81 одговор(а) на ову тему

[w.a.mozart]

Лазар Нешић, за February 06 2012 - 23:48, каже:

На пример, да само поменем једам мали шмек, онај део код ап. Павла о томе да "жена треба да ћути у Цркви", дописан је веееековима касније, стари рукописи га уопште немају!

verovatno je dopisan kad se navršila punoća BREMENA... tj. nisu više mogli da izdrže tolku galamu

izgleda šašavo-ali deluje

[Лазар Нешић]

w.a.mozart, за February 07 2012 - 00:03, каже:

verovatno je dopisan kad se navršila punoća BREMENA... tj. nisu više mogli da izdrže tolku galamu

izgleda šašavo-ali deluje

Tako je

[Лазар Нешић]

petar m, за February 06 2012 - 23:55, каже:

Nego, jedno me zanima. Kad govoris o nepodobnim delovima, o cemu se tacno radi? Jel ti verujes u to?

Не знам...не баш, то су само теорије.
Али рецимо, у Јеванђељу по Филипу и по Томи има неких јако лепих Христових изрека којих нема у канонским Јеванђељима.

[dragisa]

petar m, за February 06 2012 - 23:42, каже:

Samo jedno pitanje: ako su svetitelji vec spaseni, kakva je korist od buduceg vaskrsenja tela?

ako su svetitelji vec spaseni, to je onda to "buduce vaskrsenje tela" koje blaga vest propoveda, to znaci da su oni poznali Boga kroz/u vecnoj Licnosti Sina Bozijeg koja je sada njihova sama licnost u njima, u njihovim telima, dakle moje vidjenje Vaskrsenja je upravo to. kada se kaze da "Hristos telom Vaskrse" ili "telom ustade", zar ostvarenje te Licnosti Hristove, Sina Bozijeg, u svetiteljima nije upravo izvrseno u "telu" (u telima svetitelja)?
¹³ I ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos ne usta.
¹⁴ A ako Hristos ne usta, uzalud dakle propovedanje naše, a uzalud i vera vaša.

petar m, за February 06 2012 - 23:42, каже:

Hocu reci, do kakve kvaltativne promene u njihovom odnosu prema Bogu ce vaskrsenje izazvati(ako je ono vec izvrseno)?

do kakve kvalitativne promene to vodi? Vaskrsenje pobedjuje smrt i to onu vecnu smrt, ontolosku. ako je tacna definicija da je samo Bog vecan a da se mi spasavamo za vecni zivot samo njegovom Blagodacu, dakle da je sve osim zadobijanja Boga (njegovom Blagodacu) smrtno (za vecni zivot), onda sledi da "vaskrsenje u telu" odnosno zadobijanje Licnosti Sina ustvari obezbedjuje nase postojanje i posle fizicke smrti, spasava nas od one vecne smrti u smislu odlaska u ne bice, jer sve osim Boga nema svoje vecno postojanje. samo Licnost Sina moze da nam obezbedi zivot vecni, uostalom zato je Spasitelj.

to su samo moja vidjenja, moguce je da npr reci "cekam vaskrsenje mrtvih i zivot buduceg veka" imaju i drugi smisao i da ce u onom uobicajenom smislu svi mrtvi u grobovima jednog dana ustati "o drugom Slavnom dolasku" ali moja percepcija je ova, da mi iako zivi smo ustvari, grobovi, mrtvi bez te Licnosti (ovde i sad) u nama, u nasim telima. to cekamo i to je drugi dolazak, fizicka smrt cini mi se ostaje. samo par hintova, Apostol spominje ono "ako vi niste vaskrsli to ni Hristos nija Vaskrso", onda ono da se seje "telo telesno" a ustaje "telo duhovno" "jer ovo raspadljivo treba da se obuce u ono ne raspadljivo", dalje Jevandjeljsko spominjanje da su "vaskrsli i mnogi drugi" koja se opisuje pri Hristovom Vaskrsenju"...itd, u svakom slucaju cesto je intonacija "telesnih mrtvaca" kao "grobova". nadam se da sam razumljiv, naravno ovo je samo jedno vidjenje koje nemora biti, ali meni se cini da jeste i da uopste ne shvatamo opasnost i znacaj tih reci vec se svi nadamo i uzdamo u tamo neki dogadjaj i blagost Boziju (sto je naravno tacno ali u nekom drugom smislu).

[Иван Недић]

Веља, за January 28 2012 - 21:30, каже:

Апостол Лука, ученик апостолског корифеја Петра и Апостола Павла, на почетку писања тврди својом нелажном речју да је све добро испитао.

Да ли је то гаранција да: 1) су то заиста речи апостола Луке; 2) је Лука, пола века касније, баш све добро и сазнао; 3) место о ком расправљамо није убачено касније?

Е, људи, не трипујте се, неће вера у Христа и васкрсење да падне ако падне наше фактографско схватање Светог писма...
Наравно, треба да се зна и истакне које су основне истине вере - један Бог Тројица, оваплоћење Бога, страдање и васкрсење, свеопште васкрсење... (Уосталом, по тим питањима се Јеванђеља меусобно слажу). Али не можемо и не смемо бити протестантско-фактоманијско-соласкриптуралистички буквалисти

[Иван Недић]

Поента је да није поента у томе јесу ли заиста два разбојника била разапета с леве и с десне стране, као што није поента да ли су заиста један конкретан цариник и један конкретан фарисеј једном ушли у Храм и молили се онако како прича Господ. (Запазите да Црква преузима метод који даје сам Христос - "говораше им у причама" - у приповеткама). Поента је да је свако од нас или леви или десни разбојник, или цариник или фарисеј, итд.

[Веља]

Конкретно, у препису је намерно изостављен текст о забрани смртне казне над осуђеником, јер преписивач или његов претпостављени, а и већина тадашњег, па и хришћанског света, држи тога да није педагошки добро забранити смртну казну.
Укидање смртне казне било им је недопустиво, у тадашњем друштву,
па је део о забрани смртне казне у Еванђељу изостваљен од неког преписивача,
а препис (који изоставља тај део) је остао сачуван.
Међутим, у то време су постојали и ранији преписи, који су садржавали и тај део, и који се користио и преписивао од стране сабрања Христове Цркве широм света: у Јерусалиму, Антиохији, Едеси, Алекснадрији, Риму и другим местима.


Иван Недић,
где води заступање теорије да је текст Новог Завета на неким местима касније додат и сл.
закључка који се заснива на основу неког пронађеног текста у коме је ИЗОСТАВЉЕН део текста?
Ради се о жељи да се погази ауторитет Светог Писма,
и још горе - да се рехабилитују многа јеретичка учења, пре свега,
гностика и евионита (евионити су били родом из Назарета (Н а з а р е т а), Израиљци из Назарета, који су примили веру да је Исус Месија,
али које је, као што се то да приметити и из Еванђеља,
збуњивало њихово убеђење да је Јосиф замаљски отац Исусов,
на основу чега су изградили своја уверења да је Месија Исус зачет од Јосифа и да нема предвечног порекла од Бога Оца:
"Nije li ovo drvodeljin sin? I njegova braća nisu li kod nas. (види: Mат 13,55) "


Кажу ови данашњи критичари:
"Izmenjeno Evanđelje ne govori da je Josif otac Isusa!"
То није тачно. Текст није мењан. Измењено би било цитирање речи Пресвете Богородице у Еванђељу, али није измењено:
,,Eво, ја и отац твој жалосни смо те тражили. (види: Лк 2,48)"

Јосиф јесте отац Исусов, али по јеврејском закону усвојења,
а по природи, Његов Отац је Бог Отац. И то Еванђеље записано од стране Апостола Христових, а што нису прихватили евионити (већина људи који су били из Назарета),
на безброј места сведочи.

[Лазар Нешић]

Веља, за February 07 2012 - 15:33, каже:

Иван Недић,
где води заступање теорије да је текст Новог Завета на неким местима касније додат и сл.
закључка који се заснива на основу неког пронађеног текста у коме је ИЗОСТАВЉЕН део текста?
Ради се о жељи да се погази ауторитет Светог Писма,
и још горе - да се рехабилитују многа јеретичка учења

Цео овај пост је православна варијанта сола скриптуре.
Аргументи типа: "подривање светог писма", "рехабилитовање јереси", ми звуче параноично... без увреде, наравно.
Једино што та теорија "заступа" јесте чињеница да се не једе све што лети, просто и лепо.
Мада, приметно је да православним соло скриптуристима недостаје баш управо то: храброст за одрастање.
Храброст да спасење, црквеност, па и светост не зависе од речи и слова, па ни најсветијих, већ од лица у лице живота.
Кад нестане живота, онда Писмо постане карикатура самог себе. као уосталом и Црква, хришћанство, итд.

[Веља]

Брате, није сола скриптуре, ако ми верујемо у аутентичност и неапокрифност Светог Писма Новог Завета.
Слушајући један разговор, још пре десет година сам се уверио у погубност ширња идеја,
да пошто је Црква пре настала него Свето Писмо (што јесте тачно),
-чувајмо ми Цркву а за Свето Писмо нас баш брига, Црква може и без Библије.
Е па не може, јер непријатељи Цркве и еванђеоског живота у Христу, пропагандом против Библије ударају управо против темеља Христове Цркве, ударају на веру Божију, причом да је Црква уносила новине у вери, које, наводно, тамо, у Библији, нису биле.

[Лазар Нешић]

Веља, за February 08 2012 - 00:26, каже:

Е па не може, јер непријатељи Цркве и еванђеоског живота у Христу, пропагандом против Библије ударају управо против темеља Христове Цркве, ударају на веру Божију, причом да је Црква уносила новине у вери, које, наводно, тамо, у Библији, нису биле.

У неку руку ово и јесте тачно, али мислим да је данас девалвирано.
Црква је на многим другим ударима тренутно, а понајмање на Библији.
Ја мислим да Црква апсолутно може без Библије, без Јеванђеља (као књиге), без ичега.
Наравно, ово кажем у једном крајњем смислу, не као нешто што треба да буде за углед.
Свето Писмо треба и бранити, али зрело, а не причама; не дирај, не пипај, не окуси.