124 одговор(а) на ову тему

[w.a.mozart]

Već neko vreme osećam izvestan jaz,raskorak,procep izmedju liturgije i –ostatka- života-poso,kuća,jurnjava,obaveze... kao član ovog foruma ne osećam ama baš nikakvu želju i obavezu da ovo sa nekim od vas podelim-ali ću to ipak uraditi-jer, što reče naš pesnik-ako me ne upamte po poeziji - upamtiće me po skandalu (ovo je ladno mogo da kaže i jedan crkveni ex-velikodostojnik ) Sledeće pisanije nema nikakav poseban cilj niti target grupu-ovo je javna ispovest.
Intenzivan je osećaj da van liturgije postajem mnogo nervozniji,užurbaniji... nekako podredim sebe realnosti do maksimuma a najgore je što sve vreme imam živo saznanje o tome da me ista realnost guta. Uzrastajući u Hristu tačnije u slobodi prema Hristu-jer za drugu slobodu ne znam- mislio sam da idem nekom uzlaznom linijom. Ne tako davno, puknula me je emocija da što više blagodati ili nazovimo to kako hoćete,radosti,duhovnosti,itd. doživljavam na liturgiji, život mi sve više ide stazom kolotečine,nervoze,podela...
Onda naidjoh na reči svetog Maksima ispovednika-džaba se pričešćujemo Hristovim tajnama ako se ne pričešćujemo Njegovom VOLJOM.... I BOING....
Mislim,koja je bila verovatnoća da neko poput mene ne poznaje Božiju volju!Hajte molim vas! Ja znam i gde djavo spava - samo neću da kažem. U svakom slučaju, tekst koji je pred vama (linkovan) sam doživeo kao Božiji blagoslov i kao značajan pomak ka spoznanju svoje beskrajne bede... Više puta sam na forumu ponovio- jedino iskreno i neukaljano u šta NIKO ne može da mi dirne je neizreciva čežnja za Hristom... ali-ne živi čovek samo od čežnje... Svedočiti Hrista! Biti svetlost... misija koja mi je bila pred očima se slomila na najsitnije delove... i dok pokušavam da sklepam još neki red ovog traktata jer mi je navodno tako lakše da se izrazim-jer ovako sročeno može da deluje kao neka javna ispovest koja će u ljudima izazvati sažaljenje-pitam se-šta sad... gde smo,šta smo... (ovo ja persiram sebi)
Duhovnost mi je od pokušaja da postane život skliznula u neku jarugu u kojoj joj prete sudskim procesima- šapću joj da će postati segment... zar segment? Segment,segment!Nego šta! Ta segmente mi najviše volimo... oni su neceloviti a opet nude osećaj smisla... otrovni su a ne deluju trenutno...
U svemu ovome-najveći problem su drugi i taj deo menajviše pogodio u tekstu brata Lazarusa Nešića ... taj patološki element u meni... trulež... pepeo... beskrajna poezija... došao sam do trenutka kada razumem kretenskog Sartra koji kaže-pakao,to su drugi... oduvek sam ovu rečenicu tumačio kao nedostatak pravoslavnog iskustva kod dotičnog filozofa... ipak, nemajući autentičan doživljaj pravoslavnog života U PRAKSI, često sam sklon da ovakve izjave olako tovarim na vrat predanja Crkve a onda to postaje nešto beživotno-kao da je apostol Pavle Atinjanima rekao-Ljudi, treba da verujete u Hrista! To je potrebno!

Još jednom, članak o evharistijskom utopizmu je po meni veoma bitno štivo o kome vredi diskutovati... nadam se d agrešim ali mislim da nisam jedini koji je u sličnom šitu... pre svega je najveći problem u podeljenosti,procepu... imam 500 particija na hard disku
Iskorak... to j e rešenje problema. Zar sam Bog nije istupio iz Sebe da bi nam se darovao...

I eto... za sada ću stati. Pucajte! Ja se i dalje “grejem na centralno i surfam netićem” noseći u sebi ne samo pravoslavni LOL nego i ne-LOL

Molim vas da posle zvučnog signala ostavite poruku…

PIIIIIIIIIP….

LINK ZA ČLANAK O EVHARISTIJSKOM UTOPIZMU

[w.a.mozart]

zaboravih da dodam- osobenost ovog Lazarovog teksta je što (bar meni) ne daje luft za svete oce i ne znam koga i na pozivanje na njih makar i u samoodbranu... ovde sam na jednoj strani ja a na drugoj Bog i ostali... pa se ogledamo

[angst]

http://antiutopija.b.../blog-post.html

[Лазар Нешић]

Текст смо писали супруга и ја.
Хтели смо да то буде у стилу писама, тј. коресподенције: први део сам написао ја, а она као неки одговор.

Знао сам да ће Моцарт поставити писмо, али нисам очекивао и ову додатну исповест...
Брутално искрено!

[Иван Цветковић]

Ова тема, као и друге веома озбиљне теме због којих је и примарно настао сајт Поуке ће бити слабо пропраћена, веома мало коментарисана.

Иначе, текст нашег Лазе сам одавно прочитао (заправо текст је настао као разговор са Варјом, Лазином женом). Ово је свакако за нас судбоносно питање. Рекао бих да смо сви, или бар једна већина у овоме проблему. Да, вреди коменарисати и хајдемо о овоме.

[JESSY]

Моzz, нисам скоро прочитала неки пост који је оставио толики утисак на мене...једноставно не могу да нађем праве речи да опишем своје реакције и осећања..хвала ти на твојој искрености и исповести, што си то све поделио са нама...и наравно да ниси једини који се тако осећа...одкад сам кренула правим путем ка Господу, ја имам те дилеме...увек ми је било тешко да повежем небо и земљу, да их ујединим...или простије речено, да ускладим теорију и праксу...и после многих анализа, читања, разговора нисам нашла начин и мислим да га до краја овог живота ни нећу...
сећаш ли се како сам ти рекла да ти завидим на твојој (јакој) вери и опуштеном односу Са Господом и тражила рецепт? ...и то је сигурно тако и баш због тога се тако осећаш...сигурна сам да си на правом путу , да духовно напредујеш и да ћеш ускоро и учинити тај ''искорак''...драго ми је да те имам за брата...

[Oglo]

vi kao da ste ispali iz filma texas chainsaw massacre

šalim se ali malo ,što bi rekao nešić&wife,brutalna ljubav
ali ipak ljubav

[angst]

Мени се некако чини да из недовољне љубави према Господу имам и недовољну љубав према ближњем ergo греси - као да стално стојим на самој граници и никако да је пређем...

[JESSY]

angst, за January 24 2012 - 22:27, каже:

Мени се некако чини да из недовољне љубави према Господу имам и недовољну љубав према ближњем ergo греси - као да стално стојим на самој граници и никако да је пређем...

[w.a.mozart]

mnogo je lakše voleti Hrista nego bližnjeg... a kad ovu podelu projavimo-eto patologije

[Oglo]

angst, за January 24 2012 - 22:27, каже:

Мени се некако чини да из недовољне љубави према Господу имам и недовољну љубав према ближњем ergo греси - као да стално стојим на самој граници и никако да је пређем...

Bojim se da je u tome sva varka:
nema granice,granica je samo u nama samo(za)dovoljnima
a onda i respektivno nema ni ljubavi ne prema Gospodu,već prema nama samima.
Da,koliko zrno gorušično

[Lena]

Mislila sam da samo ja imam ovakve nedoumice , ali ne zato sto sam nesto posebno, nego sto sam tzv .pocetnik u odnosu na vecinu ovde, pa sam cutala.
doduse, ni sada necu reci Bog zna sta, ali mi je lakse kad jos nekog muce slicne nedoumice.