пред њега дошао старац схимник и рекао: "Иди у град Серпухов у манастир Владичице Богородице. Тамо је икона Мајке Божије `Чаша која се не испија`, тражи да за тебе одслуже молебан пред иконом и оздравићеш и душом и телом."

Пошто није могао да хода, и не имавши помоћи од других, без икаквих средстава, Хришћанин не оде на то путовање. Старац му се онда јави поново, али ни то није помогло да пијаница послуша. Старац му се јави и по трећи пут, говорећи му какве га грозоте чекају ако не послуша, и нечастиви пијаница се тек онда одлучи да крене на пут четвероношке. У једном селу га затече ноћ, и остаде ту да преноћи. Милосрдна старица код које је ноћио, да би му олакшала бол, истрља му ноге и добро подложи пећ. Током ноћи, путнику се у ногама појавио пријатан осећај, и када је пробао да стане на њих, могао је, али су и даље биле превише слабе да би се могао држати на њима. До следеће ноћи му је било још боље, и могао је да хода ослањајући се на један штап. Тако је и стигао до Серпухова.

Дошавши у манастир Ваведења Владичице, испричао је своја сновиђења и замолио да му одслуже молебан. Али, нико у манастиру није знао за икону Мајке Божије под називом "Чаша која се не испија". Тада се неко сетио да би то могла да буде икона која на себи има осликану чашу, а која је била постављена у пролазу из Саборног храма ка ризници. Какво ли је тек одушевљење настало када су на полеђини иконе пронашли натпис на коме је писало "Чаша која се не испија". По опису старца из сновиђења, препознали су старца Варлаама, некадашњег настојника тог манастира. Икону су пренели у храм, и пред њом је одржан молебан. Пијаница је потпуно оздравио, и здрав је отишао из Серпухова. Не само да су му ноге оздравиле, него је потпуно престао да пије.

Вест о овом догађају се брзо прочула и изван манастира. Мноштво поклоника је почело да долази на поклоњење чудотворној икони, не само из града Серпухова, него и из целе околине, па и из удаљених места. Долазили су не само они који су тражили помоћ у ислобађању од страсти пијанства, него и они који су хтели да се поклоне и одају почаст Владичици за указану милост.

У време совјетске власти, многи манастири су били затворени, и по затварању манастира Ваведења Владичице, икона је пренешена у Катедрални храм Николе Белога. Између 1928-1930. године, у Серпухову је столовао Митрополит Мануило Лемешевски. У списима из тог времена стоји да је он поново успоставио поштовање светиње те обитељи, иконе Богомајке "Чаша која се не испија", која је у међувремену пала у заборав. На молбе верних, а по благослову тог Владике, направљено је осам копија чудотворне иконе. 1929. године је затворен храм у коме је била икона, и све светиње су спаљене на обали реке Наре. Икона Мајке Божије "Чаша која се не испија" нестала је без трага, и сви молебани су престали.

Поштовање светиње из Серпухова је обновљено осамдесетих година XX века. На иницијативу управника месне цркве посвећене Пророку Илији, архимандрита Јосифа (после произведен у Епископа), поново се почело са служењем молебана за исцелење од пијанства, читањем акатиста Богородици "Чаша која се не испија". Архимандрит Јосиф је 1990. године започео са иницијативом да се поново отвори серпуховски манастир Висоцког. Као резултат, 10. априла 1990. године је поново заживело братство тог манастира, које је 1374. године основао Св. Сергеј Радоњешки. Поставши предстојник братства, архимандрит Јосиф је пренео служење молебана Богородици "Чаша која се не испија" у Висоцки манастир, и већ следеће године је по његовом благослову, руски иконописац Александар Соколов насликао данас свима познату икону. Лик на икони је украшен сребром, а у доњи леви угао иконе је постављена хранилница за честицом појаса Пресвете Богородице. Нова икона је убрзо постала омиљена у верном народу, који је почео да масовно долази на поклоњење светињи.

У манастиру Висоцки је састављен канон и издат је акатист тој икони Мајке Божије, који се раније налазио у неколико одвојених и различитих рукописа. До данашњег дана је било мноштво случајева благодатне помоћи и исцелења, која су се десила после молитава пред иконом Богородице "Чаша која се не испија". Ти случајеви се записују у посебну књигу, која се налази у манастиру. Помоћ су добијали не само Православни верници, него и некрштени, и људи других вероисповести. Као што се ономад у 19. веку старац Варлаам јавио у сну понезионисаном војнику, подстакнувши га да иде на поклоњење икони Богородице "Чаша која се не испија", тако је и у наше време било случајева чудесних јављања угодника Божијих, Пресвете Богородице, па и самог Господа Исуса Христа, са позивима страдалницима да иду у Серпухов на поклоњење чудотворној икони. Утолико је чудесније, што неки од тих људи ништа нису знали ни о икони, ни о манастиру, ни о граду Серпухову.

Мноштво драгоцених дарова окружује и украшава икону. Те дарове су оставили захвални избављеници од страдања, којима је Пресвета Богородица преко своје иконе помогла. У очима верног народа, чудотворна икона Мајке Божије названа "Чаша која се не испија", постала је истинском сверуском светињом. По благослову Свјатјејшег Патријарха, 30. Маја 1997. године, икона је унешена у Православни Црквени календар, што је било званично признање сверуског поштовања тог лика Богомајке.

Свакодневно се у храму Висоцког манастира, пред чудотворном иконом држе молебани, на којима се узносе молитве за све страдалнике који моле за милост Царицу Небеску. Небројени ходочасници подећују манастир. Посебно мого богомољаца се окупља на молебан који се држи по Васкрсу. Најважније богослужење икони Небесне Заступнице је 5. маја, на дан празновања иконе. Они који не могу да дођу на поклоњење чудотворној икони, шаљу писма и телеграме са молбама да се одслужи молебан за њих, ближње и рођаке.

Видљиви знак Божије благодати која се шири кроз ову икону, показује се непрекидним мироточењем и крвоточењем неколико копија иконе које се налазе по домовима верних, као и у Православним храмовима. Не пресушује извор благодатне помоћи и исцелења из те иконе. Мајка Божија, подигавши своје пречисте руке, моли Сина Свога и Бога за све грешнике, да их спасе и призове ка Непресушном Источнику духовне радости и утехе, јављајући свима, да је "Чаша која се не испија" милосрђе и помоћ са Неба, на радост свима којима је помоћ потребна.

 

[Vizantiona]

[Vizantiona]

 

[Zawisza]

Legenda o toj ikoni koja prikazuje Isusa i Mariju govori da ju je naslikao sv. Luka na dasci stola koju je sam Isus napravio te da ju je spasila sv. Helena i donijela u Carigrad u 4. st. Za vrijeme ikonoklastičkog pokreta, legenda kaže, bila je skrivena u šumama Poljske i kasnije donesena u Częstochowu. Nakon svih događaja, 1430. za tu je sliku izgrađena velika gotička katedrala.
Kasnije je s tim svetištem nekoliko puta bila povezana sudbina same Poljske. Čak su i za vrijeme 2. svj. rata ljudi onamo išli na tajna hodočašća da prikupe duhovnu snagu protiv nacista, a to se događalo još mnogo više kada je Poljska došla pod utjecaj Sovjetskog Saveza. Dolazak u to svetište pape Poljaka, Ivana Pavla II. bez sumnje je odigrao veliku ulogu u svrgavanju komunizma u Poljskoj deset godina kasnije i kasnijem porazu komunizma u istočnoj Europi i Sovjetskom Savezu.

[Vizantiona]

Покров пресвете Богородице

  Од увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. 1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.

 

[Vizantiona]

Богородица Јерусалимска.

Једна од икона које највјерније представљају лик Богородице и једна од њених првих икона.
Икона се налази у Јерусалиму, Храм у пећини код Гетисманског врта, на обронцима Маслинке Горе. Смјештена је иза гроба у који је било положено тијело Богомајке.

[Vizantiona]

Взыскание погибших

http://img20.imagesh...i/76621226.jpg/

[Vizantiona]

Знамение Серафимо-Понетаевская