239 одговор(а) на ову тему

[Ignjatije]

Ti ljudi ( deo ateista i antiteisti ) koji se bore protiv veronauke mrze ili ne podnose sve sto ima veze sa verom i Crkvom bez obzira da li postoji opravdan razlog.
Nije u pitanju samo veronauka nego i hram Svetog Save,krst na javnom mestu,proslava slave,covek u mantiji,obican vernik.....
Ti ljudi lece neke komplekse ili traume iz detinjstva,nesto ima.
Proucavam ih vec neko vreme i pokusavam da shvatim uzrok njihove mrznje prema necemu sto je u sustini pozitivno i dobro.

[Dragi]

Iskreno, kada se uvela veronauka u školama i nisam bio nešto oduševljen, da sam se tad pitao bio bih čak i protiv, pošto sam smatrao da pravoslavna veronauka treba da bude u okviru Pravoslavne Crkve i da Crkva treba da se organizuje. Veronaukom u školama Crkva je faktički pustila veronauku iz svoje nadležnosti i dala je u nadležnost države. Ne znam kako je bilo u drugim parohijama, ali u mojoj parohiji veronauka za decu je bila u nedelji posle liturgije, a za odrasle u subotu posle večernjeg. Danas i srpska deca u Austriji mogu da idu u pravoslavnu veronauku u školama.

U osnovnoj školi par puta sam slobodno ostao na veronauci, tad rimokatoličkoj, i tu se učilo sve moguće, jednom čak i okultizam i da pomeraju čašice, samo Hrišćanstvo nisu učili.. ovo mi je na primer ostalo u sećanju, isto zato jer sam se sa jednim drugom krihom uvukao ispod stola pa smo drmali sto, na šta su se ostala deca poplašila; posle smo izleteli napolje i više nismo smeli na "veronauku"..)) Koja je ironija da je tadašnji areligiozni klinacc postao kasnije pravoslavni vernik. Mnogi ovde na forumu, ako ne i većina, ranije su bili ateisti ili barem areligiozni. Jedno vreme sam i mislio da moraš prvo da budeš ateista da bi postao vernik. Ali dobro, to je bilo drugo vreme.

Danas nemam poseban stav o veronauci u školama. Možda valja, možda ne valja, neka praksa pokaže.. Barem ljudi imaju posao, tj. veroučitelji, i mogu po koji dinar da zarade. Ovo ne zaboravimo i da je mnogim ljudima svaki groš dobrodošao, a ovim opet doprinose kupovnoj snazi i time državnoj ekonomiji. Ko misli da bi država mogla novac u druge stvari da finansira, ovo brzo zaboravite, bolje je da ne znate koliko se od državnog budžeta krade i prosipa. U Americi, recimo, svađaju se za socijalni sistem i kao da se nema novac, no ovo nije tačno jer novac se ima, mogli bi čak da smanje poreze da je manje zloupotrebe. Ekonomski univerzitet u Beču je napravio jednom studiju sa rezultatom da bi u Austriji svi plaćali maksimalno 20% poreza a pri tome održao se socijalni sistem, kad ljudi ne bi krali i prosipali od državnog budžeta; ovako smeš da platiš što više zarađuješ sve veće poreze; ako mesečno zaradiš € 10.000 i više, plaćaš 50% poreza. Ali takav je sistem, gospodin preduzetnik svake druge godine kupi novi mercedes i njega onda otpiše od poreza pošto mu je mercedes potreban za posao; ja mali građanin ne mogu da kupim ni polovni krš a da ga otpišem od poreza. Dakle, plate za veroučitelje nisu nimalo problem za državni budžet.

[iurisprudentia]

uros, за February 06 2012 - 00:18, каже:

Аутентична вера у хришћанству је немогућа без слободе. Уколико родитељ не објасни ову чињеницу детету и не предочи му да је вера нешто у шта он верује онда тај родитељ у најдубљем смислу иступа из баштине хришћанског учења.
Са друге стране родитељ није искључиво учитељ и васпитач своје деце него је неко ко је жив човек, неко ко воли то дете. А неко ко воли некога са њиме дели све друго што воли. И исто као што вера не може да буде аутентична без апсолутне слободе, тако ни љубав не може да буде аутентична без пружања предмету љубљења апсолутне слободе.

И пази сад, ово нису ствари које ја измишљам, ово су најкритичнија учења православне Цркве. Те ствари су камен темељац целокупног хришћанства.

Ја не мислим да ти то измишљаш ја ти кажем како бива. Да би аутетинчна вера била са слободом, ти би требало детету да представш све те религије и онда да их научиш шта која од тих учи па оно нека изабере.

А то ја ти представим нигде ти не кажем да требаш да сумњаш то и није нека слобода.

Сећам се неких расправа из младих дана између нас клинаца са аргуметима * Бог постоји питај кога хоћеш! Сви ће да ти кажу да постоји *

Дете нема толико критички избор оно усваја модел старијих. То је нешто ваљда свима јасно.
Тако да могу да идем толико далеко да кажем да сте вићина вас несвојевољно хришћани већ сте ухвгатили модел ваших старијих родитеља и околине. Што би уједно објаснило географску условљеност религија.

Цитат

Iskreno, kada se uvela veronauka u školama i nisam bio nešto oduševljen, da sam se tad pitao bio bih čak i protiv, pošto sam smatrao da pravoslavna veronauka treba da bude u okviru Pravoslavne Crkve i da Crkva treba da se organizuje. Veronaukom u školama Crkva je faktički pustila veronauku iz svoje nadležnosti i dala je u nadležnost države

Рецимо да тако размишља просечни атеиста. Дакле верска настава у оквиру цркве држава нема шта да тражи ту.

[Protagoras]

Dragi, за February 06 2012 - 11:21, каже:

Iskreno, kada se uvela veronauka u školama i nisam bio nešto oduševljen, da sam se tad pitao bio bih čak i protiv, pošto sam smatrao da pravoslavna veronauka treba da bude u okviru Pravoslavne Crkve i da Crkva treba da se organizuje.

Dragi, за February 06 2012 - 11:21, каже:

U osnovnoj školi par puta sam slobodno ostao na veronauci, tad rimokatoličkoj, i tu se učilo sve moguće, jednom čak i okultizam i da pomeraju čašice, samo Hrišćanstvo nisu učili.. ovo mi je na primer ostalo u sećanju, isto zato jer sam se sa jednim drugom krihom uvukao ispod stola pa smo drmali sto, na šta su se ostala deca poplašila; posle smo izleteli napolje i više nismo smeli na "veronauku"..)) Koja je ironija da je tadašnji areligiozni klinacc postao kasnije pravoslavni vernik. Mnogi ovde na forumu, ako ne i većina, ranije su bili ateisti ili barem areligiozni. Jedno vreme sam i mislio da moraš prvo da budeš ateista da bi postao vernik. Ali dobro, to je bilo drugo vreme.

Да ли су на крају успели да је помере (без физичког контакта)?

[Avocado]

angst, за February 06 2012 - 09:28, каже:

Авокадо, мислио сам да си ти озбиљан човек, а сад ту тераш неку безвезну шегу; а слично је и са оним индијанцима - ја говорио о раним хришћанима, а ти критикујеш дефекте протестантске деформације... На такве глупаве поустове више нећу одговарати.

Obzirom da te cenim, nisam znao kako drugacije da ti odgovorim osim kroz salu (meni je bilo bzvz da ti napisem da ti je poruka glupa)... sve to sam ozbiljno napisao i u ranijim porukama na tu temu... jednostavno, meni je neshvatljivo da govorite o hriscanstvu kao uzroku odredjenih drustvenih promena pri cemu se te promene nisu ni desile ili su se desile vise od 14 vekova nakon sto je hriscanstvo postalo dominantna religija u Evropi... ipak je za uzrocno-posledicni odnos potrebno da postoji posledica i da postoji odredjena vremenska bliskost i povezanost uzroka i posledice,

[sqny]

Mislim nije sporno da su rani hriscani bili recimo protiv ropstva ( kao i neki stoici pre njih). Ali to ne znaci da je abolicija direktna posledica hriscanstva. Mislim da su i jedni i drugi su vise pricali o unutrnjoj promeni u coveku, nego o socijalno politickom angazovanju. Sumnjam da su kmetovi u Rusiji 17 veka bili u mnogo boljem polozaju od recimo robova u zlatnom periodu Atine.

Ukidanje ropostva pre koincidira sa razvojem tehnologije, kada su evropski narodi stekli minimum mogucnosti da grade svoje velelepne prestonice i da ih hrane bez robovskog rada.

[Dragi]

Ruski kmet imao je barem mogućnost da ode u kozake (prvo je morao da pobegne i u tome da bude uspešan, jer je bilo lovaca na izbegle kmetove). Nemački kmet ovu mogućnost nije imao, i njegov pravni status nije bio bolji od ruskog. Ovo jeste tamna perioda hrišćanske kulture, ali treba isto reći da nastaje krajem srednjeg veka da bi svoj vrhunac doživela u 15. i 16. veku, dakle u doba humanizma i renesanse. Samo što humanizam očigledno nije dodirnuo Ruse, Nemce, Francuze i druge... A sve se uvuklo kao vanredno stanje, zbog toga pazimo se vanrednih stanja.

[Protagoras]

Рано Хришћанство је било хуманије него у било ком каснијем периоду.

Цитат

Mnoštvo onih koji bijahu postali vjernicima beše jednog srca i jedne duše. Niko ništa ne smatraše svojim vlasništvom, već sve držahu zajedničkim. Niko među njima ne beše siromašan, jer oni koji imahu zemlju ili kuće, prodavaše ih, donošahu novce i polagaše ih pred noge apostolima. Od toga svako dobijaše deo prema svojim potrebama.

Видите ли сличност са Марксовом идејом о укидању приватне својине и принципом свако колико може, а свакоме колико му треба?
Сваки систем има своје филозофске поставке и резулат који је постигнут у пракси. Ако мало боље погледате Александрове стратегије у дискусији, можете уочити када напада атеизам и када га изједначи са комунизмом, он напада оно како се показао у пракси (Стаљинизам).
Када брани Хришћанство од напада атеиста, он га брани позивајући се на филозофске поставе Хришћанства (које су изузетно племените и хумане), а када ми истакнемо оно што је Хришћанство у пракси он нам каже да то нема везе са Хришћанством. При томе игнорише наше аргументе да ни Стаљинизам нема везе са атеизмом удружења АС.

[Ивица]

Protagoras, за February 06 2012 - 20:55, каже:

Видите ли сличност са Марксовом идејом о укидању приватне својине и принципом свако колико може, а свакоме колико му треба?

Разлика је ”само” у томе што у Марксовој идеји држава на силу отима (практично забрањује приватну својину), а у раној Цркви се добровољно одрицало.

[ajvanho8]

Управо тако

[Protagoras]

А онај што је задржао део злата и његова жена су онда добровољно умрли.

[ZvonkoM]

То је посебан догађај - чудо - који има одређен смисао у историји Цркве, а не правило да сада ми убијамо све који не деле са другима (тешко да би неко остао...). Петар није њих казнио нити му је то била намера, већ само укорио. Друго, сви они су живели и радили у "капиталистичком" друштву, нису проповедали "класну борбу" и "диктатуру плоретаријата". Припадност Цркви била је добровољна, као и све остало.