Поставите питање свештенику

[Лазарица]

Pomaze Bog,
Zanima me da li nasa Sveta Crkva i da li su Sv.Oci ima-li stav po pitanju duvana tj.pusenja.Ovo me posebno zanima vezano za svestena lica koja puse.Da li je dozvoljeno?Otac Joil,koga smatraju za velikog duhovnika,iguman manastira Cirilovac kod Kolasina,je izricit po pitanju pusenja. Naime on kaze da Svestenik koji pusi,ne moze osecati blagodat vec sve radnje vrsi mehanicki.Po njegovim recima pusenje je kadjenje Djavolu.Takodje zanima me da li je dozvoljeno pusiti u vreme posta kada se covek priprema za sveto pricesce.Svako dobro

Свети Оци нису имали став о дувану због тога што дуван тад није ни постојао. Да ли је пушење дозвољено? Што се мене тиче, у мојој кући није, јер мени смета дуван, али Црква нема званичан став по овом питању. Пушење јесте грех, нејпре зато што човек постаје роб једној смрдљивој травки и још говори да не може без ње (заиста за једног хришћанина потпуно непримерено). Лично сам противник дувана, али не осуђујем некога ко пуши, мада му напоменем колика је штетност дувана и да је, у неку руку, пушач лагани самоубица. Сад, ова констатација о. Јоила је његово лично виђење. Како зна да ли може или не може свештеник осетити благодат? Испада да је највећи грех свештеника-пушење.

Што се тиче пушења у току поста, мислим да је то време када је најлакше оставити цигарете. Пост је израз љубави према Богу и творевини. Уз појачану молитву је много лакше ратосиљати се тог зла. Но, мислим да је лицемерно да неко не пуши недељу дана или кроз цео пост, а после поста опет настави са пушењем. Тада лаже и себе и Бога.

 

ovo sa licemerjem mi se posebno dopada

[миш Мицко]

Сетих се једног примера из свог живота
када сам два пута падала један испит
код професора који ми ни пре тога није био толико симпатичан,
а после сам почела да га мрзим због осећаја да ми је учинио неправду тиме што ме је обарао и што није хтео да ми држи консултације...
Рекох, нема ми другог решења него да се молим за њега, и због њега и због себе...
и шта се деси...
престанем да имам такво осећање према њему
и положим испит...
сад ми је драго када га сретнем, јер ме увек подсети на успешну молитву.

Ово је врло интересантно. Мислиш ли да су наше мисли енергија? Ја мислим да су огромна енергија, толико велика да можеш чинити незамислива чуда. Пример ти је молитва, с тимшто за мене молитва није само разговор са Богм како многи данас кажу. Немогуће је да са неким Кога волиш-Бога градиш само однос на разговору. Моилтва је много више од разговора. Шта ви кажете?

Чини ми се да сам код старца Тадеја прочитала да свака наша помисао има енергију и друга душа са којојм смо у додиру то осети.
Осети и цео свет, само у мањем обиму, ја замишљам да та енергија има таласну природу...
И како Достојевски каже, да се на другом крају планете одрази оно што ми урадимо овде...

Што се тиче молитве, за мене је то - када је она сварно од срца и када је изговорим сама својим речима -
разговор са најприснијом Особом, у ком се исказује поверење.

[Милан Меденица ака Меда Брутал :)]

Pomaze Bog,
Zanima me da li nasa Sveta Crkva i da li su Sv.Oci ima-li stav po pitanju duvana tj.pusenja.Ovo me posebno zanima vezano za svestena lica koja puse.Da li je dozvoljeno?Otac Joil,koga smatraju za velikog duhovnika,iguman manastira Cirilovac kod Kolasina,je izricit po pitanju pusenja. Naime on kaze da Svestenik koji pusi,ne moze osecati blagodat vec sve radnje vrsi mehanicki.Po njegovim recima pusenje je kadjenje Djavolu.Takodje zanima me da li je dozvoljeno pusiti u vreme posta kada se covek priprema za sveto pricesce.Svako dobro

Свети Оци нису имали став о дувану због тога што дуван тад није ни постојао. Да ли је пушење дозвољено? Што се мене тиче, у мојој кући није, јер мени смета дуван, али Црква нема званичан став по овом питању. Пушење јесте грех, нејпре зато што човек постаје роб једној смрдљивој травки и још говори да не може без ње (заиста за једног хришћанина потпуно непримерено). Лично сам противник дувана, али не осуђујем некога ко пуши, мада му напоменем колика је штетност дувана и да је, у неку руку, пушач лагани самоубица. Сад, ова констатација о. Јоила је његово лично виђење. Како зна да ли може или не може свештеник осетити благодат? Испада да је највећи грех свештеника-пушење.

Што се тиче пушења у току поста, мислим да је то време када је најлакше оставити цигарете. Пост је израз љубави према Богу и творевини. Уз појачану молитву је много лакше ратосиљати се тог зла. Но, мислим да је лицемерно да неко не пуши недељу дана или кроз цео пост, а после поста опет настави са пушењем. Тада лаже и себе и Бога.

svakako, ako vas je dvoje, uvek jos vise pomaze i Bog velikom blagodacu ako oboje u isto vreme, uz pripremljen dogovor i obostranu odlucnost i ljubav, prestanete. radosno potvrdjujem taj isprobani nacin, jer smo moja devojka i ja u isto vreme, zajedno, prestali da pusimo, bez po muke a ja sam pre toga pokusavao tokom deset godina da prestanem iz vise puta i vise razlicitih trajanja prestanka do ponovnog vracanja duvanu.

znas oce, ne znam da li je kadjenje djavolu ali moram delimicno da potvrdim oca Joila, bar ja nisam mogao da se osetim prijatno tokom liturgije ako bih prethodnu noc dosao od spavanja punih usta cigareta ... svakako nije isto kad ujutru osecas cigarete u ustima a treba da pevas Ocenas ili ispovedis i samim smradom iz svojih usta Simvol vere. ne kazem za blagodat, da ce Bog zaobici takvog u potrebi, ali meni je bilo krajnje neprijatno iskustvo.

[Anatolij]

Pomaže Bog!
Nе узимамо само за себе, већ за стипендије студената, оболеле свештенике, удовице и сирочад, Фонд свети Јован Милостиви, фонд за пензионисане свештенике, за обнову храмова, за помоћ инвалидима... дакле узимамо за целу Цркву.Oprostite oče nemam čirilično pismo.Ja bih zaista voleo da delim ovo mišljene ali zaista.Što se tiče Timočke eparhije imam velike sumnje da pare koje narod prilaže odlaze u prave ruke.Da,desetak od svega,slažem se ali opet se vraćamo na isto,a to je da nam je posao koji radimo Bogom dat jel tako?U redu je za savest,u redu je da nismo od ovog sveta,ali nije u redu da se moj prilog temelji na tarifiranju...Troškovi života?Život je skup,neminovno.Ponoviću opet,mi nismo od ovoga sveta jel tako?Ako imam obavezu da plaćam te iste troškove,naravno to je obaveza.Mislim da je veoma velika razlika izmedju onoga što je desetak od svega i od onoga što sam u obavezi da plaćam.Pakla cigareta više nego molitva?Da li je opravdano da se naplaćuje molitva ako ona meni služi na spasenje,pojasnite mi to?Da li to znači da ja kupujem nebo?Ili parče neba?Objektivno,novac je danas svakom potreban.Ne sporim da je novac potreban,to nikako.Jednostavno kao što sam i napisao,veoma mi je velika čast da služim Bogu,to ne sporim,destekom od svega koji ne ispunjavam,priznajem.Ali...Prilog je ono što ja želim da dam a ne što mi neko to traži.Onda to više nije prilog već obaveza.Mislim da Crkva ili eklisija,jel tako znači sabor,sabornost ako ne grešim?Moj brat je danas gladan,ovo je primer,brate novca nemam ali hranu imam.Hoću da kažem,ako narod prilaže hranu,ako narod prilaže desetak od svega,zar oni isti savesni hrišćani neće reći,Oče evo ja želim da pomognem da se izgradi ova parohija.Pa pomoći ću onim što imam,eto toliko želim da priložim jer jedino mi ostaje život,koji opet nije moj,već mi je Bogom dat.Ako savesti nemam,onda neću ništa ni dati,zašto bih dao?Ali nemam ni milosti,jel tako?Drugim rečima želim da kažem,daću i novac za izgradnju hrama,uostalom daću novac,bar što se mene tiče.Ali to je zato što ja hoću i smatram da je to ispravno a ne zato što sveštenik tako želi.E upravo to ja mislim da je pogrešno.U poslušanju,prilog,obaveza.I zaista rekoh,hoću i da dam život ako treba...ali novac i slobodna volja.Još nešto,kad se već neko krsti zašto onda ne postoji jedno jedino pitanje-Oglašeni izadjite,razlog krštenja?Oprostite ako sam sarkastičan,mislim i dalje da ne postoje izgovori za tarifiranje.

[свештеник Иван Цветковић]

Oprostite oče nemam čirilično pismo.Ja bih zaista voleo da delim ovo mišljene ali zaista.Što se tiče Timočke eparhije imam velike sumnje da pare koje narod prilaže odlaze u prave ruke.Da,desetak od svega,slažem se ali opet se vraćamo na isto,a to je da nam je posao koji radimo Bogom dat jel tako?U redu je za savest,u redu je da nismo od ovog sveta,ali nije u redu da se moj prilog temelji na tarifiranju...Troškovi života?Život je skup,neminovno.Ponoviću opet,mi nismo od ovoga sveta jel tako?Ako imam obavezu da plaćam te iste troškove,naravno to je obaveza.Mislim da je veoma velika razlika izmedju onoga što je desetak od svega i od onoga što sam u obavezi da plaćam.Pakla cigareta više nego molitva?Da li je opravdano da se naplaćuje molitva ako ona meni služi na spasenje,pojasnite mi to?Da li to znači da ja kupujem nebo?Ili parče neba?Objektivno,novac je danas svakom potreban.Ne sporim da je novac potreban,to nikako.Jednostavno kao što sam i napisao,veoma mi je velika čast da služim Bogu,to ne sporim,destekom od svega koji ne ispunjavam,priznajem.Ali...Prilog je ono što ja želim da dam a ne što mi neko to traži.Onda to više nije prilog već obaveza.Mislim da Crkva ili eklisija,jel tako znači sabor,sabornost ako ne grešim?Moj brat je danas gladan,ovo je primer,brate novca nemam ali hranu imam.Hoću da kažem,ako narod prilaže hranu,ako narod prilaže desetak od svega,zar oni isti savesni hrišćani neće reći,Oče evo ja želim da pomognem da se izgradi ova parohija.Pa pomoći ću onim što imam,eto toliko želim da priložim jer jedino mi ostaje život,koji opet nije moj,već mi je Bogom dat.Ako savesti nemam,onda neću ništa ni dati,zašto bih dao?Ali nemam ni milosti,jel tako?Drugim rečima želim da kažem,daću i novac za izgradnju hrama,uostalom daću novac,bar što se mene tiče.Ali to je zato što ja hoću i smatram da je to ispravno a ne zato što sveštenik tako želi.E upravo to ja mislim da je pogrešno.U poslušanju,prilog,obaveza.I zaista rekoh,hoću i da dam život ako treba...ali novac i slobodna volja.Još nešto,kad se već neko krsti zašto onda ne postoji jedno jedino pitanje-Oglašeni izadjite,razlog krštenja?Oprostite ako sam sarkastičan,mislim i dalje da ne postoje izgovori za tarifiranje.

Нема проблема што немате ћирилицу, наместићете је 0104_cheesy. Брате, морам да признам, да заиста не разумем шта желиш да Ти појасним. Рекао сам Ти и пре да сигурно имаш жељу да будеш прави члан Цркве Христове, да будеш учесник у Телу Његовом. Но, осећам, да Те је неко смутио овим стварима и то те итекако може одвојити од поенте. Они који имају потрошачки однос са Црквом, непрестано ће постављати питања наплата. МИслим да не може онај који живи Црквом рећи да не постоји обавеза према Цркви. Наравно да постоји. Стално сам говорио и говорићу да је боље не дати, него давати са гунђањем. Бог прима радосног даваоца. Онај који не живи Евхаристијом, Литургијом, он неће ратзумети шта ја причам. Финансијско уређење наше Цркве је далеко од идеалног. У многим земљама се одваја проценат од плате за Цркву. Код нас се то врши овако како се врши. И мени није воља да идем по кућама и наплаћујем водице, али је то једини начин финансирања наше Цркве. У овом питању си врло лако прешао преко питања финансирања свештенства и Цркве, па зато Те молим, објасни како мислиш да би требало све то да буде: да свештеник има решено социјално питање, да његово дете има здравствену књижицу, да може платити дуговања према Држави, да као и сви други људи може да купи ауто да би брже и ефикасниоје обављао службу... Тарифирање никако није идеално, далеко је од тога. Али ја за сад не видим бољи метод, ако имаш кажи ми молим Те, па да изложим Владики, можда то буде права мера. Има Епархије (мислим да је Бачка) која својим свештеницима даје плату, али сви верни су дужни да на основу свог имовинског стања дају црквени порез.

Нећу више да понављам, има различитих свештеника. Свако ће дати одговор Богу за своја дела. Моје је да се трудим на њиви коју ми је Бог даровао и да убирам плод са њиве. Како будем радио, тако ћу и убирати.

[W.A.Mozart]

Jako vsjako dajanije blaho, i vsjak dar soveršen....

[мирођија]

Помаже Бог оче.Како да пронађем духовника.Живим у Чачку.Можете ли да ми препоручите некога.Заиста то желим.Богу хвала и вама хвала.

[свештеник Иван Цветковић]

Помаже Бог оче.Како да пронађем духовника.Живим у Чачку.Можете ли да ми препоручите некога.Заиста то желим.Богу хвала и вама хвала.

Бог Ти помогао. Најпре Ти препоручујем Твог свештеника. Свештеник Твоје парохије је духовни отац ваш и постављен је од Епископа. Најбоље је са њим разговарати и тражити духовне савете. Он ће те упутити на прави пут, не брини.

[мирођија]

Хвала оче,разговараћу са оцем Драгором.он је мој парох.

[slobodan]

Pomaze Bog oce,
Nadam se da mi mozete pomoci.Moje pitanje je u vezi sa grehom i svetom tajnom ispovesti.Ispravite me ako gresim.Ispovedati treba sve grehove koji nam leze na savesti,iskreno,sa kajanjem i nadom da ce nam Gospod u svojoj beskrajnoj milosti oprostiti.Sta da se radi medjutim sa onim grehovima sa kojim pokusavamo da se borimo,ali ih opet ponavljamo,tj.za koje nismo sigurni da li cemo biti dovoljno jaki da ih savladamo,izbegnemo,jednostavno iskorenimo.Ne mogu da lazem Gospoda,a imam utisak da bih upravo to radio kada bih ispovedio grehe koje bih u trenucima slabosti posle ponovio.Stalno iznova padamo pred naletom iskusenja.Slabi smo,gresni,nedostojni njegove milosti.Svakim grehom povredjujemo Gospoda i udaljavamo se od njega.Unapred zahvalan

[свештеник Иван Цветковић]

Pomaze Bog oce,
Nadam se da mi mozete pomoci.Moje pitanje je u vezi sa grehom i svetom tajnom ispovesti.Ispravite me ako gresim.Ispovedati treba sve grehove koji nam leze na savesti,iskreno,sa kajanjem i nadom da ce nam Gospod u svojoj beskrajnoj milosti oprostiti.Sta da se radi medjutim sa onim grehovima sa kojim pokusavamo da se borimo,ali ih opet ponavljamo,tj.za koje nismo sigurni da li cemo biti dovoljno jaki da ih savladamo,izbegnemo,jednostavno iskorenimo.Ne mogu da lazem Gospoda,a imam utisak da bih upravo to radio kada bih ispovedio grehe koje bih u trenucima slabosti posle ponovio.Stalno iznova padamo pred naletom iskusenja.Slabi smo,gresni,nedostojni njegove milosti.Svakim grehom povredjujemo Gospoda i udaljavamo se od njega.Unapred zahvalan

Драги брате Слободане, заиста лепо размишљаш, баш као прави хришћанин, жељан Бога живога. Ја Ти могу као свештеник рећи да си ти, у ствари, на путу да све проблеме решиш, разумеш ли?
Онога кога волиш, али искрено волиш, без кога не можеш да замислиш свој живот, без кога Твоје постојање нема смисла, јел желиш да повређујеш? Наравно да не. Ако Бога волиш, свим срцем, свим умом, свим бићем, хоћеш ли Га повређивати? Ако ли повредиш некога кога волиш, хотимице или нехотимице, шта ћеш урадити? Ако волиш Бога свим срцем својим, умом, снагом шта ћеш урадити? Исповедати? А како исповедати? Како ћеш некога кога волиш молити за опроштај? Разумеш ли сада? Како ћеш Бога молити? Хоћеш ли само клекнути и прочитати списак? Ово је прелепа тема за разговор и хвала Ти што си ово питао, али волим да чујем и ваша искуства.

[o Goran P]

Pomaze Bog oce,
Nadam se da mi mozete pomoci.Moje pitanje je u vezi sa grehom i svetom tajnom ispovesti.Ispravite me ako gresim.Ispovedati treba sve grehove koji nam leze na savesti,iskreno,sa kajanjem i nadom da ce nam Gospod u svojoj beskrajnoj milosti oprostiti.Sta da se radi medjutim sa onim grehovima sa kojim pokusavamo da se borimo,ali ih opet ponavljamo,tj.za koje nismo sigurni da li cemo biti dovoljno jaki da ih savladamo,izbegnemo,jednostavno iskorenimo.Ne mogu da lazem Gospoda,a imam utisak da bih upravo to radio kada bih ispovedio grehe koje bih u trenucima slabosti posle ponovio.Stalno iznova padamo pred naletom iskusenja.Slabi smo,gresni,nedostojni njegove milosti.Svakim grehom povredjujemo Gospoda i udaljavamo se od njega.Unapred zahvalan

Ako ispovedamo grehe svoje veran je i pravedan da nam oprosti i očisti od svakoga greha.Ako ko i sagreši imamo Zagovornika kod Oca koji posreduje za nas.Mi se na ispovesti ne nadamo  da će nam Bog oprostiti već sigurno znamo da nam je oprošteno kada se ispovedimo Gospodu u svetoj tajni.I ne samo da dobijamo oproštaj već i blagodatnu pomoć da se izborimo sa svojim strastima.Ta vekovna borba sa grehom, vezana za padanje i ustajanje prati lac je svakog čoveka.Potrebno je roditi rodove dostojne pokajanja.Kada su fariseji i književnici došli na Jordan da se ispovedaju i krste ,Sv. Jovan  im odgovara da donesu rodove dostojne pokajanja.Šta to znači?To znači da bez pravog uvida i motivacije nema pokajanja.Mi se ne ispovedamo po dužnosti jer nam je neko to naložio,već zato što postoji uvid kroz iskustvo da nas greh odvaja od Božije ljubavi, da besciljnbo lutamo čuvajući svinje.Uvid se razvija kroz čitanje svetog pisma,nadahnutih knjiga, a posebno u susretu sa osobom koja je zadobila Duha Svetoga-koja voli Boga.Suživot sa onima koji slave boga i uistinu su obraćeni, preneće iskru svetlosti koja će postaviti temelj pravom pokajanju.Blagodat Božija je ta koja nas nagoni da ostavimo greh,ljubav je toliko jaka da ne možemo odoleti.Snaga iskrenog pokajanja i blagodatnog umiljenja doneće ne samo pokajanje zbog greha već i odvraćanje od greha koje prarti pokajanje.

[Милан Меденица ака Меда Брутал :)]

Mi se na ispovesti ne nadamo da će nam Bog oprostiti već sigurno znamo da nam je oprošteno kada se ispovedimo Gospodu u svetoj tajni.

ауууу просветли ме оче, ово нисам знао, у којој сам ја дубиози ...
хвала ти

наравно, схватам да без покајања нема ове благодати ...

[Милан Меденица ака Меда Брутал :)]

јел може исповедник за време исповести да помогне човеку да се исповеди питањима и подпитањима, имајући у виду неке претходне чиниоце?

[миш Мицко]

Како ћеш Бога молити? Хоћеш ли само клекнути и прочитати списак?

Молити за помоћ за савладавање греха...за снагу...
или промену околности под којим би и грех нестао...
бар у том облику...

[shalom]

Koja je granica Bozijeg prastanja za grijehe koje smo slabi da pobijedimo,t.j. koje stalno ispovijedamo i ponovo padamo,o.Ivane?!

[Милан Меденица ака Меда Брутал :)]

Koja je granica Bozijeg prastanja za grijehe koje smo slabi da pobijedimo,t.j. koje stalno ispovijedamo i ponovo padamo,o.Ivane?!

7 пута 70? шала мала ...
истина нисам отац Иван, ал ја то овако схватам ...
Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.

 Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.
 
 Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.
 Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?
 И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.
 Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.

[Гост]

Mi se na ispovesti ne nadamo  da će nam Bog oprostiti već sigurno znamo da nam je oprošteno kada se ispovedimo Gospodu u svetoj tajni.

Taj osecaj, tj uverenje sam samo jednom imala. I da je taj dan liturgija trajala citav dan, cinilo mi se da bih mogla da je odstojim. Nikad vise nisam imala osecaj, kao tada, da stojim pred Gospodom i kao da nikoga oko mene nema.

Nije vezano za temu i nije motiv hvalisanje,iako moze da deluje

[suza]

i mene   bi interesovale granice prastanja ,dal pogresno ih shvatam neznam  dalje u redu, i dalije ispravno ako se oslobodimo i dodjemo u neko stanje  gde mozemo mirno cuti bilo sta  povrede  i jednostavno   isto  da postane kao  da  te neko hvali   da moze se taj neko  radosno  pogledati  kad te vredja kao i nekog kad te hvali   isto, joj nikako izmucati

[after_silence]

bas su lepa pitanja, od toga moze ispasti citava tema, prastanje je Sveta tajna ispovesti je zaista tajna.
Dostojevski je opet bio maestralan, ko nije procitao, "Ponizeni i uvredjeni" su sjajan primer.
Ja za sebe ne mogu da kazem da odmah oprastam, da, svesno i u umu to ide ko rukom odneseno, ali unutrasnja borba i zaceljivanje rana koji su nam drugi naneli ide prilicno sporo i traljavo. Nije uopste pitanje da li zelimo da oprostimo nekom ili ne, ali ne mogu licemerno da kazem "e pa dobro puj pike ne vazi", ne uvek, zavisi o cemu se radi.
Davno u razgovoru sa jednim dobrim svestenikom pricasmo o tome, tad mi je rekao da je bol zbog nepravde sasvim "normalan" i opravdan i da se ne ocekuje od nas da zaboravimo i puj pike ne vazi, da oprostiti nekom ne znaci praviti se blesav. To me je tada bunilo, kako to, oprostiti, a ne zaboraviti?!
Moje unutrasnje borbe da nekom oprostim nepravdu su bile velike tokom godina, ali i to nekako dodje na svoje. Naucila sam da je to sjajno za mene, da svaki put kada imam dilemu u sebi i kada me zaboli tudj greh prema meni je to samo pokazatelj necega sto ne valja kod mene. Da mene ne boli to sto su drugi ucinili meni licno, nego da su pogodili bolestan zivac u meni samoj koji je samo njihovim postupkom izasao na cistinu. Onda krece borba da uvidim sta me je to tako zabolelo i sta se to u meni krije da reagujem kako odreagujem, zasto me neciji postupak ma kakav on bio zaboli i povredi i da izadjem na kraj sa tim. Ako mi znamo na cemu smo i ako smo sposobni u svakom trenutku gledati u ogledalo svoje duse, onda oprastati drugima nije problem, problem je kada jos uvek zivimo mi, a ne Hristos u nama.
Ali opet to nije stanje "nirvane" i stanje "nista me ne dotice", tada nas bole tudji gresi zato sto vidimo koliko je njihova dusa bolna i napacena i da ne znaju zaista sta cine i da od muke grese.

Ja sam mislila da sam debelo u dubiozi kada sam se osetila tako kako kaze otac Goran. Mnoge suze sam prolila zbog nekih grehova,cim sam zgresila postalo mi je "sve jasno", ali nisam mogla da dodjem do svog oca. Ali kada sam dosla na ispovest, jednostavno bas kao da se vracam kuci, znala sam da me nece odbiti niti ce me docekati zatvorenih vrata. Nekada da, nekada sam se plasila, ako recimo ne mogu da dodjem do Crkve par nedelja, povratak mi je bio jako tezak, stojim na vratima i placem, kao da ja tu vise ne pripadam, kao da meni tu vise nije mesto, da me vise ne zele tu, a onda su mi se kockice slozile. Sada se plasim tog osecaja da je potrebno samo da "pucnem prstima i pozelim" figurativno receno, da nema tog greha kojeg Bog ne moze da oprosti i da On sigurno nece da me odbije, ako ja ne odbijem Njega. Sve sam sigurnija u Njega...
A ispovest sve vise posmatram kao "zavrsni cin", kao zatvaranje jednih tamnih vrata i pojavu novih, svetlosti na kraju tunela svakog greha...
Eh sad, mozda je to potpuno pogresno?!
Mnogo mi je tezi put iz blata do Ocevog doma, a ispovest samo posmatram sada kao zavrsnicu tog puta, prosto kao priznavanje sebi i Ocu "gde sam bila, sta sam radila", a On je tu da me ponovo prigrli i kao moj duhovnik poljubi u celo i blagosilja.

[Лазарица]

oprostiti a "zaboraviti" znači " ne nabijati na nos" ne spominjati događaj i en želeti osvetu
sećanje nije nešto što se može gumicom izbrisati, bilo bi lepo kada bismo to mogli.

[W.A.Mozart]

ja čitao da sveti oci kažu da zaborav jeste zadnji stupanj opraštanja....baš to,kao gumicom....ali sam čitao i ono,razgovor starca i iskušenika---ako te neko udari po 1 obrazu,okreni drugi...a ako ne mogu....-onda je dovoljno da istrpiš taj 1 udarac i da ti ne udaraš druge

[o Goran P]

Помаже Бог оче.Како да пронађем духовника.Живим у Чачку.Можете ли да ми препоручите некога.Заиста то желим.Богу хвала и вама хвала.

Ja bih ti preporučio tvog nadležnog sveštenika.

[AlefShin]

Помаже Бог оче.Како да пронађем духовника.Живим у Чачку.Можете ли да ми препоручите некога.Заиста то желим.Богу хвала и вама хвала.

Ja bih ti preporučio tvog nadležnog sveštenika.

И ја такође.

[свештеник Иван Цветковић]

Помаже Бог оче.Како да пронађем духовника.Живим у Чачку.Можете ли да ми препоручите некога.Заиста то желим.Богу хвала и вама хвала.

Бог Ти помогао. Најпре Ти препоручујем Твог свештеника. Свештеник Твоје парохије је духовни отац ваш и постављен је од Епископа. Најбоље је са њим разговарати и тражити духовне савете. Он ће те упутити на прави пут, не брини.

Хахаха, ово се сад десило чудо, да се три свештеника сложе у нечему