Е та ти је Његошева што се оца Миленка тиче. Ја сам се о њему наслушао јако пуно, могу слободно да кажем да га познајем

, иако га на жалост нисам још увек упознао лично,ал даће

. Митр. Амфилохија и еп. Василија сам имао част да лично упознам и то су заиста дивни људи...то мислим и о еп Иринеју Буловићу,јес да делује као мало неприступачан због обавеза,ал је овако кад има времена ок скроз. А што се тиче нпр Стефана из Ремете...у Ремети сам био 2006 године и од планираних 10 дана што сам требао да останем, остао сам једва 5 дана и отишао кући,просто нисам нашао заједнички језик с њим,имао сам утисак да мало с висине гледа на људе око себе...мислио сам да је у мени грешка и да сам ја имао мало жесток темперамент,али кад сам размислио мало...брате, шта год сам питао да радим, ништа не може...нпр да певам за певницом,иако знам појање-не може, да кажеш своје мишљење о било чем-ни то не може, изгрдио ми мајку јер је дошла по мене у мајици кратких рукава јер је била несносна врућина
,а она колима дошла,изгорела буквално...није јој понуђена ни чаша воде да се окрепи мало...А иначе ,према женама има мало...чудан став.Поред тога, мени је кап прелила чашу кад сам га видео код патријаршије како подржава тада још владику Артемија... Манастир Велика Ремета ми се свиђа веома, јер сам са свима имао лепа и нормална искуства,и то баш и искључиво сам свима ,осим са једним човеком. Тада је и отац Андреј био тамо, мати Јелисавета, Ангелина,Рафаила...неколико веома готивних цивила,један човек пчелар из Лединаца коме сам помагао око кошница и који ме је с Ангелином буквално вукао да се вратим и останем још,али заиста нисам могао...једноставно не трпим диктатуру и да ме неко лупа по носу...то није непоштовање ауторитета, немам проблем са тим,али желим да исти тај црквени ауторитет и мене испоштује ,да употреби и "исцеди" из мене све употребљиве дарове,а опет да пази да се не погордим њима,а не да их згази...Кад дођу људи на Литургију недељом,после тога буде послужење и то се супер,али теме...Стално неко бунтовање против екуменизма, спрдање са папом, увек о новотаријама ,увек подржавање национализма,увек о нижој вредности жена (па нисмо амиши,па да се жене облаче ко у 15 веку и заџегљују женсу децу у мараме и сукњетине),а народ само клима главом и потврђује

...али ,довољно сам рекао о томе.
Мој узор духовништва је владика Порфирије...човек приступачан,који никад никог не понижава,који има осмех за сваког, жели свакога да упозна и са сваким да поседи и проћаска, веома флексибилан и прилагодљив човек, веома плодан човек...ко га зна. зна о чему причам
Господе, да нисам Тебе упознао, пољима би дивљи ветрови разносили моје потрвене кости