72 одговор(а) на ову тему

[о. Агапије]

Овде ћу искористити одговор који сам већ дао брату Лази :

Цитат

Него зашто не свргну они (епископи) који се моле са јеретицим?

Правило 45
Епископ, или презвитер, или ђакон, који се буде са јеретиком само и молио, нека се одлучи; ако им пак допусти као клирицима, да исто раде, нека се свргне.
(Ап 10,11,46,64; 3. вас 2,4; Лаод 6,9,32,33,34,37; Тим Алекс 9)

Лазо да ти одговорим и помогнем, ово је сада врло битно!
Канони су променљива категорија црквених аката за разлику од догмата који су вечни и непроменљиви !
Када се приступа канонима, њих треба тумачити у свом историјском и сотериолошком ("спасавајућем") контексту. Овај канон одавно је превазиђен и то немој да те чуди. Представници православне цркве се већ више деценија моле са неправославнима за мир и јединство у вери. Напомињем да су то индивидуалне молитве које су допустиве са наше стране. Када је реч о евхаристијским молитвама и самом св. Причешћу ту је јасна православна Црква - у њима се најстроже забрањује учествовање са неправосланима. И ту је моменат где ми бранимо Истину јер је св. Причешће - Сам Христос, почетак и крај наше Истине. Не поштовање овога би био тежак прекршај.

Доста канона у Цркви сада не важе.
Даћу ти пример. Постоји канон који забрањује глумцима и учитељима да се крштавају( у паганском свету они су изругивали хришћане и пропагирали многобоштво) Данас то не важи, чак сада гледано очима савременог света, мало испада смешно.  Постоји Христова заповест о једном браку! Данас у  Цркви можеш да се венчаш 3 пута. Постоји заповест ап. Павла да епископ буде "муж једне жене", данас се епископи бирају из реда монаштва.....итд. Дакле, постоје још много канона који су изгубили првобитну намеру и функцију. И то је "дух канона" да буду корисни али и флексибилни како би Црква могла да испуњује своју спасењску (сотериолошку) функцију. Канони Цркве не смеју да гуше Цркву јер живот се не да везати. Смисао Цркве је да спашава све што је отпало од Бога и да приводи Христу - Бесмртном Цару и Оцу. Многи људи у незнању цитирају овај канон тумачећи га буквално и мислећи да се он може применити у садашње стање ствари које је дијаметрално различито од оног времена када је настао овај канон. Треба рећи  и ту видети истину. До сада ниједан епископ се није причестио са неправославним ! И ту је заправо основна граница коју нико од епископа не прелази и којом увек искрено чува праву меру Истине и послушања својој Цркви. Ни један није то учинио осим једног.....

[о. Агапије]

Са друге стране, док се канони  баве црквеним уређњем, првенствено, евхаристијског живота једне заједнице, догмати се баве, како рекосмо, вечним и непролазним питаљима Истине везане за Бога, Сина Божијег, Духа Светога, вечно Дјеве Марије, поштовање икона....Дакле, догмати су вечне истине Цркве . Најкарактеристичнији пример догмата је Никео-цариградски "Символ вере" :



Верујем у једног Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносушног са Оцем, кроз кога је све постало;

Који је ради нас људи и нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;

И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен;

И Који је васкрсао у трећи дан по Писму;

И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;

И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, његовом Царству неће бити краја.

И у Духа Светог, Господа, животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.

У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

Исповедам једно крштење за опроштење грехова.

Чекам васкрсење мртвих.

И живот будућег века. Амин.

[Цвеле1993]

У Символу Вере, најкраће се говори о Богу Оцу, јер није било спорова око првог Лица Свете Тројице.

Имам једно питање у вези Символа Вере.
Јел правилније рећи: "који се са Оцем и Сином, обожава и слави" или "поштује и слави"?

И јел тачно да је ту избегнуто да се каже за Светог Духа, да је јединосуштан са Оцем и Синем, да би смањили раздори у Цркви?
Због духобораца...

[о. Агапије]

Цитат

У Символу Вере, најкраће се говори о Богу Оцу, јер није било спорова око првог Лица Свете Тројице.

Имам једно питање у вези Символа Вере.
Јел правилније рећи: "који се са Оцем и Сином, обожава и слави" или "поштује и слави"?

И јел тачно да је ту избегнуто да се каже за Светог Духа, да је јединосуштан са Оцем и Синем, да би смањили раздори у Цркви?
Због духобораца...

Правилно је рећи "који се поштује и слави". Тако је и у грчком оргинали глагол "συμπροσκυνούμενον" што значи "клањати-поштовати"...

Ово друго питање је изузетно!
Да то је тачно, и у томе видимо огромну бригу и љубав Цркве према јеретицима, где управо због њих и желећи да их задобије и спаси, а не вечно да их изгуби, према њима снисходи икономијски (икономише) и не користи израз који би можда требао правилно да опише однос Духа Светога и Оца, већ прећутно избегава тај термин "једносушан" како се ови јеретици не би превише саблзнили.    

[Emilijan]

Цитат

Овде ћу искористити одговор који сам већ дао брату Лази :

Цитат

Него зашто не свргну они (епископи) који се моле са јеретицим?

Правило 45
Епископ, или презвитер, или ђакон, који се буде са јеретиком само и молио, нека се одлучи; ако им пак допусти као клирицима, да исто раде, нека се свргне.
(Ап 10,11,46,64; 3. вас 2,4; Лаод 6,9,32,33,34,37; Тим Алекс 9)

Лазо да ти одговорим и помогнем, ово је сада врло битно!
Канони су променљива категорија црквених аката за разлику од догмата који су вечни и непроменљиви !
Када се приступа канонима, њих треба тумачити у свом историјском и сотериолошком ("спасавајућем") концепту. Овај канон одавно је превазиђе  и то немој да те чуди. Доста канона у цркви сада не важе.
Даћу ти пример. Постоји канон који забрањује глумцима и учитељима да се крштавају. ( у паганском свету они су изругивали хришћане и пропагирали многобоштво). Постоји Христова заповест о једном браку! Данас у  Цркви можеш да се венчаш 3 пута. Постоји заповест ап. Павла да епископ буде "муж једне жене", данас се епископи бирају из реда монаштва.....итд. Дакле, постоје још много канона који су изгубили првобитну намеру и функцију. И то је "дух канона" да буду корисни али и флексибилни како би Црква могла да испуњује своју спасењску (сотериолошку) функцију. Канони Цркве не смеју да гуше Цркву јер живот се не да везати. Смисао Цркве је да спашава све што је отпало од Бога и да приводи Христу - Бесмртном Цару и Оцу. Многи људи у незнању цитирају овај канон тумачећи га буквално и мислећи да се он може применити у садашње стање ствари које је дијаметрално различито од оног времена када је настао овај канон. Треба рећи  и ту видети истину. До сада ниједан епископ се није причестио са неправославним ! И ту је заправо основна граница коју нико од епископа не прелази и којом увек искрено чува праву меру Истине и послушања својој Цркви. Ни један није то учинио осим једног.....

izvinjavam se sto upadam, ali ovo bi trebalo vise puta napomenuti zilotima, jer oni uglavnom pominju krsenje kanona.....

[Цвеле1993]

Цитат

Ово друго питање је изузетно!
Да то је тачно, и у томе видимо огромну бригу и љубав Цркве према јеретицима, где управо због њих и желећи да их задобије и спаси, а не вечно да их изгуби, према њима снисходи икономијски (икономише) и не користи израз који би можда требао правилно да опише однос Духа Светога и Оца, већ прећутно избегава тај термин "једносушан" како се ови јеретици не би превише саблзнили.    

Да, то сам баш прочитао...
Види се исто колико се Црква бринула за сваког јеретника.
Тачно се код Васељенских Сабора види да је љубав неодвољива од истине.
Јер, зна се шта се дешавало на разбојничким саборима.

Значи, треба живети по Јеванђељу, да би правилно расуђивали.
То није случај са новим расколницима.

[Александар Милојков]

Догмати су апсолутне и непроменљиве истине вере, садржај Божије откривања човеку. Са друге стране, канони су форме конкретног артикулисања догмата у живот Цркве. Шта то значи? Канони настају као одговор Цркве на конкретни историјски изазов, проблем и феномен. Суочена са тим конкретним изазовом, Црква, влашћу која јој је дата, артукулише догматски садржај у историјском тренутку. Тако настају акнони. Оно што је у њима непроменљиво јесте њихов дух, сам догматски садржај. Оно, пак, што је променљиво, јесте сама форма којом се тај садржај, у конкретној историјској ситуацији и изазову, артикулише у животу Цркве.

Ево примера:

Апостолски 5. Канон забрањује Епископима, презвитерима и ђаконима да се разводе од својих жена "под изговором побожности":

"Епископ или презвитер или ђакон, нека не изгони своју жену под изговором побожности. Ако је изагна, нека буде одлучен, а ако остане упоран нека се сврхне."

Е сад, 12. Канон Трулског сабора, о истој ствари каже следеће:

"Дође нам до знања и то: да у Африци и Либији и у другим местима, тамошњи најбогољубивији председници (епископи) не престају да живе заједно са својим супругама и после обављеног над њима рукоположења, стављајући тиме народу спотицање и саблазан. Пошто, пак, ми улажемо много старање да све чнимо на корист преданих нам у руке стада, одредисмо: да од сада тако нешто никако не буде. А ово говоримо не ради укидања или извртања оно што је Апостолски раније установљено (горњи, апостолски канон), него промишљајући о спасењу и напредовању на боље народа, и да се не пружа неки повод зазора на свештеничку службу..."


Овде се види шта је суштина а шта канонска форма. Многима то данас није јасно, те не праве разлику између догмата и канона. То може да доведе до познатих нам неспоразума у самој Цркви. Заиста, уби нас незнање, а сви би да ревнујемо на мишиће и гласно грло.
Да обаснимо даље: да ли ће епископ да се жени или не, није непроменљива и апсолутна истина. (Не)женидба је само форма кроз коју Црква у конкретној историјској ситуацији и изазову спроводи истину (садржај откривења у Хрису) у живот Цркве. Тако, Иако су по форми изменили апостолски Канон, оци Трулског сабора кажу: "А ово говоримо не ради укидања или извртања оно што је Апостолски раније установљено , него промишљајући о спасењу и напредовању на боље народа, и да се не пружа неки повод зазора на свештеничку службу..."

Оваквих примера има много у канонском предању Цркве. То треба да знају они који се лупају у прса "бранећи" Цркву од ње саме. Канони и канонско предање не значе замрзавање Цркве у једну историјску епоху и искуство. Црква има ВЛАСТ и ОБАВЕЗУ  да делује у свакој историјској епохи "промишљајући о спасењу и напредовању на боље народа". То знали, да икономију спасења и садржај откривења може и мора да артикулише у формама које су адекватне и компатибилне како са догматима вера тако и са конкретним историјским искуством. На тај начин ће предање Цркве и Истина "једном предата светима" бити увек жива и актуелна. Самим тим, Црква ће и вршити задату јој мисију - преображаваће и спасаваће свет. Уколико се непроменљивост канона схвати у смислу непроменљивости самих конкретних форми (како то многи и схватају), Црква ризикује да буде анахрона, неразумљива и неделотворна. Такву свест, која је супротна свести наведених отаца Труслког сабора, можемо срести у добро познатим реченицама: "То су нама наши оци тако оставили и ту се ништа не сме мењати." Оваква свест тежи да окошта живу Цркву, да историјске форме прогласи за апсолутне истине. Наведени пример Трулског сабора показује да то није и не сме бити тако. Оци нису рекли: "То је нама тако остало од светих апостола и ми ту не смемо ништа мењари." Не, они кажу да не мењају већ да промишљају о спасњу и добру народа. Шта не мењају? Не мењају догмате. Шта мењају? Мењају форму кроз коју ће те догмате артикулисати у задати историјски тренутак Цркве. То двоје треба јасно разграничити.

[PD]

Надам се да нам је многима сад јасније....

[Јован Чакарески]

Цитат

У Символу Вере, најкраће се говори о Богу Оцу, јер није било спорова око првог Лица Свете Тројице.

Имам једно питање у вези Символа Вере.
Јел правилније рећи: "који се са Оцем и Сином, обожава и слави" или "поштује и слави"?

И јел тачно да је ту избегнуто да се каже за Светог Духа, да је јединосуштан са Оцем и Синем, да би смањили раздори у Цркви?
Због духобораца...

Mi kazemo: komu Zaedno So Otecot i Sinot mu se poklonuvame i .....

[Јустинијан]

Цитат

Овде ћу искористити одговор који сам већ дао брату Лази :

Цитат

Него зашто не свргну они (епископи) који се моле са јеретицим?

Правило 45
Епископ, или презвитер, или ђакон, који се буде са јеретиком само и молио, нека се одлучи; ако им пак допусти као клирицима, да исто раде, нека се свргне.
(Ап 10,11,46,64; 3. вас 2,4; Лаод 6,9,32,33,34,37; Тим Алекс 9)

Лазо да ти одговорим и помогнем, ово је сада врло битно!
Канони су променљива категорија црквених аката за разлику од догмата који су вечни и непроменљиви !
Када се приступа канонима, њих треба тумачити у свом историјском и сотериолошком ("спасавајућем") концепту. Овај канон одавно је превазиђе  и то немој да те чуди. Доста канона у цркви сада не важе.
Даћу ти пример. Постоји канон који забрањује глумцима и учитељима да се крштавају. ( у паганском свету они су изругивали хришћане и пропагирали многобоштво). Постоји Христова заповест о једном браку! Данас у  Цркви можеш да се венчаш 3 пута. Постоји заповест ап. Павла да епископ буде "муж једне жене", данас се епископи бирају из реда монаштва.....итд. Дакле, постоје још много канона који су изгубили првобитну намеру и функцију. И то је "дух канона" да буду корисни али и флексибилни како би Црква могла да испуњује своју спасењску (сотериолошку) функцију. Канони Цркве не смеју да гуше Цркву јер живот се не да везати. Смисао Цркве је да спашава све што је отпало од Бога и да приводи Христу - Бесмртном Цару и Оцу. Многи људи у незнању цитирају овај канон тумачећи га буквално и мислећи да се он може применити у садашње стање ствари које је дијаметрално различито од оног времена када је настао овај канон. Треба рећи  и ту видети истину. До сада ниједан епископ се није причестио са неправославним ! И ту је заправо основна граница коју нико од епископа не прелази и којом увек искрено чува праву меру Истине и послушања својој Цркви. Ни један није то учинио осим једног.....

Какво симпатично објашњење, само што не стоји у вези канона од кога си почео објашњавати. Због чега је "Правило 45" превазиђено? Да ли то данас нема јеретика, а некад их је било? Дао си објашњење због чега неки канони не могу данас бити дословно испуњени, јер рецимо епископи се не жене, али зашто је апостолско правило 45, превазиђено? Волео би да чујем други одговор оче Љубо, јер апостолско правило је јасно, "који се буде само и молио", дакле зато је стављено ово "само", дак чак онај који се и моли, да буде одлучен. Молитва наравно не подразумева само евхаристијско, него и свако друго општење, попут заједничког читања очењаша, молитвених осмина, изговарања символа вере, јер да није другачије, правило би гласило "који буде служио са јеретиком", или "који се буде причешћивао из исте чаше са јеретиком"....али не и "који се буде само и молио".

[Цвеле1993]

Цитат

Цитат

У Символу Вере, најкраће се говори о Богу Оцу, јер није било спорова око првог Лица Свете Тројице.

Имам једно питање у вези Символа Вере.
Јел правилније рећи: "који се са Оцем и Сином, обожава и слави" или "поштује и слави"?

И јел тачно да је ту избегнуто да се каже за Светог Духа, да је јединосуштан са Оцем и Синем, да би смањили раздори у Цркви?
Због духобораца...

Mi kazemo: komu Zaedno So Otecot i Sinot mu se poklonuvame i .....

Мене мало буни то "поштовати"...

"Поклонуваме" и "обожава" више одговара.
Јер, другачије је поштовати и обожавати.
Ми поштујемо светитеље, светитељке и иконе, а обожавамо Бога.

[Јован Чакарески]

Цитат

Цитат

Цитат

У Символу Вере, најкраће се говори о Богу Оцу, јер није било спорова око првог Лица Свете Тројице.

Имам једно питање у вези Символа Вере.
Јел правилније рећи: "који се са Оцем и Сином, обожава и слави" или "поштује и слави"?

И јел тачно да је ту избегнуто да се каже за Светог Духа, да је јединосуштан са Оцем и Синем, да би смањили раздори у Цркви?
Због духобораца...

Mi kazemo: komu Zaedno So Otecot i Sinot mu se poklonuvame i .....

Мене мало буни то "поштовати"...

"Поклонуваме" и "обожава" више одговара.
Јер, другачије је поштовати и обожавати.
Ми поштујемо светитеље, светитељке и иконе, а обожавамо Бога.

Ткође и мене мало то збуњивало, али то је до превода .... Имам један молитвеник (рецезент + Блаженопочившег Патријарха Павла, Уреднк: +Епископ Данило) и у њему стоји "Заједно се Клања" , исто као и у првој глави Јеванђељ по Јовану оно Слово је замењем са Логос