Поставите питање свештенику

[свештеник Иван Цветковић]

 

из разлога зашто се ми молимо за неког кад он може да се моли за самог себе или зашто да се молимо кад Бог већ зна шта њему треба?

И једно и друго, а ово друго може и да подразумјева да тај неко не зна за Бога.

Хајде да Ти прво одговорим на ово, мислим да је врло интересантно.

Мера нашег живота као хришћана јесте сам Христос. Он је наш узор, наш учитељ, наша нада и наше спасење. Зато ћу овде у само неколико примера да Ти наведем како се Христос опходио према онима који су долазили да га моле за друге људе, а да ти други нису били ни свесни свега тога. Зато ћемо отворити Еванђеље, где су записани ови чудесни догађаји:

Први догађај: Лечење слуге капетана

МАТ 8:5   А кад уђе у Капернаум, приступи му капетан молећи га и говорећи:
МАТ 8:6   Господе, слуга мој лежи дома одузет, и страшно се мучи.
МАТ 8:7   А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцијелићу га.
МАТ 8:8   И капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.
МАТ 8:9   Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде: и другоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и учини.
МАТ 8:10   А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох.
МАТ 8:11   А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Авраамом, и Исаком, и Јаковом у Царству небескоме;
МАТ 8:12   А синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
МАТ 8:13   А капетану рече Исус: Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.

Шта видиш из овог првог догађаја? Хајдемо на други:

Исцељење узетога кога носе четворица

МАР 2:1   И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.
МАР 2:2   И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се смјесте; И казиваше им ријеч.
МАР 2:3   И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица.

 
МАР 2:4   И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.
МАР 2:5   А Исус видјевши вјеру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се гријеси твоји!
МАР 2:6   А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
МАР 2:7   (то овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?
МАР 2:8   И одмах разумјевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: (то тако помишљате у срцима својим?
МАР 2:9   (та је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?
МАР 2:10   Но да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе, рече узетоме:
МАР 2:11   Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме.
МАР 2:12   И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: Никада тако што не видјесмо.

Шта Ти говори овај догађај?

И ево још један од безброј догађаја, за мене посебно потресног:

Исцељење ћерке жене Хананејке

И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
МАТ 15:22   И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!
МАТ 15:23   А он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, јер виче за нама.
МАТ 15:24   А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.
МАТ 15:25   А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми!
МАТ 15:26   А он одговарајући рече: Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима.
МАТ 15:27   А она рече: Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.
МАТ 15:28   Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа.

Драги мој, нећу да Ти дајем коначне одговоре, хајдемо сви заједно о овоме да размислимо. Мислим да су ова три догађаја довољна да разговарамо и о молитви и о ономе што се провлачи, ВЕРИ. Видиш, овде имамо само једног који је био присутан када га је Господ исцељивао. Слуга и кћер Хананејке нису били присутни, а добили су исцељење. Хајде да сви мало размислимо о овим догађајима. Подвлачим, на мене је најјачи утисак до суза оставила ова жена Хананејка, на чији народ су Јевреји гледали као на стоку. ПОгледајте њену веру и погледајте методологију коу сам Господ користи.

[Лазарица]

 




Исцељење ћерке жене Хананејке

И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
МАТ 15:22   И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!
МАТ 15:23   А он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, јер виче за нама.
МАТ 15:24   А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.
МАТ 15:25   А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми!
МАТ 15:26   А он одговарајући рече: Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима.
МАТ 15:27   А она рече: Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.
МАТ 15:28   Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа.


мој омиљени део, поред приче о Јову

њихова вера је помогла у излечењу оних за које су молили
њихова љубав

[свештеник Иван Цветковић]

Потрудите се да се својим мислима вратите у то време, седните поред Христа, и посматрајте једну жену чији је народ био презрен од Јевреја. Погледајте само како се провлачи кроз масу. Погледајте како смирено и одлучно прилази Господу. Замислите само како је њу гледала руља која је ишла за Христом? Како су је само презирали, и гледали са ниподаштавањем. И не само то, него и благи Господ каже да се не узима храна са стола и баца псима. Зашто је то Христос рекао? Да ли је то случајно? Ово је велика школа за све нас, али пустићу вас да сами размишљате.

[Лазарица]

Потрудите се да се својим мислима вратите у то време, седните поред Христа, и посматрајте једну жену чији је народ био презрен од Јевреја. Погледајте само како се провлачи кроз масу. Погледајте како смирено и одлучно прилази Господу. Замислите само како је њу гледала руља која је ишла за Христом? Како су је само презирали, и гледали са ниподаштавањем. И не само то, него и благи Господ каже да се не узима храна са стола и баца псима. Зашто је то Христос рекао? Да ли је то случајно? Ово је велика школа за све нас, али пустићу вас да сами размишљате.

rekla bih , ako smem , današnjim rečnikom, da je Isus ovde bio ironičan, da je to možda više pouka za jevrejski narod nego za ženu.Jer njena vera u Njega je veća, dok oni veruju više u sebe u to da su izabrani narod,
Ona pokazuje poniznost čak i kada je on "vređa" saopštenjem da se hleb ne baca psima, ona veruje i moli upravo zato što veruje u milost Njegovu
U to vreme jevreji su mislili da Bog samo njima ukazuje milost i da ej dovoljno biti jevrejin bez ljubavi i vere, pa da zadobiju "Raj"

mislim da je to dobra pouka za sve nas, nemojmo biti gordi, budimo ponizni, ne znam koliko sam uspela da objasnim ali to ej moje mišljenje

[Лазарица]

али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.

mislim da ovo znači ..nema veze što nisi meni govorio.. ono malo što čuh ja primih u srce svoje i spoznah Istinu Tvoju

[Anatolij]

Po postavljenom pitanju o naplati krštenja i drugih crkvenih usluga,slažem se sa konstatacijom da sveštenik treba da bude plaćen,medjutim ima tu jedan drugi problem...Nisam protivan da dam niti za krštenje niti za venčanje,ali onoliko koliko mi je Bogom dato,a ne onoliko koliko to kaže svešteno lice.U tome i jeste problem.Pokušavam da to shvatim ovako.Ako sam u poslušanju Bogu,ako sam spreman da dam sve ono zemaljsko,ustvari ako sam spreman da dam celog sebe zarad Hrista onda ne mogu da razumem zašto ali zašto bi se krštenje naplaćivalo?Ne želim da insistiram na ovoj temi,samo mi je užasno krivo gledajući kako danas pojedini ljudi koji nemaju para za hleb moraju da odvoje za krštenje,to je jako žalosno.Sa druge strane,ja verujem da ipak u ovom narodu postoje ljudi koji su spremni da daju onoliko koliko misle da mogu.Evo jedan primer koji se desio mom bratu...Osvećenje vode za slavu.Po završenom obredu sveštenik traži od mog brata 50 din.Jako žalosno.To je ono što ruši ugled i crkve i sveštenika.Naravno dragom Bogu da ja nisam u crkvi zbog sveštenika.Takodje licemerno bi bilo kada bih rekao,pravednik će od vere živeti,ali u realnosti ja zaista mislim da pravednik verom živi.Takodje kao i svaki hrišćanin.Ne postoje načini kojima ljudskom mudrošću čovek može pošteno da zaradi novac.Ipak ti je dato onoliko koliko možeš da poneseš.Sad još nešto i ovim završavam,što se tiče i sveštenika i njegove porodice,mislim da je svakom čoveku veoma bitna njegova porodica i to jako poštujem.Ne kažem da sveštenici treba da žive od milostinje,ali isto tako i ne treba da imaju tarife.Ako je brat tvoj gladan...Ljubav,da.Svet bi jako bio lep samo ako bi živeli kao po molitvi Oče naš.Nažalost mnoge stvari nisu nam jasne...U svakom slučaju,zarad Hrista ne postoji cena kojom se nebo kupuje.Mislim da je ovde više nego bilo šta jasno.Neka se sveštenici okanu tarifiranja,milosti hoću a ne žrtve.Najviše se radujem kad i preko ljubavi imam ljubav koja me ispunjava celog.Tako bi trebalo da bude sa sveštenicima.Pokažite nam dela a Bog će platiti bez Ananije i Sapfire koji su ionako mrtvi,ili jednostavno grešim?

[свештеник Иван Цветковић]

Драги брате, видим да имаш добру намеру. Но, опет се овде ствари не постављају на праве темеље. МИ хришћани нисмо од овога света, али ипак живимо у овом свету, што значи да морамо да се користимо свим овим што у овом свету имамо да би у њему живели. Заиста, ја се толико ружно осећам, да као теолог и свештеник, просим по кућама за водице и остале обреде. Не знам коме би и било пријатно  да то ради. Али пријатељу, верујем да ово не знаш, ми када наплатимо неки обред, не узимамо само за себе, већ за стипендије студената, оболеле свештенике, удовице и сирочад, Фонд свети Јован Милостиви, фонд за пензионисане свештенике, за обнову храмова, за помоћ инвалидима... дакле узимамо за целу Цркву. Сви свештеници имају своја задужења према Епархији и то је сасвим нормално, јер поред свега овога потребно је исплатити и људе који раде и административне послове једне Епархије. Знаш, не желим да се правдам, нити да правдам свештенике, али заиста се ствари не постављају тамо где јесу. Да не бих причао о било коме, навешћу ти само мој случај: живим у пропалој и влажној кући, змија нам је ове године походила дом, кров прокишњава, немам регулисано социјално и пензионо осигурање тако да сваки преглед код лекара за моје дете платим. Опет, је нећу да кукам нити ми је то намера, јер ово је сигурно воља Божија, која ме је натерали да постанем невероватно креативан (да нисам овде где јесам, нико од овиљ људи који се налазе на овом форуму, не би могли овде писати, јер овог форума не би ни постојало), да очврснем у искушењима... Дакле, нису ствари баш све онако како изгледају на први поглед. Вероватно да знаш , у Светом Писму пише да ко у олтару ради, нека са олтаром дели.

Да, у праву си, крштење не би требало да се наплаћује. То је истина, кад би тај и његова породица остали у Цркви. Нажалост, крштење је за многе постао само ритуал који се обави, па онде тај је дужан да дође у Цркву, ако се венча и ако се као покојник уноси у храм. Али зато се на крштењу и венчању кити музика без икаквих проблема (немој да ме поглрешно разумеш, ово јије свуда, али у огромној већини јесте), али је зато платити свештенику огроман проблем. Било би потпуно у реду да свештеник ама баш ништа не наплаћује, али да има одређена примања са којим  би могао да издржава породицу, да даје милостињу, да помогне изградњу храма, купи гориво и дрва за зиму итд...

Ово да се да колико ко има би било потпуно разумљиво да ми имамо изграђену савест. Нажалост то није тако те се онда молитва коју обави свештеник страшно потцењује, па како видим на примеру Твога брата, да више вреди паклица најјефтинијих цигарета, него молитва за тај дом. За мене је то страшно жалосно. И то руши углед Цркве и свештенства.

Господ нас учи да не брине о шта ћемо јести и шта ћемо убући. Тачно, али Бог нам је дао и памет и руке и ноге. Не жели од нас да направи инвалиде који неће ништа да раде, јер ће им пасти са неба. То не стоји. Бог хоће да каже да нам је главна мисао у животу да задобијемо Царство Небеско, а не да само изградимо куће и купујемо најскупље аутомобиле.    Да нам се читав живот не претвори у трку за новцем. Ја нисам материјалиста, а верујем и многи свештеници (да сам материјалиста, сигурно да не бих сад седео овде и ово радио та радим, већ бих размишљао о бизнису), али као одговоран човек коме је Господ подарио памет. здравље, снагу и породицу мислим да треба да живим , по Господњој заповести од моје службе. Да будем одговоран супруг и отац мојој деци, који ће им омогућити бар најосновније услове за живот. Овде сам добио интересантан предлог да се свештеници окрену кафићима и локалима и од тога живе. МОжда неко има још неки овако интересантан предлог, па да сви лепо запоставимо Цркву и да постанемо бизнисмени у лепим и финим одлелцима. Уоосталом у кафићима, печењарама и коцкарницама је будућност, јел' ?

Опрости, због овог сарказма на крају, али заиста не видим куда води овај разговор, ја целог себе предајем сбојој пастви и вама, не бавим се ничим додатним и желим да најскромније живим од моје службе.

Што се тиче оног да човек треба да да колико може за Цркву, мораћу да Ти кажем да се то коси са наредбом Господњом о давању десетка од свега што имамо. И ми свештеницци и ви мирјани. Ко се овога држи?
Твој у Господу,
свештеник Иван
 

[свештеник Иван Цветковић]

Опростите што поново ускачем, ускоро ће и Скајп предавање у вези питања свештеничких наплата. Заиста не могу све да кажем у једном посту, а и нешто нисам расоложен да само о овоме пишем, али хоћу да одговарам на питања преко скајпа за све нејасноће. Волео бих кад бисмо се вратили на ону лепу тему о молитви за друге и вери. Слетели се, или да наставимо о наплатама?

[Лазарица]

Mogu li i ja da dobijem odgovor na prethodni topik

[Лазарица]

Anatoli dugo se znamo...koliko mi danas uzeše kapela, pogrebno preduzeće, opština za grobna mesta, veruj mi cifra koju bi  trebalo dati svešteniku ej beznačajna
Koliko se daje za nepotrebno bacanje hranem vence koje će posle preprodati drugome i ostale gluposti..

nemojmo generalitovati

[свештеник Иван Цветковић]

али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.

mislim da ovo znači ..nema veze što nisi meni govorio.. ono malo što čuh ja primih u srce svoje i spoznah Istinu Tvoju

Да, ово је битан детаљ, Господ њу пореди тј. њен народ са псима. Ово мора да знате, Господ ово чини из двојаког разлога: најпре због Јевреја, који су умислили да су само они Божији људи те су на друге гледали као на стоку. Да би увидели потпуно своју заблуду, да би увидели да је Господ дошао због свих људи и да ће свима који што од  Њега заишту- дати. Друго, и много важније: Како би се ви осећали кад би вам сада неко рекао да сте стока, пас, а ви од њега тражите лек? Пуни сте бола и муке због болести драге особе, а још вас неко поред све те несреће назива псом? Разумете које је то стање? А жена Хананејка, у смирењу одговара и каже: Да Господе, ја сам пас, најгора од свих, али и ја желим бар мало Тебе Господе, да добијем оно што дајеш! Драги моји, које смирење! Које поуздање у Господа! Која вера!

Зато јој Господ одговара: : О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа.

[Aлекса]

Исус је услишио молитву оних који Га молише, јер Га молише са вјером да им Он може испунити оно за шта Га моле.

Чини ми се да можда они којима је помоћ требала нису били у могућности сами да моле. Можда они нису  вјеровали?
Ако је то тако, колико је то битно у овој ситуацији и уопште у животу, јер многи од нас имају могућност да моле, али за Бога не знају, чак са подсмјехом гледају на оне који вјерују?

Поред вјере, колико је битна:
-Капетанова свјесност своје недостојности пред Христом, искрена брига за другог?
-Истрајност и одлучност оне четворице да добију тражено, спремност да помогну другом?
-Хананејкина жеља да њена кћер оздрави, толика да је спремна да надиђе понижење?

Будући да су молитве ових људи уродиле плодом, ово је образац нама.

[Лазарица]

Потрудите се да се својим мислима вратите у то време, седните поред Христа, и посматрајте једну жену чији је народ био презрен од Јевреја. Погледајте само како се провлачи кроз масу. Погледајте како смирено и одлучно прилази Господу. Замислите само како је њу гледала руља која је ишла за Христом? Како су је само презирали, и гледали са ниподаштавањем. И не само то, него и благи Господ каже да се не узима храна са стола и баца псима. Зашто је то Христос рекао? Да ли је то случајно? Ово је велика школа за све нас, али пустићу вас да сами размишљате.

rekla bih , ako smem , današnjim rečnikom, da je Isus ovde bio ironičan, da je to možda više pouka za jevrejski narod nego za ženu.Jer njena vera u Njega je veća, dok oni veruju više u sebe u to da su izabrani narod,
Ona pokazuje poniznost čak i kada je on "vređa" saopštenjem da se hleb ne baca psima, ona veruje i moli upravo zato što veruje u milost Njegovu
U to vreme jevreji su mislili da Bog samo njima ukazuje milost i da ej dovoljno biti jevrejin bez ljubavi i vere, pa da zadobiju "Raj"

mislim da je to dobra pouka za sve nas, nemojmo biti gordi, budimo ponizni, ne znam koliko sam uspela da objasnim ali to ej moje mišljenje

onda sam i ovde bar malo  pogodila sustinu

vam oče večeras mi ej baš to trebalo

[свештеник Иван Цветковић]

Опрости Лазарице, нисам видео Твој одговор, али сам закључио да је готово истоветан. Одлично, ово и показује да полако крећемо да дишемо истим Духом.

[миш Мицко]

За оне који немају пара
а у цркви су
и свештеник их познаје и зна за њихову ситуацију...
свакако да у том случају може да постоји неки посебан договор
за крштење или било шта...
У цркви у коју ја идем свештеник неће ни да чује за наплату,
каже:
Приложи цркви колико мислиш да треба и колико можеш и желиш...
а он ни неће знати колико је то...

При том не осуђујем ни оне који наплаћују,
посебно када се ради о људима који не иду редовно у цркву и не дају прилоге...

[свештеник Иван Цветковић]

За оне који немају пара
а у цркви су
и свештеник их познаје и зна за њихову ситуацију...
свакако да у том случају може да постоји неки посебан договор
за крштење или било шта...
У цркви у коју ја идем свештеник неће ни да чује за наплату,
каже:
Приложи цркви колико мислиш да треба и колико можеш и желиш...
а он ни неће знати колико је то...

При том не осуђујем ни оне који наплаћују,
посебно када се ради о људима који не иду редовно у цркву и не дају прилоге...

Ово је, по мени, једно здраво и нормално расуђивање.

[миш Мицко]

Драго нас је 

Поменусте да бисмо могли да наставимо о молитвама...

Сетих се једног примера из свог живота
када сам два пута падала један испит
код професора који ми ни пре тога није био толико симпатичан,
а после сам почела да га мрзим због осећаја да ми је учинио неправду тиме што ме је обарао и што није хтео да ми држи консултације...
Рекох, нема ми другог решења него да се молим за њега, и због њега и због себе...
и шта се деси...
престанем да имам такво осећање према њему
и положим испит...
сад ми је драго када га сретнем, јер ме увек подсети на успешну молитву.

[Aлекса]

о. Иване, гледајући се на наведене примјере из Светог писма, покушавам да извучем поуку за свој живот, да би мој живот био понављање Јеванђеља, па ћу навести ситуацију из живота:

Ако ја са искреном вјером молим Господа за моју тетку, која је пала са басамака и поломила обје руке и пршљен јој напукао, да јој да снаге да истрпи болове, да настале повреде ваљано зацјеле, а будући да је она вјерујућа особа типа "има нешто" и почесто "ваља се", понекад пости, исповједи се и причести се, да молим Господа да ју просвјетли истином, да би постала истински вјерујућом.

Има ли смисла ова молитва?

[свештеник Иван Цветковић]

о. Иване, гледајући се на наведене примјере из Светог писма, покушавам да извучем поуку за свој живот, да би мој живот био понављање Јеванђеља, па ћу навести ситуацију из живота:

Ако ја са искреном вјером молим Господа за моју тетку, која је пала са басамака и поломила обје руке и пршљен јој напукао, да јој да снаге да истрпи болове, да настале повреде ваљано зацјеле, а будући да је она вјерујућа особа типа "има нешто" и почесто "ваља се", понекад пости, исповједи се и причести се, да молим Господа да ју просвјетли истином, да би постала истински вјерујућом.

Има ли смисла ова молитва?

Е, ово је права ствар! Хајде да говоримо о конретним стварима, о конкретним личностима, о конкретним догађајима. Тако могу да вам дам и одговор тј. моје мишљење о некој конкретној ствари. Свештеник је на првом месту духовник и њега треба слушати духовним ушима. Ја, нажалост, овде морам да користим писану реч, да бих могао бар мало да дочарам оно што мислим и осећам. Ја сам више за живе разговоре (а можемо их водити као што знате и преко скајпа) јер у живом разговору, могу чути тој глас а опн ми може много рећи о теби.-

Да ли  молитва за тетку има смисла? Па наравно! Ми смо окренути једни другима брате. Ако и тетка каже да "има нешто" и "ваља се" (то говори да није учвршћена у вери), много може да учини твоја искрена молитва. И сам си видео да је снага вере ових људи које сам навео из Светог Писма, учинила да се десе невероватна чуда. Замисли које је само чудо да неко ко је болестан и лежи непокретан, устане као да никад није био болестан? Али у том догађају се и говори да је грех узок болести. Верујем да ћеш Твојим ненаметљивим разговорима са њом, и њој помоћи да спозна своје грехе. Зато нека ти капетан буде пример вере, жена Хананејка одлучност, а она четворица истрајност. Ха, лако је ово рећи? Ако имаш љубави шрема некој конкретној особи, ово је лакше него што мислиш, веруј ми.

[свештеник Иван Цветковић]

Драго нас је 

Поменусте да бисмо могли да наставимо о молитвама...

Сетих се једног примера из свог живота
када сам два пута падала један испит
код професора који ми ни пре тога није био толико симпатичан,
а после сам почела да га мрзим због осећаја да ми је учинио неправду тиме што ме је обарао и што није хтео да ми држи консултације...
Рекох, нема ми другог решења него да се молим за њега, и због њега и због себе...
и шта се деси...
престанем да имам такво осећање према њему
и положим испит...
сад ми је драго када га сретнем, јер ме увек подсети на успешну молитву.

Ово је врло интересантно. Мислиш ли да су наше мисли енергија? Ја мислим да су огромна енергија, толико велика да можеш чинити незамислива чуда. Пример ти је молитва, с тимшто за мене молитва није само разговор са Богм како многи данас кажу. Немогуће је да са неким Кога волиш-Бога градиш само однос на разговору. Моилтва је много више од разговора. Шта ви кажете?

[Aлекса]

Ја сам више за живе разговоре (а можемо их водити као што знате и преко скајпа) јер у живом разговору, могу чути тој глас а он ми може много рећи о теби.


Тренутно не испуњавам ове услове за скајп

1) Потребно је најпре да имате брз интернет (минимум око 128 кб), , микрофон који је повезан са рачунаром, пожељно је и камерицу такође повезану са рачунаром.

[свештеник Иван Цветковић]

За сад ћемо овако, док се не стекну услови

[Aлекса]

Опрости Лазарице, нисам видео Твој одговор, али сам закључио да је готово истоветан. Одлично, ово и показује да полако крећемо да дишемо истим Духом.

Тада свештеници и сродници стадоше знацима питати Захарију, какво би име он хтео да надене младенцу. А он заискавши дашчицу, написа: "Јован му је име". И одмах се Захарији отворише уста, и језик му се раздреши од немила, и стаде говорити благосиљајући Бога. И чуђаху се сви толиким чудесима: старици која роди, матери и немом оцу који се без договарања сложише у погледу имена своме сину, немоме оцу који одмах проговори и написа руком оно што језиком изговори, и имену Јовановом које као кључ отвори уста оцу на прослављање Бога. Слушајући речи Захаријине, сви се са страхом дивљаху, и о свему томе причаше се по целом планинском крају Јудеје, тојест у околини свештеног града Хеврона,[1] у коме бејаше дом Захаријин.


СИНАКСАР НА РОЂЕЊЕ

СВЕТОГА ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ГОСПОДЊА

Јел ово поређење на мјесту?

Једноставно ме потсјетило једно не друго.

[slobodan]

Pomaze Bog,
Zanima me da li nasa Sveta Crkva i da li su Sv.Oci ima-li stav po pitanju duvana tj.pusenja.Ovo me posebno zanima vezano za svestena lica koja puse.Da li je dozvoljeno?Otac Joil,koga smatraju za velikog duhovnika,iguman manastira Cirilovac kod Kolasina,je izricit po pitanju pusenja. Naime on kaze da Svestenik koji pusi,ne moze osecati blagodat vec sve radnje vrsi mehanicki.Po njegovim recima pusenje je kadjenje Djavolu.Takodje zanima me da li je dozvoljeno pusiti u vreme posta kada se covek priprema za sveto pricesce.Svako dobro

[свештеник Иван Цветковић]

Pomaze Bog,
Zanima me da li nasa Sveta Crkva i da li su Sv.Oci ima-li stav po pitanju duvana tj.pusenja.Ovo me posebno zanima vezano za svestena lica koja puse.Da li je dozvoljeno?Otac Joil,koga smatraju za velikog duhovnika,iguman manastira Cirilovac kod Kolasina,je izricit po pitanju pusenja. Naime on kaze da Svestenik koji pusi,ne moze osecati blagodat vec sve radnje vrsi mehanicki.Po njegovim recima pusenje je kadjenje Djavolu.Takodje zanima me da li je dozvoljeno pusiti u vreme posta kada se covek priprema za sveto pricesce.Svako dobro

Свети Оци нису имали став о дувану због тога што дуван тад није ни постојао. Да ли је пушење дозвољено? Што се мене тиче, у мојој кући није, јер мени смета дуван, али Црква нема званичан став по овом питању. Пушење јесте грех, нејпре зато што човек постаје роб једној смрдљивој травки и још говори да не може без ње (заиста за једног хришћанина потпуно непримерено). Лично сам противник дувана, али не осуђујем некога ко пуши, мада му напоменем колика је штетност дувана и да је, у неку руку, пушач лагани самоубица. Сад, ова констатација о. Јоила је његово лично виђење. Како зна да ли може или не може свештеник осетити благодат? Испада да је највећи грех свештеника-пушење.

Што се тиче пушења у току поста, мислим да је то време када је најлакше оставити цигарете. Пост је израз љубави према Богу и творевини. Уз појачану молитву је много лакше ратосиљати се тог зла. Но, мислим да је лицемерно да неко не пуши недељу дана или кроз цео пост, а после поста опет настави са пушењем. Тада лаже и себе и Бога.