Ево један конкретан пример тога да однос Цркве и младих у великој мери зависи од младих. Код нас у једној приградској Цркви постоји женски хор, углавном цуре средњошколке. Диригент је наставница музичког, црквна жена, и јако се заузима за хор. Хор је за српске провинцијске услове врхунски, и владика га сматра најбољим у епархији (колико знам). Свештеник се исто тако доста залаже за хор, па се с времена на време организују путовања по иностранству. Међу члановима има цура које су у хор ушле некрштене, да би се затим обратиле и крстиле. Ма све супер.
Данас само једна од њих дошла на литургију. Питам је зашто, каже да су све остале биле на дочеку.
Са омладином се не треба много мазити. Ако Црква има некакав утицај на омладину, сматрам, будући до недавно и сам омладинац, да омладину треба учити пре свега одговорности. Томе да човек не бира само последице, него и узроке. Омладина би, на пример, извините на изразу, волела да се "јаше", а да се деца не зачињу. Још им није довољна гумица, него гутају свакојаке таблетчуге, хемију, трују се и убијају тек зачету децу. То је ништа друго него крајње неодговорно! Е сад, поента је у томе што је то мото савремене неопаганско-постхришћанске цивилизације. Јер, побогу, најлакше је владати гомилом неодговорних балаваца, који такви остају неретко и до краја живота. Ту Црква има много шта да каже и учини. Само кад бисмо били организованији.