Sign In
Региструј се
0
Од: Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р.Македонији
February 18 2012
Превод:
17.02.2012
Након једног дана после објављивања, у средствима јавног информисања, да је Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г.г. Јовану, суд у Велесу одoбрио понављање судског поступка, али да му је и истовремено наложио 30 дневни притвор, сазнало се да је Јавни тужилац из Велеса, притвор тражио на основу захтева Архиепископа расколничке МПЦ г. Стефана. Премда суд у Велесу, за само три дана од како је Архиепископ Јован 12. 12. 2011 год., ушао у Р. Македонији и био затворен у затвору Идризово код Скопља, решио је да му одобри понављање судског поступка, зато што је био осуђен у одсуству, и да му се дозволи да се брани са слободе, Јавни тужилац, након тражења Архиепископа расколничке МПЦ г. Стефана, жалио се Апелационом суду у Скопљу са бесмисленим захтевом, суд поново да утврди тачан датум у поступку за екстрадицију која се водила при крају 2010 год., у Р. Бугарској, када је Архиепископ Јован дознао да је осуђен.
Иако је у самој молби за понављање поступка поднесеној основном суду у Велесу од стране адвоката Архиепископа Јована, био приложен и записник направљен од Јавног тужилаца Р. Бугарске о томе када је Архиепископу Јовану предана пресуда од стране суда у Р. Македонији, Јавни тужилац на захтев г. Стефана, а све са циљем Архиепископ Јован да остане што је могуће дуже у затвору, тражио је да се уради преписка са властима у Р. Бугарској да би се тачно утврдио датум када је Архиепископ Јован дознао за пресуду.
Из разлога што правна преписка између две државе је процес који не иде много брзо, Архиепископ Јован остао је 60 дана у затвору док суд у Велесу није добио одговор из Р. Бугарске о тачном датуму када је Његово Блаженство дознао за пресуду. Датум наведен у одговору био је идентичан са оним из записника урађеног од стране Јавног тужилаштва Р. Бугарске који је био приложен још при првом решавању суда, те на основу тих чињеница Архиепископу Јовану испрва му је било одобрено понављање суђења. Уистину је ниско, мизерно и без људског достојанства тражење Архиепископа расколничке МПЦ г. Стефана, Архиепископ Јован по сваку цену, чак и преко кршења закона, да остане у затвору. А то се види из чињенице што сад, када је суд неспорно утврдио датум када је Архиепископ Јован дознао за пресуду и када је утврдио да су испуњени сви правни услови да би му се одобрило понављање поступка, г. Стефан захтевао је од Јавног тужилаца, да тражи од суда да Архиепископу Јовану буде онемогућено да се брани са слободе, него да се појавувљује на судским рочиштима из притвора.
Уколико би и постојала било каква законска основа Архиепископу Јовану да се наложи притвор, остаће забележано само следеће: злоба, осветољубивост, безмилост, и несастрадавање г. Стефана. И то не би било нешто ново, ни за њега, нити за епископе из његовог расколничког синода, јер читавих 10 година они измишљају интриге против Архиепископа Јована и чине све, да би се што дуже налазио у затвору. Када би човек узео у обзир само ту чињеницу, да у расколничкој МПЦ нема ни трунке од некаквог хришћанског морала, самилости и човекољубља, довољно је да се зна да тамо нема нити праве вере, но, нити жеље да се ступи у јединство са другим Православним Црквама.
По кривичном закону Р. Македоније притвор се даје осумњиченим за кривично дело коме је предвиђена казна изнад пет година затвора. За кривична дела за која је предвиђена казна до пет година, какво је кривично дело за које се оптужује Архиепископ Јован, кривични законик Р. Македоније не налаже притвор, а још више не налаже притвор у случајевима када не постоји могућност за понављање кривичног дела. Притвор Архиепископу Јовану није изречен на основу могућности да понови дело, већ на основу могућности да побегне. Но, зашто би Архиепископ Јован побегао, када се зна да је сам добровољно ушао у Р. Македонији 12. 12. 2011 год., управо да би потражио понављање судског поступка при којег је био осуђен у одсуству? Како би могао да побегне када је у суду депонирао оба пасоша које поседује? И на крају, зошто би то урадио, када судски поступак против њега застарева за само три месеца, а у једном нормалном правном поступку није ни могуће суђење да заврши пре него што предмет застари?
Одговор на ова питања се налази у мизерији у којој пребива расколничка МПЦ. Кад већ нису успели да оцрне лик Архиепископа Јована, који достојно сведочи веру, можда као нико други у нашој савремености, онда барем нека остане колико је могуће дуже у затвору. Но, такво понашање може да се окарактерише не само као понашање расколника, такво понашање се карактерише и нечовечношћу.
Извор: Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р.Македонији
17.02.2012
СAОПШТЕЊЕ Архиепископ Јован остаје у затвору
Након једног дана после објављивања, у средствима јавног информисања, да је Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г.г. Јовану, суд у Велесу одoбрио понављање судског поступка, али да му је и истовремено наложио 30 дневни притвор, сазнало се да је Јавни тужилац из Велеса, притвор тражио на основу захтева Архиепископа расколничке МПЦ г. Стефана. Премда суд у Велесу, за само три дана од како је Архиепископ Јован 12. 12. 2011 год., ушао у Р. Македонији и био затворен у затвору Идризово код Скопља, решио је да му одобри понављање судског поступка, зато што је био осуђен у одсуству, и да му се дозволи да се брани са слободе, Јавни тужилац, након тражења Архиепископа расколничке МПЦ г. Стефана, жалио се Апелационом суду у Скопљу са бесмисленим захтевом, суд поново да утврди тачан датум у поступку за екстрадицију која се водила при крају 2010 год., у Р. Бугарској, када је Архиепископ Јован дознао да је осуђен.
Иако је у самој молби за понављање поступка поднесеној основном суду у Велесу од стране адвоката Архиепископа Јована, био приложен и записник направљен од Јавног тужилаца Р. Бугарске о томе када је Архиепископу Јовану предана пресуда од стране суда у Р. Македонији, Јавни тужилац на захтев г. Стефана, а све са циљем Архиепископ Јован да остане што је могуће дуже у затвору, тражио је да се уради преписка са властима у Р. Бугарској да би се тачно утврдио датум када је Архиепископ Јован дознао за пресуду.
Из разлога што правна преписка између две државе је процес који не иде много брзо, Архиепископ Јован остао је 60 дана у затвору док суд у Велесу није добио одговор из Р. Бугарске о тачном датуму када је Његово Блаженство дознао за пресуду. Датум наведен у одговору био је идентичан са оним из записника урађеног од стране Јавног тужилаштва Р. Бугарске који је био приложен још при првом решавању суда, те на основу тих чињеница Архиепископу Јовану испрва му је било одобрено понављање суђења. Уистину је ниско, мизерно и без људског достојанства тражење Архиепископа расколничке МПЦ г. Стефана, Архиепископ Јован по сваку цену, чак и преко кршења закона, да остане у затвору. А то се види из чињенице што сад, када је суд неспорно утврдио датум када је Архиепископ Јован дознао за пресуду и када је утврдио да су испуњени сви правни услови да би му се одобрило понављање поступка, г. Стефан захтевао је од Јавног тужилаца, да тражи од суда да Архиепископу Јовану буде онемогућено да се брани са слободе, него да се појавувљује на судским рочиштима из притвора.
Уколико би и постојала било каква законска основа Архиепископу Јовану да се наложи притвор, остаће забележано само следеће: злоба, осветољубивост, безмилост, и несастрадавање г. Стефана. И то не би било нешто ново, ни за њега, нити за епископе из његовог расколничког синода, јер читавих 10 година они измишљају интриге против Архиепископа Јована и чине све, да би се што дуже налазио у затвору. Када би човек узео у обзир само ту чињеницу, да у расколничкој МПЦ нема ни трунке од некаквог хришћанског морала, самилости и човекољубља, довољно је да се зна да тамо нема нити праве вере, но, нити жеље да се ступи у јединство са другим Православним Црквама.
По кривичном закону Р. Македоније притвор се даје осумњиченим за кривично дело коме је предвиђена казна изнад пет година затвора. За кривична дела за која је предвиђена казна до пет година, какво је кривично дело за које се оптужује Архиепископ Јован, кривични законик Р. Македоније не налаже притвор, а још више не налаже притвор у случајевима када не постоји могућност за понављање кривичног дела. Притвор Архиепископу Јовану није изречен на основу могућности да понови дело, већ на основу могућности да побегне. Но, зашто би Архиепископ Јован побегао, када се зна да је сам добровољно ушао у Р. Македонији 12. 12. 2011 год., управо да би потражио понављање судског поступка при којег је био осуђен у одсуству? Како би могао да побегне када је у суду депонирао оба пасоша које поседује? И на крају, зошто би то урадио, када судски поступак против њега застарева за само три месеца, а у једном нормалном правном поступку није ни могуће суђење да заврши пре него што предмет застари?
Одговор на ова питања се налази у мизерији у којој пребива расколничка МПЦ. Кад већ нису успели да оцрне лик Архиепископа Јована, који достојно сведочи веру, можда као нико други у нашој савремености, онда барем нека остане колико је могуће дуже у затвору. Но, такво понашање може да се окарактерише не само као понашање расколника, такво понашање се карактерише и нечовечношћу.
Из Канцеларије Архиепископије охридске и Митрополије скопске
Извор: Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р.Македонији
