Живе Речи Утехе

Slepilo na zlo

Tue, 22 May 2012 09:03:12 +0000

;

;

;

;

;

http://www.chinastrategies.com/defenseagainstpsychopath.pdf ;

https://sites.google.com/site/aleksandarzejakmathstcdie/psych-html ;

Naci umetnost

Tue, 22 May 2012 08:36:10 +0000

https://sites.google...the-third-reich

Pećina zaboravljenih snova

Tue, 22 May 2012 08:33:23 +0000

https://www.youtube.com/watch?v=l_z6FLYCDzk&feature=player_embedded

Autoportret svesti

Tue, 22 May 2012 08:31:49 +0000

Self-portrait of consciousness:

Čudesna snaga molitve

Tue, 22 May 2012 07:16:36 +0000

Čudesna snaga molitve

Ovu istinitu životnu priču ispripovjedio je liječnik koji je radio u Africi.

Jedne noći sam naporno radio kako bih pomogao majci u trudovima; ali bez obzira na sve što smo učinili, ona je umrla, ostavljajući za sobom sićušno, prerano rođeno dijete i uplakanu dvogodišnju kćerkicu. Bilo bi teško održati bebu na životu jer nismo imali inkubator (nismo imali struje za pokretanje inkubatora). Također nismo imali nikakve posebne odjele u kojima bi ih mogli smjestiti.

Iako smo živjeli na ekvatoru, noći su često prilično hladne s podmuklim propuhom. Jedna studentica primalja je potražila kutiju koju smo koristili za takve bebe i vatu u koju bi beba bila omotana. Druga je otišla naložiti vatru i napuniti termofor vrućom vodom. Ubrzo se vratila uznemirena i rekla da je prilikom punjenja termofora isti puknuo (guma lako nestaje u tropskim klimama).

‘A to je bio naš zadnji termofor!’ povikala je. Baš kao što na Zapadu nije dobro plakati nad prolivenim mlijekom, u središnjoj Africi bi se moglo smatrati da nije dobro plakati zbog puknutog termofora. Oni ne rastu na drveću, a ne postoje drogerije uzduž šumskih puteva u kojima bi se mogli nabaviti novi. ’U redu,’ rekao sam, ‘stavite dijete što bliže vatri i neka netko spava između djeteta i vratiju kako bi ga zaštitio od propuha. Vaš posao je da djetetu osigurate toplinu..’

Tog popodneva, kao što sam činio većinu dana, otišao sam se pomoliti s onom siročadi koja se okupila oko mene. Dao sam im razne prijedloge za što da se mole, a zatim im ispričao o sićušnoj bebi. Objasnio sam im problem održavanja bebe toplom, spomenuo termofor i da bi beba mogla lako umrijeti ako se prehladi. Također sam im ispričao za dvogodišnju sestru bebe, uplakanu zbog smrti njene majke. Za vrijeme molitve, desetogodišnja djevojčica imenom Ruth molila se uobičajenom savjesnošću afričke djece. „Molim te, Bože“, molila se, „pošalji nam termofor danas. Neće biti dobro ako dođe sutra, Bože, jer će beba umrijeti, zato, molim Te, pošalji nam termofor danas.“ Dok se liječnik unutar sebe zgranuo zbog hrabrosti molitve, nadodala je, „I dok ste već pri tome, možete li, molim Vas, poslati lutku malenoj djevojčici kako bi znala da je stvarno volite?“

Kao što je često slučaj s dječjim molitvama, ostao sam zatečen. Jesam li iskreno mogao reći ".png'="" class="bbc_emoticon" alt="">.png' class='bbc_emoticon' alt='' />"?
U svakom slučaju, da mi je netko poslao pošiljku, tko bi unutra stavio termofor? Živio sam na ekvatoru!

Tijekom poslijepodneva, dok sam podučavao u školi za medicinske sestre, stigla je poruka da se pred mojom kućom nalazi automobil… Do vremena kad sam stigao pred kuću, automobil je već bio otišao, ali je zato na trijemu bila velika pošiljka. Osjetio sam peckanje suza u očima. Nisam sam mogao otvoriti pošiljku, pa sam poslao po siročad. Zajedno smo odvezali paket, pažljivo odmotavajući svaki čvor. Presavinuli smo papir, pazeći da se bezrazložno ne potrga… Uzbuđenje je raslo. Nekih trideset ili četrdeset pari očiju bilo je usmjereno na veliku kartonsku kutiju. S vrha sam podigao jarko obojene, pletene dresove. Oči su zasvjetlucale kad sam ih podijelio. Zatim su se pojavili pleteni zavoji za gubave pacijente, a djeca su izgledala kao da im je dosadno. Zatim se pojavila kutija s miješanim suhim voćem – to će biti prava poslastica za vikend.

Zatim, kad sam ponovno stavio svoju ruku unutra, osjetio sam… može li stvarno biti? Uhvatio sam to i izvukao. Da, potpuno nov, gumeni termofor. Zaplakao sam. Ja nisam tražio Boga da ga pošalje; nisam istinski vjerovao da može.

Ruth je bila u prvom redu. Potrčala je naprijed, vičući, ‘Ako je Bog poslao termofor, mora da je poslao i lutku!“ Rujući po dnu kutije, izvukla je malenu, lijepo odjevenu lutku! U očima joj zasja! Ona nikad nije posumnjala! Pogledavši me, upitala je, „Mogu li poći s vama i dati ovu lutku malenoj djevojčici, kako bi ona znala da je Isus stvarno voli?

‘Naravno’, odgovorio sam!

Taj paket je bio na putu čitavih pet mjeseci, upakiran od mog bivšeg razreda, čiji je vođa čuo i poslušao Boga i poslao termofor čak do ekvatora. A jedna od djevojaka je stavila lutku za afričko dijete – prije pet mjeseci, kao odgovor na molitvu desetogodišnjeg djeteta da je dostave „danas popodne“.

Izvor: http://www.bitno.net...-snaga-molitve/

Документарни филм: "Jugoslavenske tajne službe"

Mon, 21 May 2012 21:22:56 +0000

Врло интересантан документарни филм Хрватске радио-телевизије

Упокојио се у Господу ђакон Никола Раонић

Mon, 21 May 2012 13:43:37 +0000

21. Мај 2012 - 11:28

У недељу 20. маја 2012. године, у Новом Саду, у 36. години живота упокојио се наш брат и саслужитељ, ђакон Никола Раонић.
Ђакон Никола Раонић рођен је у Врбасу 3. октобра 1976. године. Основну школу је завршио у Бачком Добром Пољу, а Средњу техничку школу у Врбасу. Завршио је Институт при Богословском факултету у Београду, а потом иПравославни Богословски факултет.
Брат Никола је био катихета и службеник Катихетског одбора Епархије бачке, а од оснивања епархијског интернет портала био је његов администратор и модератор. Службеник је Информативне службе Епархије бачке и вредни сарадник радија Беседа од самог почетка рада.
О празнику Рођења Пресвете Богородице, 21. септембра 2011. године, рукоположен је у чин ђакона, а 18. децембра исте године уведен је у дужност сабрата Светогеоргијевског храма у Новом Саду. Од тада је вредно радио и као службеник Епархијског управног одбора Епархије бачке.
Оличење духовне врлине и људске радости у Господу био је наш брат Никола. Стално је био спреман да притекне у помоћ и да у тешким тренуцима и животним ситуацијама ближње осоколи осмехом, песмом и речју утехе. Овај верни и добри слуга Бога Живога остаће у срцима и вечној успомени код свих који су га у животу срели.
У руке Господње предао је своју племениту душу, оставивши за собом молитвенике пред Господом: супругу Веру, синове Михајла и Илију, ћерку Љубицу.
У уторак, 22. маја, на празник Преноса моштију светог Николаја, биће служена заупокојна Литургија у параклису Светог Василија Острошког у Бачком Добром Пољу, са почетком у 9 сати. Опело ће бити служено у 12 сати испред параклиса који су Бачкодобропољци подизали на иницијативу и уз велико залагање новопредстављеног свештенослужитеља Николе.
Нека благи Господ, Дародавац свих добара дарује твојој души, брате Никола, рајско насеље и вјечнују памјат.
Вечан ти спомен, блаженства достојан, добри наш брате Никола!

In memoriam - Ђакон Никола Раонић /фото галерија/

Clan LDP: Nato je trebalo da pobije trecinu Srba!

Mon, 21 May 2012 13:20:11 +0000

РЕАКЦИЈА НА ПОРАЗ ЛДП-а: ЧЕДИН “ЈУРИШНИК” ЈАВНО ИЗЈАВИО ДА ЈЕ НАТО ТРЕБАО ДА ПОБИЈЕ ТРЕЋИНУ СРБА!?

1 Vote

Član LDP: Nato je trebalo da pobije trećinu Srba!

Politika, 06:00, 21.05.2012.
Autor: Ekipa Kurira
Član LDP Zlatko Crnogorac na Fejsbuku napisao da bi se narod opametio da je NATO pobio trećinu Srba za vreme bombardovanja
zoom

BEOGRAD – Žao mu što nas NATO nije više bombardovao!
Ovu skandaloznu poruku na svom Fejsbuk profilu napisao je Zlatko Crnogorac, izvršni producent „Parobroda“, ustanove kulture pri opštini Stari grad, i član LDP! Svoje mišljenje izložio je komentarišući rezultate majskih izbora u Srbiji, posebno onih u Beogradu, gde LDP nije prešao cenzus.
- Dakle ovako: realno, da nas je „Milosrdni anđeo“ više izbombardovao i pobio barem trećinu, možda bismo se opametili kao Japanci i Nemci, ovako smo tu gde jesmo. PS: S posebnim osvrtom, nabijem na k…. sve vas intelektualne budale koji ste beli listići. Ako su neki moji prijatelji glasali za Pantelu, Biljanu S. i Ivana Ivanovića, nek se slobodno sami unfrenduju – napisao je Crnogorac na svom profilu.
On je otišao korak dalje, pa je i na Tviteru nastavio da s neistomišljenicima polemiše i brani svoj stav.
- Pozdravio te Ivica Dačić, ali nemoj prerano da se raduješ. Vi ste licemeri – neki su od tvitova koje je Crnogorac ostavio na ovoj socijalnoj mreži.
U LDP nisu bili voljni da komentarišu ove ispade svog člana.
- Nemamo nameru da komentarišemo ičije pisanje na Fejsbuku. Niko nema pravo da nečije stavove iznesene na društvenim mrežama dovodi u vezu sa stavovima LDP. Zna se šta je politika LDP – izričiti su u ovoj stranci.
Crnogorac, koji je na Fejsbuku i Tviteru imao prilično ratoborne izjave, na pitanje novinara Kurira zašto ima tako radikalan stav, samo je odgovorio da ne želi ništa da komentariše.
- Nisam nikakav ni stranački, ni državni, ni opštinski funkcioner, već samo zaposlen u ustanovi kulture „Parobrod“ – odgovorio je.

Како водити дијалог (ваше искуство) ?

Mon, 21 May 2012 11:01:03 +0000

Нешто сам размишљао о оним људим који не умеју да воде дијалог са неправославним, брзо се посвађају ...

Колика су они брука за Православље и Христа .

Туга једна.

Не разумем, зашто се петљају када основне кораке православља нису савладали : љубав, разумевање, праштање, помоћ ?

Религија Новака Ђоковића

Mon, 21 May 2012 10:38:33 +0000

Мало пре налетих на интервју Новаков, и овај део ми упаде у очи:

"Svaka religija ima svoje običaje kod važnih životnih procesa, kao što je sahrana. Ja verujem da kada čovek ode sa ovog sveta, njegov duh ostaje i prelazi na drugo živo biće, i verujem da treba da slavimo život. Pokušavam da se fokusiram na to. Nije lako, jer stalno mislite o tome kako nekoga ko je vama bitan više nema tu. Ali zato ostaju samo lepa sećanja i želim da tako i ostane"

http://www.b92.net/s...0&nav_id=602411

Па реко, да приупитам, коју религију исповеда Новак Ђоковић?

Evrovizija 2012 obrada pesme (Violina) + Spot - Djordje Milanovic

Mon, 21 May 2012 10:07:06 +0000

Zdravo, kao clan ovog foruma, hteo sam da vam pokazem nesto novo sto sam napravio. Inace bio sam stavrno odusevljen pesmom Zeljka Joksimovica i zato sam uradio obradu ove pesme. Zelim da mi kazete kako vam se cini spot i obrada jer ce uskoro biti reportaza o tome na RTS-u pa bih voleo da cujem vas dozivljaj pre nego sto se to desi Hvala puno svima i uzivajte Pozdrav

Slobodno ostavite vase komentare i na youtube-u. ))

Предавање - Мр.теологије Александар Јевтић - Бесмртност човека у васкрслом Богочовеку 19 05 12

Mon, 21 May 2012 09:37:19 +0000

http://www.esnips.com/displayimage.php?album=4816424&pid=34098313#top_display_media

Свечаности поводом петогодишњице обнове канонског јединства Руске православне цркве и документарни филм о томе

Mon, 21 May 2012 09:37:09 +0000

Posted by radiosvetigora in Вијести

20. маја 2012. године у сали за црквене саборе Храма Христа Спаса у Москви одржан је свечани чин посвећен петогодишњици обнове канонског јединства Руске православне цркве, саопштава Прес служба Патријарха московског и све Русије Кирила.
На свечаности, којом је руководио Његова светост Патријарх московски и све Русије Кирил, учествовали су првојерарх Руске заграничне цркве Митрополит источноамерички и њујоришки Иларион, јерарси и свештенство Руске православне цркве, чланови делегације Руске православне заграничне цркве.

Свечано вече је отворено приказивањем филма посвећеног потписивању Акта о канонском опшењу 17. маја 2007. године.
Говорили су Његова светост Патријарх московски и све Русије Кирил и Митрополит источноамерички Иларион. Прочитано је и поздравно слово предсједника Руске Федерације.

У концертном дијелу програма учествовао је Московски синодални хор, хор Академије хорске умјетности В.С.Попова, Руски национални оркестар. Чула су се дјела М.П. Мусоргског, С.В.Рахмањинова. Г.В. Свиридова, Митрополита Илариона Алфејева, као и руске народне пјесме.

Турски министар Давутоглу осеќа се као Македонац!

Mon, 21 May 2012 07:28:35 +0000

Ја нисам само пријатељ Македонији, ја се осеќам као Македонац, во све Македонске градове осеќам се као у својој природној социјалној средини. Зато част и задовољство ми је да примим ову Награду за пријатељство, изјавио је турски министар за спољни питања Давутоглу по што је следио грмогласни аплауз на више од 400 присутне госте (македонски претседник Иванов и министри за одбрану и спољних питања, митрополит канадско-амерички из МПЦ, као и чланови Обединетој Македонској дијаспори прим.прев.) у хотел Хилтон Чикаго. Он је рекао да турска дијаспора ни су само они који имају турски пасош, веќ све браќа и сестре и пријатеље који су се иселиле из Балкана, Кавказа и Блиског Истока и да су све амбасаде Р. Турске широм отворене за све људи из претходно поменуте регионе.

http://www.vecer.com...C70E696B815FF03
http://dnevnik.com.m...53E4B76D159F66E

Ja volim Isusa jer sam musliman

Mon, 21 May 2012 00:27:21 +0000

Muftija Zukorlić: "Izbore u Srbiji presudili su glasovi Bošnjaka"

Sun, 20 May 2012 23:27:03 +0000

Muftija Zukorlić za AA: Izbore u Srbiji presudili su glasovi Bošnjaka

20 Maj 2012 23:19

Presudili su glasovi koje je na prošlim izborima Boris Tadić dobio od Bošnjaka

SARAJEVO

Faruk Vele

Glavni muftija islamske zajednice (IZ) u Srbiji Muamer ef. Zukorlić izjavio je večeras za agenciju Anadolija, komentirajući rezultate drugog kruga predsjedničkih izbora u toj zemlji, da ga raduje pobjeda lidera Srpske napredne stranke (SNS) Tomislava Nikolića. Uvjeren je da su izbore u Srbiji odlučili glasovi Bošnjaka, pa i oko 65 hiljada glasova koje je on lično osvojio u prvom krugu predsjedničkih izbora 6. maja.

„Presudili su glasovi koje je na prošlim predsjedničkim izborima Boris Tadić dobio od nas Bošnjaka. Sad ih je izgubio i za toliko je izgubio i izbore. Pogledajte brojke, mislim da je nesporno da su upravo ti glasovi presudili. Ustvari, Tadić je presudio i sam sebi, jer nije ispunio obećanja bošnjačkom narodu, prije svega oko jedinstva Islamske zajednice u Srbiji. I sada je definitivno kažnjen“, istakao je muftija Zukorlić.
Tvrdi da „prihvatljivo ono što je Nikolić govorio u posljednje vrijeme“.

„Od Nikolića ne možemo previše očekivati, ali treba ga pustiti da vidimo kako će obnašati funkciju. Ja mislim da je on bolja varijanta i za Bosnu, i za Sandžak i za Bošnjake općenito, jer je iskreniji čovjek. Uvijek ćete znati na čemu ste. Tadić i njegova politika su bili jako licemjerni. Vi ste imali jednu demokratsku retoriku, a potpuno nedemokratsko djelovanje. S druge strane, Nikolić će zbog svoje prošlosti biti pod svjetlima i međunarodne zajednice i domaće javnosti. On će se na tim stvarima morati dokazivati, što smatram pozitivnim i za Bošnjake i za BiH“, procjenjuje Zukorlić.

Ne očekuje nikakvo radikalno djelovanje prema BiH, Sandžaku i Kosovu.

„Nikolić je u karijeri jako puno naučio. Sada bolje razumije i kontekst. Osim toga, ostao je dosljedan proevropskoj politici uprkos osporavanjima i satanizaciji. No, svakako mislim da je pobjeda Nikolića dobra za demokratiju u Srbiji. Jer, ovo je znak da nije pobijedio totalitarizam. Pobjeda Tadića bi gurnula Srbiju u dublji totalitarizam. Jer, pod Tadićem smo imali nezapamćenu kontrolu medija, nezapamćen monopol na svim nivoima vlasti, nezapamćen utjecaj izvršne vlasti na sudsku, zloupotrebu vlasti u finansijske svrhe, kupovinu izbora i krađu. Prijetio nam je totalitarizam najgore vrste, onaj u bijelim rukavicama“, istakao je on.
Na pitanje da li će Bošnjačka demokratska zajednica (BDZ) Elmira Elfića, čijoj ideji je on blizak, uči u vladu koju će voditi Nikolićevi „naprednjaci“, muftija Zukolić ističe da se ulazak u vlast ne smije desiti samo radi pozicije.

„Ukoliko ponuda bude postojala, ona treba biti u interesu bošnjačkog naroda u Srbiji“, preporučio je Zukorlić.

http://www.aa.com.tr/ba/headline/52565--muftija-zukorli---za-aa--izbore-u-srbiji-presudili-su-glasovi-bo--njaka

Muslimanska jela

Sun, 20 May 2012 22:17:35 +0000

Brate bosanac ajde daj neki recept za tipično muslimansku hranu iz Bosne, a da nije slatko i da nisu nikakve pite... da li postoji uopšte nešto tako...

p.s. bamija nema u Srbiji da se kupi. Nešto lakše daj.

Zapadna Australija hoće da se odvoji od ostatka zemlje!

Sun, 20 May 2012 17:39:40 +0000

Premijer Zapadne Australije (ZA) Kolin Barnet rekao je da će se “njegova država distancirati od ostatka Australije ako deo prihoda koji ZA dobija od PDV nastavi da pada”.
- Zapadna Australija postaje finansijski sve nezavisnija, a jedan od razloga za to je i PDV. Takođe,naša ekonomija raste drugačijim tempom od ostatka zemlje. U neku ruku, snaga ekonomskog razvoja Zapadne Australije, u stvari, prikriva pravu slabost nacionalne ekonomije – istakao je premijer Barnet.
Barnet je takođe naveo da je od 60.000 radnih mesta, otvorenih u proteklih 12 meseci, čak 50.000 otvoreno u ZA. Iz Zapadne Australije, na primer, trenutno ide 70 odsto domaćeg izvoza u Kinu.
- Nije da se otcepljujemo, ali vidimo ekonomske promene koje odvode Zapadnu Australiju od Kanbere, a približavaju je Pekingu, Šangaju, Mumbaiju… Ako se Kanbera ne ubrza i ne uhvati korak sa ekonomijom Zapadne Australije, jednostavno ćemo otići od ostatka Australije i približiti se Aziji u svakom pogledu. To nije pretnja, to je realnost, ali čini mi se da to ne razumeju na istočnoj obali – istakao je Barnet.
S druge strane, premijer ZA istakao je da “ako prihod njegove države od PDV padne na nulu, što je moguće”, državne veze sa Kanberom će postati “beznačajne”.
- Bilo bi tu vrlo malo povezanosti, a ekonomija Zapadne Australije bi u potpunosti bila integrisana sa azijskom. Naš odlazak od Australije pretstavljao bi fenomen kakav u regionu nije viđen još od federalizacije – rekao je on.
A kako se glasa u toj zemlji možete videti ovde.
Federalizacija je, inače, termin kojim se označava stvaranje Australije 1. januara 1901. godine, kad je zemlja postala nezavisna.

http://www.telegraf.rs/vesti/214584-zapadna-australija-hoce-da-se-odvoji-od-ostatka-zemlje

Dobrodošli na Novobeogradske Terazije

Sun, 20 May 2012 17:07:03 +0000

Možda ste već čuli da smo na Novom Beogradu napravili repliku starih Terazija, koje su nekada s početka 20. stoleća krasile centar Beograda.

Podignute su kulise, a iza kulisa je zaživeo jedan opušten beogradski život. Nekoliko kafanica, fontana, slatkiši, živa svirka, i eto prijatnog mesta za boravak..

Da bi čoveku bilo lepo potrebno je tako malo. Makar bila i imitacija.

Dobrodošli.

Izmedju Hrista i Frojda

Sun, 20 May 2012 16:47:32 +0000

Јеромонах Саватије Бастовој

„Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне;
а има ушкопљеника које су људи ушкопили;
а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради Небеског.
Ко може примити нека прими.“
(Мат.19:12)

Како човек може живети у уздржању, без сопственог растројавања, пошто је медицина доказала много раније да је узрок многих менталних и чак и органских болести, најчешће сексуално незадовољење? Организму је потребна сексуална активност, колико и ваздух и вода. Човек је део природе и он потчињава законе природе, управо зато њихово кривљење изазива разарајуће последице.

Класично размишљање које свако зна. Нико ништа не може рећи против овог осетљивог описа, који је толико дуго представљен као дело медицине. Читамо о томе у часописима, слушамо о томе на телевизији, учимо о томе у школи.

Просто смо затрпани са свих страна рекламама сваке врсте: „Ради то толико пуно пута дневно и бићеш још лепши! Они које раде ово и оно не старе!“ И тако даље.

Сви знамо како изгледа особа која се уздржава. Има бубуљице о лицу, раздражљив је, чак хистеричан, тиранисан фантазијама које му дају зловољно лице, једном речју, он је легло комплекса. Међутим, тешко је користити овај доказ, када видиш младог монаха који не показује ни један од ових симптома. Монаси и монахиње су у огромном броју, изузетно лепи људи, пре свега физички, људи срећни што су живи а даље из разлога што су украшени необичном осећајношћу.

„Није важно! Знамо да они имају сопствене жене, а у најгорем случају они су сви хомосексуалци!“ Не бих желео да расправљам о толико раширеном мишљењу о монасима, а нити да браним право монаштва на постојање. Само желим да кратко подсетим на оно што је стварност. Сигурно је дамонаштво постоји, било да нарушава или не, законе природе. Из тог разлога мој одговор није одбрана, већ прича о појави која је са нама већ 2000 година, која величанствено надвладава законе биологије.

Да, човек има нагоне, Фројд је у праву. Такође и Дарвин, у извесном степену. Човек је роб ових нагона и он их задовољава са животињским апетитом. Лично сам видео људе, растројене због сексуалног незадовољства, жене са маљавим вратовима и похотним очима. Све је ово истина и немам разлога да се противим медицинском погледу на ствари. Да бих подржао предање Цркве, ја не морам да уништим истине науке. Напротив, искористићу их у мојој одбрани, јер су оне такође и моје истине.

Заиста, ако отерамо Бога из Космоса, као што су то учинили Фројд и Дарвин, ако сматрамо смрт границом људског живота, онда је човек проста рационална животиња, која се рађа, расте, има потомке, и умире. Права јединка врсте мора понети све од ових захтева, мора бити веза између генерација. У овој слици, монаси и уздржани су мртве карике, паразити који нарушавају склад природе.

Човек подигнут у ограниченом свемиру, тиранисан близином смрти, човек који једино види болесне и старе људе, има разлог да се ослони на ову теорију. Зна да је био рођен, гледао је себе како расте, види себе надвладаног органским импулсима и стога, он верује. То је вера која одређује реакције и стање човека.

Фројд је ово врло добро знао, када је примењивао свој метод урањања у прошлост пацијента. Била су му потребна сећања и опсесије пацијента да би за њега измислио причу, која је довољно добра да се у њу верује! Ван ових слика и опсесија – са којима чак пацијент не би чак имао ни везе, Фројд је саставио веровање. Веровање је било лакше прихватити, ако је садржало више породичних, али такође и врло тајанствених елемената. На овај начин, пацијент је опет задобијао повезаност мисли, а та повезаност га је чинила здравим. Постоје у човековом животу породичне ствари, нове ствари, неке од њих пријатне а неке непријатне и шокирајуће ствари. Све зависи од традиције и васпитања у коме је човек био подигнут. Васпитање одређује у приличном степену не само менталне реакције, већ такође и органске. Например, сећам се приче пријатеља који ми је причао, како је радио негде у Астрахану, секући дрва. Познато је да локално становништво једе псе. Десило се да су били на вечери када су јели свој намаз, без знања шта су јели и наравно, врло им се допало. Али онда, када им је речено шта су појели, истрчали су напоље и све исповраћали. Организам је прихватио храну, али њихов ум, због њиховог васпитања, реаговао је драматично, нарушавајући природну потребу коју је тело осећало.

Исто се догађа и у случају сексуалне потребе. Човек одгајен у друштву које је Фројдовско - par excellence, као што је наше, природно осећа симптоме описане од стране бечког научника. Узроци метаболичких нестабилности које осећа човек који се уздржава, описаних од стране Фројда и искуства постфројдовске медицине, нису обавезно органски, већ пре психички. Лично сам срео и још увек срећем особе са емоционалним проблемима, којима су доктори препоручили да воде интензивнији сексуални живот. Али те особе се нису решиле маљавости вратова, или ослободиле депресија, нити побољшале своје односе са другима. Напротив, након долажења до ситуација када су продавали ствари и злато из куће и давања новца комшијама тинејџерима „за третман“, неко кога сам познавао, извршио је самоубиство. Мислим да су овакви случајеви многобројни, немам статистичке податке.

Веровање безбожних доктора у своје хипотезе сексуалног лечења је било ужасно претерано. Знам врло добро да су у менталним болницама пацијенти пуштени, тако да се могу парити као животиње, да би након тога дошли хирурзи и изводили абортусе на јадним пацијенткињама. Питам се да ли је овај метод „хуманији“ од монаштва.

Није мањак сношаја тај који доводи пацијента у беду и патњу, већ мањак осећајности. Фројд је такође приметио да отуђени меланхолик мастурбира често, тако да на један или други начин, испуњава своје физиолошке потребе. Поред свега тога, ово не буди њихову виталност и не лечи њихове болести. Ако је и привремено побољшање након ове врсте третмана примећено (знам да доктори праве парове пацијената), мора да је из разлога што ови јадни људи, понижени на овај начин, можда уједине своје душе, ван овог животињама сличног, тужног избацивања семена; т.ј. мора да осете љубав, бар онолико колико је то могуће њима.

Да би разумели парадокс срећног уздржања монаха, човек мора да раздвоји светове на два дела. Постоји Фројдовски свемир – у коме савремено друштво живи и постоји Христов свемир, у коме су сви Светитељи живели од почетка времена, све до његовог краја.

Фројдовски свемир је ограничен – на једној страни, тајном рођења а на другој страни апсурдом, блиском смрти. Унутар овог морбидног лука, човек има врло мало задовољстава при руци, а у замену за то, има много фобија; страх од смрти, страх од несрећа, страх од старења, страј од сиромаштва, страх од усамљености. Са овог становишта, човеков живот је болан апсурд, који он жели да претвори у нешто лепо. То је разлог зашто човек јури за сваком приликом за задовољством, које му живот пружа.: сексуално задовољство, најснажније од свих, задовољство да ствара лепе предмете, задовољство знања, чак и безначајно задовољство да добро поједе.

Са овог становишта, еволуција грчког хедонизма је интересантна, на начин како су је објаснили научници као што су Мирчеа Елијаде и Валтер Ото. Грци нису били нерелигиозни људи, они нису били несвесни бесмртности или деловања натприродних сила. Разлог лежи у томе, што богови Грка нису били човекољубиви, нису осећали саосећање за патње човека, нису им помагали. Напротив, када је Прометеј, један од мањих богова, хтео да донесе ватру људима, Зевс га је сурово казнио, везујући га за стену где су му лешинари, чупали јетру, која би се зацелила преко ноћи, да опет буде прождрана. Ови људи су били пуни очаја – појачаног њиховим веровањем у непромењиву судбину, карају у пламену Хада – и одлучили су да искусе задовољство овде, на земљи. Зато позоришта, зато оргије Дионисија, зато Олимпијске Игре у порасту.

Фројдов човек, односно сваки човек који гледа ТВ са уживањем, има још више разлога да захтева своје право на задовољства од Грка. Након што је рођен против своје воље, човек је бачен у свет пун неправде, приморан да ради ствари које не воли и коначно стари и умире.

Најмоћније искуство које човек искуси од детињства, према мишљењу Фројда – без икакве сумње, појављује пред човеком као оаза слободе. То је сексуално задовољство, украшено венцем мањих мистицизама – у најбољем, неких оријенталних веровања.

Ово задовољство постаје сврха и мерило вредности. Човек је већи мушкарац, ако је окружен женама и жена, више женственија, ако је окружена мушкарцима. Једном речју, живети значи задовољити своје физиолошке потребе.

Приородно је да се млади човек, који нема приступа овим задовољствима из различитих разлога, осећа неиспуњеним, изгубљеним. Ово стање га мучи и баца у пакао меланхолије и бескорисности. Он ствара свет скривених мисли, у коме је он херој, има мотор и новац. Никада се не одмара, лица сирена га узимају из узбурканих вода његове маште и избацују на обале болести. Овде је лежи разлог Фројдове болести: осећање човекове несигурности и промашаја, док га мучи бескомпромисна смрт која се приближава, а никако не тривијално незадовољење физиолошких потреба.

Монаси не пате ни од једног од ових комплекса. Њихов космос је уређен другачије. Монаси су истински мртви, то јест, изгубили су свест о прошлости или о будућности, они поседују само садашњост, тренутак дуге садашњости. Иза овог тренутка, почиње вечност.

Будући ван овог света, са непромењивим уверењем да је овај свет само изнајмљена соба, коју ће ускоро напустити, монах води пре један живот ван тела, као што је написао Свети Апостол Павле : „А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради, а дух жив правде ради.“ „Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу опростио ме је од закона греховног и смрти.“ „Тако, браћо нисмо дужни телу да по телу живимо.“ (Римљанима 8:10;2;12) Смештај, храна и сва његова занимања представљају и исхрањују овај начин живота, који називају „анђелским.“

Да би престали да брину за трело, монаси чак не секу ни своју косу или браде, а древни подвижници нису прали своја тела – а тако и даље ради многи монаси са Атоса и манастира који нису отворени за свет. Према монашким правилима, монаси спавају обучени у истој одећи коју носе у току дана (или бар са истим типом одеће – монашких риза), кожних појасева затегнутих око бедара, слично војницима који су спремни да умру. Ово им помаже да се отарасе опсесије за телом и његових потреба...

Неверни су се увек ругали нехигијенским условима Хришћанског подвижничког начина живота. Совјетски атеисти су врло озбиљно користили овај поглед у својим лекцијама, којим су хтели да докажу нечовечност Хришћанске религије, која бешчасти достојанство човека у име апсурдног и садистичког Бога, Који ужива у понижавању Свог створења. Колико њих је имало прилике да познаје или бар види истинског подвижника?

Тела ових људи не испуштају непријатни задах прљавштине, као што би се очекивало. Лично сам доживео радост живљења поред таквог светог старца, 93 година старог и могу ово поделити са вама.

Монах достојан поверења (који је дипломирао на Медицинском Факултету у Букурешту) причао ми је о другом „прљавом“ старцу те врсте из једног румунског манастира, чије је руке пољубио и које су мирисале као руже. Није био монах у то време и рекао је да није баш био одушевљен да му пољуби руке, пошто је стајао разбарушен у келији пуној паукова, поготово што он није био свештеник, већ ђакон. Након напуштања просторије, питао је друга који га је довео (који је такође постао монах), када су окупали старца, пошто је тако лепо мирисао. Он му је одговорио да се старац није купао десет година. Старац је био толико моћан да је низвео кишу својим молитвама, у време суше.

Активне страсти су те које чине да тело заудара и испушта задах смрти. Тело обожено благодаћу Светог Духа шири натприродни мирис, исти који можемо искусити у близини светих моштију. Ако тела оних који су мртви већ стотинама година, други већ две хиљаде година – тела Светитеља, није чудо да тако миришу док су живи.

Монахово средишње занимање је уништење маште, сваке слике и представе у уму, чак и праведних ствари, са циљем да створе пут Духу Светом. Према томе, монах напредовао у врлини нема личне жеље, није више он тај који живи, већ је Христос тај Који живи у њему (Галатима 2:20), слично човеку који нема ни прошлост нити будућност, има само предукус вечности, боље речено, живи вечност.

Под овим условима, уздржање Христа ради, заштићено је од фактора који могу условити психичка и органска оштећења. Маштања која забављају и која повећавају патње Фројдовог човека, бар што се тиче Хришћана, или потпуно нестају, или трају кратко и на тај начин, су неспособне да скрену вољу са њиховог главног циља који је Христос.

Са циљем да би савршено прекинули маштање, Православно подвижничко Предање, за разлику од римокатолика, забрањује сваки покушај замишљања, чак и наизглед божанских предмета као што су Страшни Суд, Христа на престолу или Христа распетог на Крсту.

„Онај ко не види ништа док се моли, види Бога“, каже Свети Симеон Нови Богослов. Уз помоћ непрекинутог делања и уз учешће Духа Светог, подвижник долази до степена када више нема снове, што значи да је у стању да контролише чак и своје подсвесне покрете у току сна. Разумљив је разлог како такав човек контролише врло лако толико бруталне импулсе похоте, савршено их уништавајући.

Борба са страстима није вођена било како и од било кога. Напротив, врло ретки, чак и међу монасима, достижу ниво описан горе. Подвижник је пре свега стручњак људске душе, велики психолог, чак и психијатар. Да би задобио знање, он проучава студије запањујуће прецизности, које су његови претходници написали, које су укључене у „Добротољубље“ (енциклопедија манастирског живота) и других дела.

Према томе, ни један неуки почетник не може да уђе и да се сачува у овом опасном свемиру девствености Христа ради; то је доказано многима који су полудели, јер су водили ову борбу без вештих и искусних учитеља. Мислим посебно на мирјане (људе у свету), који су покушали да опонашају монахе након читања, без исправног вођства у делима, која се данас лако могу наћи. Заиста, постоје многи међу њима у патњама, сурово мучени меланхолијом и раздраженошћу, који су неизбежни плодови похоте.

Али ово се не догађа зато што је девственост немогућа, већ из разлога што они покушавају да је на погрешан начин остваре, моле се неправилно и гордо мисле о себи да они чине нешто важно. Због тога Бог повлачи Свој дар, ван Кога ми не можемо чинити ништа (Јован 15:5) остављајући човека самог, са његовим бедним оружјем насупрот ирационалног беса ове чудовишне страсти.

Човек не може пливати сам у овом бесном океану, јер је љубав јака као смрт и љубоморна као страшни пакао (Песма над Песмама).

Према томе није лако објаснити појаву радосне уздржаности неверном, који не може прихватити дело Духа Светог у човеку. Подвижници имају органску и психолошку грађу сваког другог човека, тако да су и они рањиви. Али он је заштићен као под звоном, даром Духа Светог. Сви његови подвизи уздржања су са циљем да спрече напуштање дара, једном када га је заслужио. Још прецизније, подвизи су са циљем да се задобије смирење, које Бог неће презрети (Псалм 50).

Preuzeto sa foruma Prijatelj Boziji

2081 - Коначно су сви једнаки...

Sun, 20 May 2012 16:36:40 +0000

Занимљив кратак филм на тему "социјалне једнакости":

Kako reagovati kada vas napadne ker???

Sun, 20 May 2012 15:28:14 +0000

Svedoci smo da se non stop zbog neodgovornih vlasnika, dešavaju napadi opasnih pasa na decu, ljude...
To je već do vlasnika i toga što ne drže pse na odgovarajući nači (sa korpom, na povocu i sl.). Ovaj put bih rekao nešto i upitao o običnim psima (oni koji ne spadaju u kategoriju "opasni", ali čiji napad i te kako može da bude neprijatan.

Kako reagovati ako napadne pas, to jest pokaže neprijateljsko ponašanje, a vi ste na ulici goloruki i on pokazuje tendenciju da vas gric-gric?

Mogući odgovori (od kojih verovatno niti jedan nije pravi)...

1. pedala (bežati što te noge nose, ako treba skočiti na haubu prvih kola ili popeti se na granu drveta)
2. pomoliti se Bogu
3. praviti se da si ortak sa psetom (čučnuti i blagim glasom "kuco-kuco dođi maji"
4. zgrabiti nešto sa ulice ili iz džepova (kamen, dokumenta) uperiti u kera i pokušati da ga uplašiš
5. napasti kera pa kud koji mili moji, možda se i uplaši pa pobegne
6. kulirati ga i ići svojim putem ne obraćajući pažnju na njega ma koliko bio neprijateljski. Sad ako vas gricne, Bože moj.
7. Vikati na sav glas i pokušavati da se tako privuče pažnja a ujedno i otera ker.

Molim da se jave ljudi koji su imali iskustva sa napadima kerova ili ljudi koji se razumeju u kerove. Ovo može biti veoma bitno nekome ko se sretne sa tom nevoljom.

Podpitanje:
Kada vozite kola i klasika kerovi krenu da jure za kolima, da li nastavljate vožnju uobičajeno ne obraćajući pažnju na kerove jer bi time ugrozili bezbednost saobraćaja ili ipak gledate da se odaljite od ivičnjaka gde oni obično trče za kolima.?

Naučnici: Bog je još uvek na prvom mestu

Sun, 20 May 2012 13:13:33 +0000

Britanski časopis The New Scientist posvetio je posebno izdanje temi Boga. U njemu se zaključuje: „U našem prosvijećenom svijetu Bog je još uvijek sveprisutan… jer, sviđalo se to nama ili ne, religijsko uvjerenje ukorijenjeno je u prirodu čovjeka“.
Jedan od autora, Ara Norenzayan, socijalni psiholog sa sveučilišta British Columbia, tvrdi da je religija ključ civilizacije, tj. ono što je sačuvalo jedinstvo raznolikog društva, i ima najveći udio u povijesti čovječanstva.
Psiholog Justin L. Barett piše u svom članku da se većina ljudskih bića rađa kao vjernici, prirodno skloni traženju zanimljivih tvrdnji i religioznih objašnjenja: „Tek rođena djeca počinju tražiti smisao svijeta koji ih okružuje. Djeca se rađaju kao vjernici jedne tzv. ‘naravne religije’- imaju jake urođene tendencije prema religioznosti, no te ih tendencije nužno ne trebaju usmjeravati prema nekakvom religijskom uvjerenju“.
Psiholog također opovrgava teoriju da je vjerovanje u Boga identično vjerovanju u Djeda Božićnjaka ili Zubić Vilu: „Sličnost nestaje kada shvatimo da mnoge osobe počinju vjerovati u Boga u odrasloj dobi. Ljudi ne počinju vjerovati u Djeda Božićnjaka u odrasloj dobi“.

Ostali znakovi ponovnog otkrivanja vjere u anglofonskom svijetu

Časopis Wall Street Journal nedavno je objavio istraživanje o porastu broja svećeničkih zvanja u SAD-u. U članku piše da 407 zaređenih svećenika nema porijeklo iz tradicionalnih katoličkih uporišta poput Newarka ili Philadelphije, nego iz gradova kao što su Washington i Chicago. Sjemenište u Bostonu, kojemu je 2003. prijetilo zatvaranje, moralo je odbiti nekolicinu kandidata zbog manjka slobodnih mjesta. Novo sjemenište bit će izgrađeno u gradu Charlotte u Sjevernoj Karolini dok će u Washingtonu biti prošireno.
Istraživanje pokazuje da novi svećenici uglavnom dolaze iz biskupija kojima upravljaju biskupi vrlo gorljivi u vjeri i apostolskom radu. S druge strane, katolička je populacija dosegla brojku od 77,8 milijuna (g. 1980. bilo je 50 milijuna katolika), pa svećenika nikad dovoljno. Još je zanimljivije primijetiti kako su staru generaciju tzv. progresivaca, kritičara nekih aspekata doktrine, zamijenili mladići i djevojke koje je privuklo bezvremensko učenje Crkve.

Zanimljivo je uzeti u obzir jednu studiju sa Sveučilišta Georgetown koja je pokazala da su današnji muškarci i žene koji se odlučuju za posvećeni život mlađi i učeniji od onih u prošlosti. Godine 2011.većina ispitanika izjavljuje da je prvi put osjetila poziv između svoje 17. i 19. godine. Gotovo 60% njih ima najmanje jednu diplomu.

Vjera koja je unaprijedila znanost

O temi odnosa znanosti i vjere zanimljiv je članak Petera Harrisona sa Sveučilišta Queensland, člana australske Akademije humanističkih znanosti, koji je za časopis ABC naglasio da nije istina da se znanost suprotstavlja vjeri: „Veza između znanosti i ateizma je nešto što bi zaprepastilo začetnike moderne znanosti. Poznato je da su ključne figure u znanstvenoj revoluciji 17. st. imale jasna vjerska uvjerenja“.
Teistička uvjerenja, nastavlja poznati australski povjesničar, bila su sastavni dio njihovih znanstvenih istraživanja i dala su osnovni metafizički temelj modernoj znanosti, te dodaje: „Tragovi teoloških uvjerenja ovih pionira moderne znanosti mogu se također pronaći u zajedničkoj pretpostavci da postoje zakoni prirode koje znanost može otkriti“.

Stefano Grossi Gondi | www.documentazione.info
I.V. | Bitno.net
http://www.bitno.net...a-prvom-mjestu/

Posljednja vožnja taksijem

Sun, 20 May 2012 11:44:02 +0000

Radio sam kako taksist prije dvadeset godina. Jednom, u sred noći, stigao sam na poziv u zgradu koja je posve bila u mraku, osim jednog svjetla s prozora u prizemlju.
Pod ovakvim okolnostima, mnogi taksisti bi zatrubili samo jednom ili dvaput, pričekali minutu i onda se odvezli. Ali ja sam vidio previše siromašnih ljudi koji su ovisili o taksijima kao njihovom jedinom prijevoznom sredstvu. Ako u zraku ne bih namirisao opasnost, uvijek bih otišao do vrata. Putnik bi mogao biti netko kome je potrebna moja pomoć, razmišljao sam. Pa sam otišao do vrata i pokucao.
„Samo trenutak“, rekao je krhki, stariji glas.
Čuo sam da se nešto vuče po podu. Vrata su se otvorila nakon duge pauze. Ispred mene je stajala niska žena u osamdesetim. Nosila je haljinu s uzorkom i šeširić na koji je bio pričvršćen veo, kao netko iz filma iz 40-ih. Pored nje je bio mali najlonski kofer.
Stan je izgledao kao da nitko u njemu nije živio godinama. Sav namještaj je bio prekriven plahtama. Nije bilo satova na zidovima, ni sitnica ili posuđa po pultu. U kutu je bila kartonska kutija puna fotografija i staklarije.
„Hoćete li, molim Vas, odnijeti moju torbu do auta“, rekla je. Odnio sam kofer do taksija, a onda sam se vratio da pomognem ženi. Primila me je pod ruku i hodali smo polako prema rubu pločnika. Stalno mi je zahvaljivala za moju ljubaznost.
„Ma, nema na čemu“, rekao sam joj. „Ja se samo pokušavam odnositi prema mojim putnicima kao što bih volio da se drugi odnose prema mojoj majci“.
„Oh, Vi ste tako dobar dečko“, rekla je. Kad smo ušli u taksi, dala mi je adresu i onda me upitala: „Bismo li se mogli provesti kroz centar grada“?
„To nije najkraći put“, brzo sam joj odgovorio.
„Nema veze“, rekla je. „Meni se ne žuri. Na putu sam za hospicij.“
Pogledao sam u retrovizor. Oči su joj svjetlucale.
„Nemam više nikog od obitelji“, nastavila je. „Liječnici kažu da neću još dugo.“
Neprimjetno sam se nagnuo i isključio taksimetar. „Kojim putem biste željeli ići“, upitao sam.
Vozili smo se po gradu sljedeća dva sata. Pokazala mi je zgradu gdje je nekad radila kao operator dizala. Provezli smo se kroz kvart gdje su ona i njen muž živjeli kao mladenci. Molila me da se zaustavim ispred jednog skladišta za namještaj koje je nekad bilo plesni salon u koji je odlazila kao djevojčica.
Ponekad bi me zatražila da usporim ispred neke zgrade ili ugla, i sjedila je zureći u tamu, ne govoreći ništa.
Kad se prva zraka sunca počela pojavljivati na horizontu, iznenada je rekla: „Umorna sam. Krenimo sada.“
U tišini smo se vozili do adrese koju mi je dala.
To je bila niska zgrada, poput doma za rekonvalescente, s kolnim prilazom koji je prolazio ispod trijema. Dva teklića su prišla taksiju čim smo se zaustavili. Puni obzira i pažnje, pratili su svaki njen pokret. Mora da su je očekivali. Otvorio sam prtljažnik i odnio mali kofer do vrata. Žena je već sjedila u invalidskim kolicima.
„Koliko Vam dugujem“, upitala je, otvarajući torbicu.
„Ništa“, odgovorio sam.
„Od nečeg morate živjeti“, odgovorila mi je.
„Ima i drugih putnika.“
Skoro bez razmišljanja, nagnuo sam se i zagrlio sam je. Čvrsto se držala za mene.
„Pružili ste staroj ženi jedan trenutak sreće“, rekla je. „Hvala Vam.“
Stisnuo sam joj ruku i odšetao u maglovito jutarnje svjetlo. Iza mene, vrata su se zatvorila. To je bio zvuk svršetka života.
U toj smjeni nisam više vozio ni jednog putnika. Besciljno sam vozio, izgubljen u mislima. I ostatak toga dana, jedva da sam progovarao. Što bi bilo da je žena dobila nekog ljutog vozača, ili nekog tko je nestrpljiv da završi svoju smjenu? Što bi bilo da sam ja odbio vožnju, ili zatrubio jednom i onda se odvezao? Kad malo razmislim, mislim da je to najvažnije što sam napravio u svom životu. Osuđeni smo na to da mislimo da nam se životi vrte oko važnih trenutaka. Ali važni trenutci nas često uhvate nespremne – prekrasno zapakirani u ono što bi neki nazvali nevažnim.

Kent Nerburn (istinita priča)

s engleskog prevela: Sanja Šimunović

Izvor: http://www.bitno.net...oznja-taksijem/

6 жртава земљотреса на северу Италије

Sun, 20 May 2012 10:15:55 +0000

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=05&dd=20&nav_category=167&nav_id=610831

Жељко Билбија беше на северу, нек се јави ако види ово, је ли све ок код њега..

Дрогба: Ово је било записано, Бог је прекрасан!

Sun, 20 May 2012 09:15:56 +0000

Дрогба: Ово је било записано, Бог је прекрасан!

Један од Челзијевих јунака вечерас свакако је Дидиер Дрогба, који је постигао одлучујуће поготке за прво освајање Лиге првака за западнолондонску момчад.

Дрогба је прво у 88. минути након корнера којег је извео Хуан Мата главом погодио за 1:1 и донио свом клубу продужетке, затим и пенале. Управо репрезентативац Обале Слоноваче је посљедњи ударац са бијеле тачке претворио у погодак за велико славље.

"Ово је била судбина. Јако вјерујем у судбину и пуно се молим. Овакав расплет је одавно био записан. Бог је прекрасан! Моја момчад је невјероватна. Овај трофеј посвећујем свим нашим менаџерима и играчима који су раније били с нама", казао је одушевљени Дрогба и додао:

"Наш изједначујући гол је у менталном смислу јако промијенио утакмицу. Врло сам сретан. Живот је фантастичан".

кафе.ба

Zuki nam se oženio! Congratulations! :D

Sun, 20 May 2012 01:24:34 +0000

http://www.facebook....&type=1

Jedan od prvih sam koji je to provalio (saznao), hahaha, poslije 10 minuta samo!

Hajde sad pogađajte da li je našao svoju mladu preko FB četa ili kako drugačije.

A čestitajte mu. Ako hoćete i komentarišite!

Iskopali grob da bi opljackali pokojnika

Sat, 19 May 2012 21:46:03 +0000

SKANDAL KOD ALEKSINCA: Iskopali grob da bi opljačkali pokojnika!
19.05.2012 00:59
Nepoznati lopovi prekopali raku u kojoj je pre mesec dana sahranjen Slobodan Jović i ukrali veću količinu dinara i deviza koje su rodbina i prijatelji pokojnika ubacivali u sanduk tokom sahrane.

Nepoznati lopovi opljačkali su grobnicu pedesetogodišnjeg Slobodana Jovića u selu Kamenica kodAleksinca. Vandali su pod okriljem noći došli do seoskog groblja i prekopali Jovićevu raku, koji je pre mesec dana preminuo od karcinoma. Pretpostavlja se da je odneta veća količina novca, jer je tokom Jovićeve sahrane njegova rodbina u sanduk ubacivala i dinare i devize.
Krađu, kakva se ne pamti u aleksinačkom kraju otkrila je majka preminulog Kosovka, koja od sinovljeve smrti, svakog dana obilazi njegov grob.
- Prvo što sam primetila bile su velike gomile zemlje, bilo je sigurno za četiri kamionske prikolice. Pomislila sam da se priprema nečija sahrana, nisam ni sanjala šta me čeka. Kad sam došla do sinovljevog groba umalo se nisam srušila. Raka je bila potpuno iskopana a poklopac sanduka polomljen. Odmah smo pozvali policiju ali još ne možemo da dodjemo sebi – priča Jovićeva majka za naš portal.

Ona je objasnila da je njen sin Slobodan sahranjen pre mesec dana, a da je pre toga sa porodicom radio u Austriji. Inače, Jovići u Aleksincu imaju kafanu i nekoliko kuća pa gospođa Jović pretpostavlja da je razlog ovakvog dela to što je neko mislio da je “sanduk pun zlata”.
- Međutim, osim mobilnog telefona ništa drugo Slobodanovo nije bilo u sanduku. Dok je bio živ nosio je masivan zlatni lanac, ali nakit nije sa njim sahranjen. U sanduku je bilo novca, što dinara što deviza, jer je ovde običaj da se pokojnik na taj način daruje. I ja sam mu stavila dve hiljade dinara a moja ćerka koja živi u Švajcarskoj i njena rodbina po pedeset franaka, ali ne mogu da shvatim kakvi su to ljudi koji zbog novca mogu da slome sanduk i u blato izbace mrtvog čoveka – kaže pokojnikova majka za Telegraf.rs.
Otac umrlog, Ljubivoje potvrđuje da je u mrtvačkom kovčegu bila znatna suma novca.
- Na sahrani je bilo više od hiljadu ljudi jer je sin bio veoma poštovan. Iako je živeo u Aleksincu svakodnevno je dolazio u Kamenicu, po svojoj želji ovde je i sahranjen. Nije bilo toga kome on nešto nije učinio, ili ga darovao. Jedan čovek iz Aleksinca koji živi od osam hiljada socijalne pomoći u grob mu je stavio hiljadarku, kazavši da ga je Slobodan čitavog života pomagao pa da on želi da njega daruje poslednji put – navodi Ljubivoje za naš portal.

Niška policija saopštila je da je u toku potraga za počiniocima ovog vandalskog čina.
- Uviđaj je obavljen, za sada su još u pitanju neidentifikovani izvršioci koji se sumnjiče za krivično delo povrede groba – saopštila je portparol niške Policijske uprave Lidija Pavlović.
Krivični zakon RS za ovo krivično delo predvidja novčanu ili kaznu zatvora do tri godine.
Izvor: telegraf.rs

A prinčevi Evrope su...

Sat, 19 May 2012 20:13:55 +0000

fudbaleri Bajerna ili Čelzija...

Više bih voleo Čelski ali realno je Bajern dosta bolji...
Čelski igra ko Zvezda u Bariju, tako da... ali videćemo

Зашто на сајту ПрвеТВ не стављају целе емисије Паклене кухиње?

Sat, 19 May 2012 19:55:54 +0000

Е стварно, једна од најбољих ТВ емисија (иначе ТВ не гледам, оно што ме занима погледам на нету), која говори о аномалијама српског угоститељства има свој одељак на сајту Прве Српске Телевизије АЛИ све емисије које постављају су у минималним деловима, тј нису целе.

Е, сада сами посетиоци питају зашто то раде, зашто не постављју целе емисије, ако већ постављју уопште нешто, НИКО од одговорних људи са сајта није се нашао позваним да одговори.

Мислим, крајње аматерски и неодговорно.. треба да кажу да не могу јер је такав договор са продуцентом, ово-оно... а овако људи једино постављају такава питања а нигде одговора.

Зашто Прва дозвољава такву неодговорност? Као да их се не тиче шта мисле посетиоци...

Ево, погледајте и сами:

http://www.prva.rs/sr/video/zabava/paklena_kuhinja.html

П.С.

Личим ли мало на Лепог Сићу са оваквим темама, а?