Пређи на везу

Добродошли на Живе Речи Утехе, највећу православну интернет-заједницу!
Региструјте се сада да бисте добили приступ свим нашим функцијама. Када се региструјете и пријавите, моћи ћете да креирате теме, постављатe одговоре на постојеће теме, направитe своју страницу и групу, додајете слике и албуме, имате свој блог, дајете репутацију другим члановима, добијете лични поштански курир са приватним порукама, мењати свој профил и коментарисати друге профиле И ЈОШ МНОГО, МНОГО ТОГА!. Уколико већ имате налог, пријавите се овде -у супротном направите налог бесплатно још данас!

КАКО ДА СЕ РЕГИСТРУЈЕМ, ПИШЕМ, ПОСТАВЉАМ СЛИКЕ НА ЖРУ? (ОБЈАШЊЕЊЕ У ПАР КОРАКА)





кликните и погледајте који нам је рејтинг

Слика

Оно што нисте знали о Сарајеву пре 20 година

- - - - -

  • Молимо Вас региструјте се или пријавите да бисте одговорили
8 одговор(а) на ову тему

#1
Crveni Baron

Crveni Baron

    Srpski Princip

  • Члан
  • Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____
  • 15117 Поруке
Немамо сви амнезију



Добровољачка улица у Сарајеву, 20 година касније…

Какви су то људи, каква је то средина, да се чак ни мртви не поштују? Телевизијски снимци комеморације убијеним припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, 20 година је од њиховог убиства: родбина и пријатељи тугују, док повећа група грађана Сарајева увредљиво довикује, заправо, урла. Између је кордон полиције. Слика државе БиХ која је претендент за улазак у ЕУ? Како не болујемо баш сви од колективне амнезије, да се присетимо...
Рат у БиХ није започео првим метком у Сарајеву, сукоб је почео упадом хрватске војске и муслиманских паравојних формација у Босански Брод, покољем српског становништва у Сијековцу. ЈНА је успела да заустави даље напредовање хрватских и муслиманских снага према Добоју и Травнику, да би одмах затим хрватске снаге из Ливна и Томиславграда, као и регуларне хрватске јединице пристигле из Сплита, кренуле на Купрес са јужне стране. Сва српска села до Купреса сравњена су са земљом, становници који нису успели да побегну побијени су. ЈНА је успела да заустави и тај продор, тако да је план повезивања Посавине и западне Херцеговине пропао. То се све догађало крајем марта и првих неколико дана априла 1992. када БиХ још није била међународно призната као држава, и када је формално још била у саставу Југославије.
После Купреса на ред је дошло Сарајево. Све до тада ЈНА је играла кључну улогу у смиривању напетости, постављајући се као тампон-зона између сукобљених страна. Тих дана помоћник команданта Друге војне области ЈНА генерал-мајор Мухарем Фетахагић обраћа се гледаоцима ТВ Сарајево и апелује да се прекину сукоби на сарајевским улицама, да се престане са нападима на аеродром Бутмир, касарне ЈНА „Јајце” и „Лукавица”, на Команду Друге војне области, на Војну болницу. Генерал Фетахагић упозорава да се поштује договор постигнут између страначких лидера и команданта Друге војне области о прекиду свих сукоба, а да је све друго увод у катастрофу.
Компликације у Сарајеву започеле су поделом састава МУП-а, протеривањем Срба из редова специјалних јединица МУП-а. Истовремено су почели општи напади и јурњава на полицијске станице у Сарајеву, али и у целој БиХ. Све станице и наоружање у њима у Сарајеву, осим школе МУП-а на Врацама, преузели су припадници „Зелених беретки” и „Патриотске лиге” и прогласили се за браниоце Сарајева. Након прве ноћи када су градом одјекивали рафали и експлозије, ујутро, на позив телевизије, грађани су изашли на улице запутивши се ка згради Скупштине града, ушли су у салу и затражили да комплетна власт поднесе оставку те да се хитно распишу нови избори. Алија Изетбеговић је одмах дошао у салу Скупштине града, али је тамо био извиждан и истеран из сале.
За Сарајево наступају дани и ноћи неизвесности. Пуца се на све објекте ЈНА у граду, отимају се војна возила, зграду Команде Друге војне области опкољавају припадници „Зелених беретки” и „Патриотске лиге”. Они упадају у војне станове, пљачкају, одводе људе на такозване информативне разговоре, малтретирају породице припадника ЈНА. Напада се зграда Команде Друге војне области, муслиманске јединице на њу пуцају са положаја код Пиваре, код Економске школе, и из рејона размештаја Ватрогасне бригаде. Радио и ТВ Сарајево воде беспоштедан пропагандни рат против ЈНА. Криминалац Јусуф Јука Празина постаје господар живота и смрти за Србе у Сарајеву. ,,Зелене беретке” заробљавају осам војника ЈНА код Бутмира, када је једна мања јединица ЈНА покушала да раздвоји сукобљене стране на Илиџи. Заробљени војници ЈНА одведени су у Соколовић колонију, малтретирани су и бијени. На Ковачима изнад Башчаршије „Зелене беретке” заробљавају колону камиона ЈНА који су застали на путу да би пропустили сахрану.
Првог маја нападнута је фабрика експлозива у Витезу и радио-релејни центар везе ЈНА на планини Влашић. Другог маја нападнут је Дом ЈНА у Сарајеву, као и Војна болница која је гађана „зољама” и бестрзајним топовима. Нападнут је и Школски центар ЈНА у граду, а на оближњем полигону у Пазарићу блокирано је 250 ученика и питомаца војних школа. На зграду команде Друге војне области отвара се ватра из митраљеза, минобацача и артиљерије. У згради има погинулих и рањених. Све апеле да се прекину напади, да се погинули и рањени евакуишу из зграде Команде, муслиманска страна одбија и наставља са ватром.
У таквој ситуацији председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић враћа се из Лисабона у Сарајево. Задржан је у касарни ЈНА у Лукавици, где му је обезбеђена потпуна лична безбедност. Предочено му је стање у граду и затражено да он нареди муслиманској страни прекид ватре и омогућавање да се Команда Друге војне области евакуише са свим погинулим и рањеним припадницима ЈНА. Изетбеговић све то прихвата, пристаје да буде у оклопном транспортеру УН заједно са генералима Кукањцем и Мекензијем на челу колоне ЈНА. Пре одласка у Лисабон, Изетбеговић је сва своја овлашћења писмено пренео на Ејупа Ганића.
Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици, из етера стиже порука припадницима „Зелених беретки”: „Убијте Алију”. Глас додаје: „Кљујо, склони се, ја водим ову операцију”. У Сарајеву добро знају чији је то био глас. Добровољачка је био покушај и да се убије Алија Изетбеговић. Од својих. А оптужи ЈНА. Отуда и такав став званичног Сарајева према трагедији убијених припадника ЈНА.

Мирослав Лазански
објављено: 05.05.2012


Politika






ПРОМЕНИТЕ СКИН, ПРЕУЗМИТЕ ANDROID I IOS МОБИЛНУ АПЛИКАЦИЈУ И ЧЕТ ФОРУМА ЖРУ ПОТПУНО БЕСПЛАТНО!

Оставите Ваш коментар преко Фејсбука

#2
Желе Зека

Желе Зека

    Дуго је са нама

  • Члан
  • Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____
  • 1249 Поруке
  • Локација :Епархија ваљевска
Јусуф Јука Празина је био психопата а као такав је "устоличен" за господара живота и смрти за Србе у Сарајеву.Исмет Бајрамовић Ћело је био командант војне полиције РБиХ,а радило се о криминалцу који је пуштен из затвора да би као и Рамиз Делалић Ћело "чистио Сарајево" од Срба.Изетбеговић је пуштао криминалце из затвора,давао им чинове а онда многе од њих сам поубијао.

Обавезно прочитати књигу "Сведочим" Биљане Плавшић, затим "Крваву кошуљу сарајевску" и погледати "Сарајево:логор за Србе".
Пишем, братијо, пред лицем Бога свог: смирите срца своја и видећете милост Господњу још овде на земљи и познаћете Творца небеског и ваша душа неће моћи да се насити љубави.

#3
Желе Зека

Желе Зека

    Дуго је са нама

  • Члан
  • Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____
  • 1249 Поруке
  • Локација :Епархија ваљевска
Pise Anja Vujevic
Ispovesti silovanih Srpkinja koje su predate pravosudnim organima Srbije, posle 15 godina cutanja nasle su svoje mesto u feljtonu Novinske agencije Republike Srpske („Srna“)
Постављена слика Petnaest godina posle rata rasvetljavanja ratnih zlocina nad srpskim stanovnistvom u BiH, neradom pravosuda Republike Srpske ali i Srbije, ostali su delom tajna. Istovremeno pravosude BiH procesuira iskljucivo zlocine nad bosnjackim stanovnistvom, sto umnogome doprinosi sirenju lazne slike o ratu u BiH i ukorenjivanju mitomanije o 200.000 ubijenih muslimana i 50.000 silovanih muslimanki. Dok se brojni dokazi o silovanjima Srpkinja i dalje drze u fiokama srpskih institucija, o „sistematskim silovanjima“ Bosnjakinja snimaju se filmovi („Grbavica“) u kojima glavne uloge igraju srpske glumice (Mirjana Karanovic).
KAZAMATI ZA SRPKINJE
Novinska agencija Republike Srpske („Srna“) objavila je feljton o silovanjima Srpkinja u Sarajevu, koristeci se direktnim izjavama silovanih Srpkinja, koje su predate pravosudnim organima Srbije, materijalima iz arhive srpskog Tuzilastva za ratne zlocine, podacima nekadasnjeg Komiteta za prikupljanje podataka o izvrsenim zlocinima protiv covecnosti, te podacima Ginekolosko-akuserske klinike (GAK) u Visegradskoj ulici, u Beogradu, gde su primane silovane Srpkinje radi prekida trudnoce.
„Srna“ je imala uvid u iskaze deset silovanih Srpkinja u zatvorima u Sarajevu, sto u zvanicnim sto u privatnim, kao i iskaze osam zena maltretiranih u sarajevskim zatvorima, koje svedoce o silovanju, te 17 iskaza muskaraca, zatvorenih Srba, koji takode svedoce o silovanju Srpkinja, a tu je i krivicna prijava za silovanje 12 Srpkinja u Hrasnici.
Svedoci izivljavanja pominju imena vise od 30 srpskih zena, od maloletnih devojcica do starica, seksualno zlostavljanih, a medu silovanim zenama pominje se najmanje pet supruga oficira JNA.
„Najvise silovanja izvrseno je na pocetku rata, tokom 1992. godine, kao i 1993. godine, a nesrecne zene i devojke cesto nisu znale identitet svojih mucitelja, posto su se oslovljavali po nadimcima ili su nosili maske preko lica, a nekada su medu silovateljima bili i poznanici tih zena. Najozloglaseniji po ovom zlocinu je Centralni zatvor u Sarajevu, cetvrti sprat tog kazamata, u kojem je u jednom momentu na razne nacine prebijano, ponizavano i zlostavljano – prema iskazu jednog svedoka, bivseg zatvorenika – vise od sto srpskih zena i devojaka“, navodi „Srna“.
Tu su i mnogi privatni zatvori smesteni u podrume, stanove, kafice, koje su koristili sarajevski kriminalci, bliski tadasnjoj ratnoj vlasti u Sarajevu, kao sto su Ismet Bajramovic – Celo i Juka Prazina, Samir Kahvedzija – Krusko, odakle su neke od silovanih zena prebacivane u zatvor Viktor Bubanj, dok se drugima, pominjanim u iskazima, gubi trag. U nekima od ovih zatvora vidani su pojedini generali Armije BiH, ali i neke druge javne licnosti.
Medu uhapsenim Srpkinjama bila je i retardirana devojka R.O. sa defektnom levom rukom, koju su optuzili da je snajperista i tako je predstavljali stranim novinarima. Bar dve od uhapsenih i silovanih zena, radile su na tadasnjoj Radio-televiziji u Sarajevu, optuzene su da su snajperisti i da su novinari „Srne“.
„Svakodnevno su me silovali, molila sam da me ubiju. Senad je izvodio zatvorenike i tukao u separeu u sastavu samoposluge. Bilo je mnogo krvi po podu, zidovima. Senad me je prinudio da mu perem i masiram noge posle tih prebijanja. A noge su mu bile poprskane krvlju“, ispricala je N. V, koju su smestili u podrum jedne zgrade na Alipasinom Polju kontrolisan od strane Juka Prazine, gde je u prostoriji pet sa sest metara bilo smesteno izmedu 20 i 30 srpskih muskaraca i zena.
„Svakodnevno su je izvodili u stanove iznad podruma i silovali, po petorica, nekad 10-ca, a izvodili su i 70-godisnju staricu Z.T, kojoj je sin bio u JNA. Za tu staricu N.V. kaze da je posle prebacivanja u Viktor Bubanj pustena, ali je umrla ubrzo od posledica mucenja“, navodi se u feljtonu.
Novinarka R.E. odvedena je u podrum prodavnice „Borovo“, vezali su joj ruke za naslon stolice, nasli kod nje propusnicu za zgradu RTV i odmah saopstili da je „novinar Srne“.
„Silovala su je tri cuvara iz podruma kod „Borova“, zatim su je poveli u prostorije iznad zatvora, pretili joj da ce joj otkinuti nozne prste i pekli je cigaretama po kozi.
Oci su joj bile vezane, jedan joj se pomokrio u krilo, a posle silovanja vratili su je u podrum; u podrumu su pitali zarobljene Srbe da li neko od njih zeli da seksualno opsti sa „cetnickom kurvom“. Svi su odbili. Potom je premestena u podrum „Privredne banke“ (zatvor na „Dobrinji 2“), gde je bilo 60 zena i muskaraca, medu kojima i zatvorenik od 70 godina i baka od oko 80 godina…U zatvoru ispod „Privredne banke“, drugi strazari su je prisilili da sa njima oralno opsti. Taj zatvor su drzali Jukini borci, a upravnik tog zatvora bio je stariji covek, oko 50 godina, koga su zvali „Dedo“ i govorio je ekavski…“, deo je svedocenja o silovanim Srpkinjama koje je prikupila „Srna“.


Постављена слика U ozloglasenom centralnom zatvoru u Sarajevu u jednom trenutku na razne nacine prebijano je, ponizavano i zlostavljano vise od sto srpskih zena i devojaka
SILOVANE I MUCENE
Uciteljicu M.M. iz njenog stana odveli su ljudi Ismeta Bajramovica –Cele i zatvorili u skolu „Franjo Kluz“ gde je zatekla suprugu poznanika M.C., koja je bila vezana za klupe, lezala je potpuno gola potrbuske i pretucena.
“Oko nje se nalazila grupa odraslih djecaka koji su je hvatali za grudi, zadnjicu i po ostalim delovima tijela, izivljavajuci se i ponizavajuci je. Iz drugih ucionica i podrumskih prostorija skole cula je strahovite krike“.
Posle ispitivanja, M.M. je vracena kuci, odakle je odvedena u Studentski dom „Mladen Stojanovic“.
„Dok su je ispitivali Refo (onizi, crn, sa naocarima) i Zlajo (krupan, imao na sebi farmerke) – usao je mladi covek, uzeo veci noz sa testerom i zasekao joj mali prst desne ruke, a zatim i obe noge preko cevanica, otvorivsi velike rane, ciji su oziljci vidljivi i danas…Dosao je i Celo: „Evo nase uciteljice koja deli oruzje po naselju“, a neki nepoznati mladic ju je udario pesnicom u desnu stranu lica, tako da su joj iz gornje vilice ispala cetiri zuba. Celo joj je rekao da je uhapsena, jer je ranije konkurisala za mesto direktora u skoli.
Izvesni Besim odveo je u jednu od studentskih garsonjera u tom domu, na drugom spratu, gde je bila do 15. maja 1992. godine. „Povremeno sam, danju i nocu, iz susednih prostorija, hodnika i sa stepenista, cula zenske glasove, kuknjavu i vriske, imala sam utisak da se nalazim u javnoj kuci“, prica M.M.
Vracena je ponovo u stan, gde je zatekla kcer Natasu u veoma teskom stanju, mrsaviju 12 kilograma ( od tada se nije oporavila). U poverenju nam je rekla da su i Natasu silovala petorica muslimana, koji su upali u stan…Uspela je da pobegne krajem maja 1992. godine, pored stadiona Kosevo gde je videla nekoliko zapaljenih ljudskih leseva kako tinjaju, a medicinska sestra D.P. rekla joj je da su to Srbi iz Velesica“, strahote su iz iskaza M.M.
Frizerka S.K. (1970) poznavala je Ismeta Bajramovica – Celu odranije. „Nju su 25. aprila 1992. godine, na ulici zaustavili Celo i jos dvojica muslimana, zatvorili u supu, kraj jedne kuce u Pofalicima. Tu je bila i devojcica Jelena, koju su takode silovali, kao i jos devojaka, kojima je cula glasove…Celo joj rekao: „Ipak ces biti moja, kucko, treba vas poubijati, bolje niste zasluzili. Vi ste pogan narod, treba vas unistiti“, pokidao je odecu sa nje i silovao je. On i jos sedmorica…Izasla je iz tog zatvora u maju, na intervenciju muslimana E.T. – muza njene koleginice. Ostala je trudna. A kad je bila u drugom mesecu, otisla je u bolnicu na Kosevu da abortira. Medutim, rekli su joj da ce to uraditi ako pristane da dodu novinari i da kaze da su je silovali Srbi. Lekar se zvao A. N…U novembru 1992. godine stigla je u Beograd, porodila se 21. novembra u GAK-u, u Visegradskoj ulici. Rodila je zensko dete, koje nije htela da prihvati“, deo je potresnih svedocenja o silovanju Srpkinja u Sarajevu.
ONDA UBIJANE
U krivicnoj prijavi od 12. jula 1996. godine, pominju se imena 12 silovanih Srpkinja iz Hrasnice i Sokolovic Kolonije, medu kojima je i jedna ucenica, ubijena posle silovanja.
Javne kuce za internu upotrebu su bila dva stana, gde su dovodene pretezno devojke i mlade zene – od 16 do 20 godina za komandni kadar, jedan stan iza skole „Aleksa Santic“ i drugi preko puta visocke prodavnice u Hrasnici. Glavni organizator za privodenje devojaka bio je islednik u hrasnickom zatvoru i oficir bezbednosti – bivsi piljar Mustafa Gegaj.
„Ucenica B.L. je stanovala kod prijateljice muslimanke M.K. u Hrasnici, kada je grupa pripadnika Cetvrte motorizovane brigade – Haris Ibrahimovic, Pero Sutalo – Ustasa, Suad Dedovic – Ciko, Albin Lokvancic – Done – u noci krajem maja i pocetkom juna 1992. godine organizovala zurku u stanu u Skolskoj ulici, lamela 5, u Hrasnici, gde su priveli B.L., silovali je i ubili iz vatrenog oruzja. Ubistvo je pripisivano Harisu Ibrahimovicu, koji je posle, navodno, kratko bio u muslimanskom pritvoru, ali je pusten, jer je „dokazano“ da je B.L. uzela Harisov pistolj i izvrsila samoubistvo, dok se u Hrasnici pricalo da ju je ubio Pero Sutalo – Ustasa, posle silovanja. Les ucenice B.L. naden je u garazi Save Mandica, u ulici Hrasnicki put; zakopana je blizu mosta, pored puta koji vodi prema muslimanskom groblju na Kovacima“, prenosi „Srna“.
Najtragicniji primer silovanja Srpkinja u Sarajevu jeste slucaj devojke S.I, koju su, kako navodi „Srna“, silovala trojica muslimanskih vojnika u njenom stanu, a potom i ubili. O njenoj nesrecnoj sudbini u iskazu prica njena prijateljica N.J, koja je bila u istom stanu za vreme ovog zlocina, ali je uspela da izbegne najgoru sudbinu – skocivsi kroz prozor s prvog sprata.
„Prema ovom iskazu, u stan S.I. 30. septembra 1992. godine, dosli su pripadnici Jukine vojske, predvodeni komandantom vojne policije Hamdom Sasicem. Upali su u stan S.I, a Sasic je poceo da ih ispituje. Tada se „ubacio“ jedan od vojnika recima: „Ne radi se to tako, nego ovako“ – uhvatio je Sanju za ruku i odveo u drugu sobu. Ta trojica su je maltretirali i silovali. Sasic je rekao N.J., koja je ostala sa njim u prvoj sobi: „Moramo, N., praviti balijsku decu“, a kada je N. J. usla u sobu, zatekla je S.I. bledu, crvenog vrata, sa penom na ustima. Sasic je rekao N.: „Ti ces sutra navece biti silovana sa moje strane“. Hamdo i ta trojica su potom otisli, zakljucali stan, a N. je skocila sa prozora prvog sprata na neke vrece sa peskom i pobegla preko reke Zeljeznice u Vreoce“, prenosi „Srna“.
Devojku M.B. (1975), koja je zivela sa roditeljima i sestrom u soliteru blizu Trga Pere Kosorica, silovao je dva puta, u toku deset dana, isti mladic.
„Prvi put, 15. decembra 1993. godine, posla je da izbaci smece, kada su je presrela tri mladica, jednog je znala iz videnja, i uvukli je u prizemlje jednog stana koji je bio prazan; silovao ju je onaj koga je poznavala, dok su je druga dvojica drzala, i pretili joj da nikome ne kaze ili ce joj ubiti oca i majku… Deset dana kasnije ugledala je tu trojicu, koji su joj doviknuli „Ej, ti, cetnikuso“. Potrcala je, ali su je sustigli i opet odveli u onaj isti stan. Vristala je, jedan ju je silovao i pretili su joj pistoljem da ce je ubiti.
„Jedne veceri osetila sam da se beba mrda i rekla sam majci i sestri“, navodi M.B, koja je izasla iz Sarajeva – posredstvom jednog Hrvata, za 300 maraka – do Ilidze, a odatle na Pale, pa potom u Beograd kod rodbine. Ona je 25. jula 1994. godine dosla na GAK u Visegradskoj ulici, u odmakloj trudnoci, rodila je musko dete, tesko 3 650 grama i dugo 51 centimetar i nameravala je, kako je navela u iskazu, da ostavi bebu“, prenosi „Srna“.


Постављена слика Skoro da nema ispovesti silovane Srpkinje a da u njoj nije pomenuto ime Ismezta Bajramovica Cela
ILI TRUDNE OSTAVLJENE
O uzasima koje su prezivele svedoce i zene i muskarci koji su sa njima bili u zatocenistvu.
„U Centralnom zatvoru svake noci smo slusali kako gore na tom zloglasnom cetvrtom spratu jaucu nesrecni Srbi i ponizene Srpkinje…Nocu su na cetvrtom spratu izgonili zene u hodnik, njih vise od sto, neke su zatvarane sa decom, jaucu; cuo sam kako im govore „gledajte kako muslimani prave decu“, vodili su ih odatle negde u javnu kucu; izvodili su nas da ih gledamo u hodniku tako jadne i ponizene, bilo ih je polugolih“, svedocenja su muskih zatvorenika – Srba, koji su preziveli pakao Centralnog zatvora.
„Zene su odvodili u stan iznad zatvora, vracane su vidno izmrcvarene, ponizene, cutljive“, ispricao je jedan od svedoka.
U krivicnoj prijavi protiv Samira Kahvedzuca – Kruske, jednog od komandira privatnih zatvora, navodi se da je imao butik „Garfild“ na Trgu solidarnosti (na Alipasinom), te da je jednom dovezao dva kamiona srpskih civila u svoj privatni zatvor, pa ih svirepo ubio i da je osnovao javnu kucu, gde su silovane srpske devojcice i zene od 12 do 30 godina, u „svrhu relaksiranja njegovih boraca“.
Ginekolog GAK-a u Visegradskoj ulici doktor Miomir Krstic, koji je bio na celu tadasnje komisije za odobravanje prekida trudnoce, rekao je „Srni“ da je u ovu ustanovu, pri Klinickom centru Srbija primljena 21 silovana Srpkinja tokom rata u BiH, radi prekida trudnoce, od cega ih se sest porodilo, jer su bile u poodmakloj trudnoci.
„Nijedna nije htela da zadrzi dete, jer je nastalo silovanjem – pa su ta deca slata u Dom za nezbrinutu decu u Zvecanskoj ulici, u Beogradu. Od sestoro rodenih, jedno je umrlo, za jedno se javila porodica majke da ga primi, dok je preostalo cetvoro otislo na usvojenje“, podaci su koje je prikupila „Srna“ u cijem se feljtonu dalje navodi:
„Dr Krstic kaze da su se u GAK javile tri Srpkinje silovane u Sarajevu. Jedna je bila sa vecom trudnocom, dok je jedna dosla sa malom trudnocom – upali su u stan i silovali je naoruzani muskarci…Dr Krstic, sada u penziji, seca se da su zrtve silovanja u Sarajevu koje su dolazile u GAK u Visegradskoj ulici bile mlade, jedna je bila iz mesovitog braka, brat joj bio u Vojsci Republike Srpske…
„Mnogo su propatile, ispricale su potresne price, sve su obradene psihijatrijski. Veliki problem je bio sta s njima posle. Jednu smo drzali u bolnici i vise od mesec dana posle porodaja. Za svoje dete nikada nije rekla „moje dete“, nego – „ono“.Ona je i sada u kontaktu sa socijalnim radnikom. Zasnovala je porodicu, dobila dete. Za ostale zrtve silovanja ne znamo sta je sa njima bilo“, kaze dr Krstic.
Dr Krstic navodi da, prema nekim uobicajenim procenama, na 100 silovanih zena jedna ostane u drugom stanju, pa se moze reci da je bilo oko 2 000 silovanih Srpkinja, s obzirom na to da se u GAK javilo njih 21 da prekinu trudnocu.
On se seca prvog dolaska u GAK, u septembru 1992. godine, zrtve silovanja, jedne medicinske sestre iz Brckog, Srpkinje I.J, koja je prvo bila silovana u hrvatskim logorima, a onda je prebacena u BiH, ponovo u logor, gde je njena golgota nastavljena.
„Ona je bila veoma lepa, imala je velike plave oci. Rekla mi je da se plasila da joj ih ne iskopaju“, navodi dr Krstic.
Пишем, братијо, пред лицем Бога свог: смирите срца своја и видећете милост Господњу још овде на земљи и познаћете Творца небеског и ваша душа неће моћи да се насити љубави.

#4
Guest_- . . .-_*

Guest_- . . .-_*
  • Гости
Наслов мора да се промени... не може овакав на форуму.

#5
Crveni Baron

Crveni Baron

    Srpski Princip

  • Члан
  • Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____
  • 15117 Поруке

Наслов мора да се промени... не може овакав на форуму.



OK.

#6
Guest_- . . .-_*

Guest_- . . .-_*
  • Гости
Дајте наслов...

#7
Crveni Baron

Crveni Baron

    Srpski Princip

  • Члан
  • Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____
  • 15117 Поруке

Дајте наслов...



Posto ima dosta mladjih koji ne znaju sta se desavalo mozda samo "Ono sto niste znali" ili nesto slicno.

#8
Михајло

Михајло

    NOVUS ORDO

  • Члан
  • Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____
  • 7154 Поруке
Сарајево је Аушвиц за Србе..
ја о томе брујим од 95..када сам чуо прве информације...о силовањима и клањима Србкиња и Срба...
Magen VeLo Yera'e
מגן ולא יראה‎,

#9
antics

antics

    Дуго је са нама

  • Теолог
  • Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____Pip____
  • 2031 Поруке
  • Локација :Ћуприја (акка. Ћуприковац...)

Сарајево је Аушвиц за Србе..
ја о томе брујим од 95..када сам чуо прве информације...о силовањима и клањима Србкиња и Срба...


Брујао - не брујао - "исламофобични" свет се одавно сврстао. Нема на свету правде и то ти је. Али, има Неко Ко види.

Один монах вошёл в склеп к покойникам и крикнул: "Христос воскресе!" А они ему все хором: "Воистину воскресе!"
--- / -.. --- -- .. -. . --..-- / -- .. ... . .-. . .-. .
http://www.srdjanantic.blogspot.com/






Сродне Теме Collapse

  Тема Форум Започето од Статистика Инфо

0 Корисник (а) чита ову тему

0 чланова, 0 посетилаца, 0 скривених корисника