Писмо расколничког Архиепископа Стефана Светом Архијерејском Сабору СПЦ

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

РЕПУБЛИКА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА

БЕОГРАД

Ваша светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства
Браћо у Христу Господу Васкрслом,
Христос Васкрсе!
У вези са Вашим актом АС. бр. 46/зап. 28 од 13. маја 2003. године са којим извештавате Свети Архијерејски Синод Македонске Православне Цркве за ступање у канонско јединство у статусу аутономије и под именом Охридска Архиепископија, извештавам Вас да је Свети Архијерејски Синод Македонске Православне Цркве на својој последњој седмици одржаној 19. маја 2003 године донео одлуку да под условима што сте их доставили ми не можемо да ступимо у канонско и духовно јединство са Српском Православном Црквом.
Разлози такве наше одлуке су следећи:
1. И поред вишегодишњих покушаја, на жалост не наиђосмо код вас на искрену, братску и добру намеру и жељу за превазилажењем вишедеценијског проблема између две цркве. Ви сте представили јавности текст „Нацрт споразума у Нишу“, који представља радну верзију између комисија две цркве, и не чекајући наш одговор предузели сте кораке преко назначења вашег егзарха у Републици Македонији. Такође, ваши архијереји представници Сабора Њихова Преосвештенства епископи г. Иринеј Бачки и г. Игњатије Браничевски, при последњој посети нама (15 мај 2003 г.), на наш позив и молбу да будемо на заједничкој трпези као што је ред и као што смо били позвани и прихватили братску трпезу са вама, за разлику од њих, који су под изговором да морају хитно да се врате на заседање Сабора у Београд, послужили се са преваром, уместо на заседање у Београд они су отишли на заједничку трпезу са владиком Јованом у манастир „Свети Пантелејмон“ код Скопља.
2. Име наше Цркве је Македонска Православна Црква. Она се тако зове у складу са именом наше државе – Република Македонија, као што се и друге помесне православне цркве називају према државама, означавајући помесност.
3. За Свети Архијерејски Синод и свеукупну пуноћу наше свете Македонске Православне Цркве и државе Републике Македоније – неприхватљив је аутономни статус наше свете Цркве. Чињеница, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве одлуком бр. 6 од 1959 године већ је прихватио термин „самосталност“ као и име Македонска Православна Црква, које је прошлих деценија коришћено у међусобној службеној комуникацији између наше две цркве. Тражење аутокефалности и добијање томоса о аутокефалији темељимо на вековном црквеном предању, светим канонима и историјској пракси православне Цркве. То значи да је наша света Црква древна црква, она је у прошлости имала своју вишевековну аутокефалност у лику Охридске Архиепископије, народ у Македонији је православан скоро 2000 година, наше тражење подржава верни православни народ и државна власт Републике Македоније, прошло је 45 година од обновљања Охридске Архиепископије у лику Македонске Православне Цркве, направљен је значајан раст у духовном и литургијском животу, а и у административном уређењу и управљању, како у матичној држави Републици Македонији, тако и у дијаспори.
4. Ми ћемо да припремимо и послаћемо вам предлог за успостављање црквеног јединства са Српском и осталим помесним православним црквама, на основу кога би се руководили до коначног прихватања од свих помесних православних цркава и до добијања томоса о аутокефалији.
5. У односу на питање суспендованог бившег Повардарског Митрополита Јована, вама је добро познато да је он добровољно и неповратно напустио Синод Македонске Православне Цркве и њено устројство, Поред тога треба да имате у виду и његове криминалне злоупотребе за материјални и финансијски рад у епархијама у којима је служио (са чиме сте упознати из Извештаја Комисије АУО МПЦ достављен вам актом бр. 68 од 16.05.2003 године), као и започетим судским процесом пред грађанским судом Републике Македоније. Све ово је више него сериозан проблем за решавање његовог статуса.
Надамо се да ће те ово прохватити уз добру вољу и истинску братољубиву жељу за заједничко разумевање и јеванђељску љубав за превазилажење црквеног спора. Зато што ћемо само тако посведочити у Љубави, и само тако сви ће нас познати да смо Његови – ако имамо љубав између себе (Јн. 13,35).
Ваш брат у Христу Господу

Председник Светог Архијерејског Синода

Македонске Православне Цркве

Архиепископ Охридски и Македонски