239 одговор(а) на ову тему

[sqny]

Sta Kun, sta evrocentrizam... nista ne kapiram

[sqny]

Ne treba generalizovati, jer je anticka filozofija bila jako bogata razlicitim pravcima. Evo na primer

"I am not an Athenian or a Corinthian, but a citizen of the world."
Diogenes of Sinope


"Kindly remember that he whom you call your slave sprang from the same stock, is smiled upon by the same skies, and on equal terms with yourself breathes, lives, and dies."
Seneca

[Ивица]

Наравно да је хришћанство играло улогу у формирању Европе какву знамо (ја не спадам у оне које би да протерају хришћанство, далеко било), али рећи да из античке философије ваља само оно што је христијанизовано је глупост космичких размера, а поред тога нам историја сведочи да је често било управо супротно. Најочигледнији пример је Аристотелов поглед на свет, који је преживео толике векове само зато што је био христијанизован. Та несрећа је ко зна колико успорила развој модерне науке (наравно несвесно). Био је потребан радикалан отклон од Аристотела. Иронија је да ни Коперник ни Дарвин нису никаква револуција против библијског погледа на свет, него против Аристотеловог, кога је црква само прихватила (што није било лоше у почетку и зато нико не треба да криви нпр. кападокијце, напротив) и вековима одржала (што је катастрофално).

[Dragi]

Humanizam je hrišćanski pojam, tj. nastao je u 15. veku u hrišćanskoj Italiji pod uticaju vizantijskih učenjaka, i u pred-fazi renesanse, tj. novog gledanja na kulturu antičkog doba. Možda su pojedini antički filosofi imali humanistička načela, ali humanizam kao pojam nastaje u Hrišćanstvu.

U Hrišćanstvu čovek je u centru, ali čovek poreklom od Boga, kao Božije dete, i u zajednici sa Bogom. Sveto Pismo govori o ljudima, ne o bogovima; Bog, iako je iznad svega, ima sporednu ulogu. Čak i Hristos je Bog koji je postao čovek, ono šta o Hristu znamo je što znamo o njemu kao Bogočoveku, dokle šta Hristos radi na nebesima o tome nemamo pojma. I dokle grčki filosofi imaju svoje bogove, mitologije, svoje heroje, drame i komedije, mi Hrišćani to nemamo.

Hrišćanstvo i pre njega vera starih Izrailjaca jeste revolucionarno, jer čoveka oslobođuje od religija i religijskih običaja i čoveka uzdiže i nad samim bogovima.

"Zato čuvajte dobro duše svoje; jer ne videste nikakav lik u onaj dan kad vam govori Gospod na Horivu isred ognja, da se ne biste pokvarili i načinili sebi lik rezan ili kakvu god sliku od čoveka ili od žene, sliku od kakvog živinčeta koje je na zemlji, ili sliku od kakve ptice krilate koja leti ispod neba, sliku od čega što puže po zemlji, ili sliku od kakve ribe koja je u vodi pod zemljom. I da ne bi podigavši oči svoje k nebu i videvši sunce i mesec i zvezde, svu vojsku nebesku, prevario se i klanjao im se i služio im; jer ih Gospod Bog tvoj dade svim narodima pod celim nebom." (5 Moj. 4, 15-19 )

Ovo grčki filosofi nisu znali, u njih je čovek uvek ispod bogova, pod vlasti sila i prirode. Ne u Hrišćanstvu gde je čovek naslednik carstva Božijeg i sve tvorevine. U Hrišćanstvu čovek je bog, jer Bog postaje čovek. Čovek je slobodan od svega, jer "Gospodu Bogu svom poklanjaj se i njemu jedino služi". (Mat. 4, 10)

Osnova humanizma je Hrišćanstvo, jer humanizam je hrišćanska poruka. Pa sama nedelja, jedan slobodan dan u sedmici, dan odmora, ovo je od nas, dragi moji ateisti..

Tada reče Bog sve ove reči govoreći:
Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog.
Nemoj imati drugih bogova uza me. Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene, a činim milost na hiljadama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje.
Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime njegovo uzalud.
Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ; šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje, a sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.
Poštuj oca svog i mater svoju, da ti se produže dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.
Ne ubij.
Ne čini preljube.
Ne kradi.
Ne svedoči lažno na bližnjeg svog.
Ne poželi kuću bližnjeg svog, ne poželi ženu bližnjeg svog, ni slugu njegovog, ni sluškinju njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta što je bližnjeg tvog.

E odavde potiče humanizam, a pre svega od ovoga: "A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci". (Mat. 22, 37-40)

Odvajati humanizam od Hrišćanstva je isto kao odvajati hrišćansku Crkvu od Hrista, znači nešto što nije sasvim prirodno... Možemo jedino da se merimo odnosno da se raspravljamo ko su od nas bolji humanisti, mi Hrišćani ili ipak ona druga strana.

[Александар Милојков]

Цитат

али рећи да из античке философије ваља само оно што је христијанизовано је глупост космичких размера

Нисам рекао да ваља оно што је христијанизовано, погрешно си ме разумео. Рекао сам да је наставило да постоји као христијанизовано. Зато и тврдим да је суштина европске цивилизације (какву данас имамо) никла у крилу хришћанства. И сам сам велики љубитељ античке мисли. Лично, мислим да је сусрет јелинске философије и хришћанства један величанствени сусрет.

[iurisprudentia]

Александар Милојков, за February 04 2012 - 19:52, каже:

Рекао сам да је наставило да постоји као христијанизовано. Зато и тврдим да је суштина европске цивилизације (какву данас имамо) никла у крилу хришћанства.

Суштина европске цивилизације какву данас имамо никла је у крилу Римског царства па самим тим делом и хришћанства. Ал ти си рекао да је хришћанство извор свега тога што није тачно.

[iurisprudentia]

Dragi, за February 04 2012 - 19:47, каже:

Humanizam je hrišćanski pojam, tj. nastao je u 15. veku u hrišćanskoj Italiji pod uticaju vizantijskih učenjaka, i u pred-fazi renesanse, tj. novog gledanja na kulturu antičkog doba. Možda su pojedini antički filosofi imali humanistička načela, ali humanizam kao pojam nastaje u Hrišćanstvu.

Мислиш хуманизам као термин. То опет не значи да је хришћанство колевка хуманизма.

[iurisprudentia]

Александар Милојков, за February 04 2012 - 18:44, каже:

Па и да јесу пресократовци били "хуманисти", што је јако дискутабилно, како је то могло да утиче на европску цивилизацију? Након пресократоваца долазе Платон и Аристотел и остала плејада античких философа. А шта су они говорили о "хуманизму", покушах да ти мало дочарам.
Јасно је да културна Европа почива на хришћанству. Античка грчка философија је ту преживела само у мери у којој је христијанизована.

Зато што је утицало на римску а све то је у комплету изградило европску цивилизацију. Није твоје хришћанство у центру света.

Културна европа почива И НА хришћанству а не на хришћанству.

[Avocado]

Александар Милојков, за February 04 2012 - 19:52, каже:

Нисам рекао да ваља оно што је христијанизовано, погрешно си ме разумео. Рекао сам да је наставило да постоји као христијанизовано. Зато и тврдим да је суштина европске цивилизације (какву данас имамо) никла у крилу хришћанства. И сам сам велики љубитељ античке мисли. Лично, мислим да је сусрет јелинске философије и хришћанства један величанствени сусрет.

Kako je to grcka filozofija i kultura nastavila da postoji kao hristijanizovana a evropska civilizacija je nikla u krilu hriscanstva?

Grcko-Rimska kultura i civilizacija su temelj Evrope... a hricanstvo je naravno ostavilo neizbrisiv trag...

[Avocado]

Dragi, за February 04 2012 - 19:47, каже:

Humanizam je hrišćanski pojam, tj. nastao je u 15. veku u hrišćanskoj Italiji pod uticaju vizantijskih učenjaka, i u pred-fazi renesanse, tj. novog gledanja na kulturu antičkog doba. Možda su pojedini antički filosofi imali humanistička načela, ali humanizam kao pojam nastaje u Hrišćanstvu.

A prepoznaje se (gle cuda) upravo po ljudima koji su se fokusirali na prehriscanske izvore koji su sirenjem i ustolicenjem hriscanstva potisnuti.

Цитат

Ovo grčki filosofi nisu znali, u njih je čovek uvek ispod bogova, pod vlasti sila i prirode. Ne u Hrišćanstvu gde je čovek naslednik carstva Božijeg i sve tvorevine. U Hrišćanstvu čovek je bog, jer Bog postaje čovek. Čovek je slobodan od svega, jer "Gospodu Bogu svom poklanjaj se i njemu jedino služi". (Mat. 4, 10)

Ceo prethodni deo... ukljucujuci i ono sto nisam citirao apsolutno ne razumem... prazne fraze koje nista ne znace, sta vise, kontradiktorne su... Covek je u centru, slobodan od svega i jedino sluzi Bogu????

Цитат

Osnova humanizma je Hrišćanstvo, jer humanizam je hrišćanska poruka. Pa sama nedelja, jedan slobodan dan u sedmici, dan odmora, ovo je od nas, dragi moji ateisti..

Dan odmora je od Jevreja... mada ne znam sto se to posebno spominje kad ljudi u prehriscanskim zajedicama nisu imali poseban dan za odmor... ali su radili znacajno manje...

Цитат

Tada reče Bog sve ove reči govoreći:
Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog.
Nemoj imati drugih bogova uza me. Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene, a činim milost na hiljadama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje.
Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime njegovo uzalud.
Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ; šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje, a sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.
Poštuj oca svog i mater svoju, da ti se produže dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.
Ne ubij.
Ne čini preljube.
Ne kradi.
Ne svedoči lažno na bližnjeg svog.
Ne poželi kuću bližnjeg svog, ne poželi ženu bližnjeg svog, ni slugu njegovog, ni sluškinju njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta što je bližnjeg tvog.

E odavde potiče humanizam, a pre svega od ovoga: "A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci". (Mat. 22, 37-40)

Ne. Od prethodno navedenih zapovesti, pola nemaju nikakve dodirne tacke sa humanizmom a ova druga polovina je postojala i pre hriscanstva i judaizma...

Цитат

Odvajati humanizam od Hrišćanstva je isto kao odvajati hrišćansku Crkvu od Hrista, znači nešto što nije sasvim prirodno... Možemo jedino da se merimo odnosno da se raspravljamo ko su od nas bolji humanisti, mi Hrišćani ili ipak ona druga strana.

Ma humanizam mozes u svakom pogledu da odvojis od hriscanstva i bilo koje vere.... mogu hriscani da budu humanisti, ali humanisti ne moraju da budu hriscani...

[uros]

DarkoV, за February 02 2012 - 02:54, каже:

Ja mislim da su stavovi i izjave crkve i njenih velikodostojnika dovele do nasilja na prosloj Paradi ponosa, 10.10.2010. Takodje mislim da je ovo vidjenje potpuno nekontroverzno.

Долазило је и до инквизиције због ставова људи из "цркве".
Али ниси одговорио на моје питање?

Намерно сам то питао зато што ја никада не бих био згрожен када би се као резултат нечијег васпитања оформила личност која не чини насиље над другима, ма о каквом васпитању да се ради. Заправо би то био једини критеријум који је по мени релевантан.

Када бисмо недвосмислено могли да докажемо да "такво и такво васпитање производи насилника" онда бисмо могли и да сам чина таквог васпитања подведемо под "насиље" и да га казнено санкционишемо. Санкционисање сваког другог начина васпитања би само по себи представљало насиље.

Проблем је што је током васпитања детета веома тешко одредити (осим код екстрема који су очигледни) да ли ће или не васпитање допринети настајању насилника.

[drvce]

ZvonkoM, за February 02 2012 - 01:17, каже:

Да ли и остали атеисти деле ово мишљење да би људима требало забранити да своју децу уче веронауку, чак и приватно?

Umesto zabrane veronauke, obavezno upoznavanje sa cinjenicama svetskih religija. Nema potrebe da veruju u Zevsa ili da se odaju svetom kurvanju da bi protumacili anticku umetnost, recimo. Ako posle algebre pozele da se detoniraju i raznesu sto vise neistomisljenika, tjah, sta de se radi!