Пређи на везу

Добродошли на Живе Речи Утехе, највећу православну интернет-заједницу!
Региструјте се сада да бисте добили приступ свим нашим функцијама. Када се региструјете и пријавите, моћи ћете да креирате теме, постављатe одговоре на постојеће теме, направитe своју страницу и групу, додајете слике и албуме, имате свој блог, дајете репутацију другим члановима, добијете лични поштански курир са приватним порукама, мењати свој профил и коментарисати друге профиле И ЈОШ МНОГО, МНОГО ТОГА!. Уколико већ имате налог, пријавите се овде -у супротном направите налог бесплатно још данас!




КАКО ДА СЕ РЕГИСТРУЈЕМ, ПИШЕМ, ПОСТАВЉАМ СЛИКЕ НА ЖРУ? (ОБЈАШЊЕЊЕ У ПАР КОРАКА)


ПРОМЕНИТЕ СКИН, ПРЕУЗМИТЕ ANDROID И Ios МОБИЛНУ АПЛИКАЦИЈУ , КАО И ЧЕТ ФОРУМА ЖРУ!








From: Причам ти причу.... али праву и лепу...

Posted by Драган Јашић, September 01 2011 · 92 Views

      ПРИЧА О ДРАГОМ КАМЕНУ

  Имао отац сина јединца, кога је неизмерно волео. Једног дана рече син оцу,да жели да пође у свет, да види какав је свет и како живи. Отац га је одвраћао од те намере, но кад виде да син држи своје, даде му одобрење за пут. Радостан син спреми се за пут и дође оцу да се опрости пред полазак. Онда му отац даде један драги камен, па га одведе пред једно велико огледало и рече му: Шта видиш у огледалу? Видим два лица,тебе, оче и себе. како нас видиш?- опет упита отац. Видим оче,тебе мало већег од мене и себе,мало мањег од тебе. Добро.рече отац,,ево ти сад овај драги камен. Ово је камен среће, докле њега будеш чувао неокрњена и цела, бићеш срећан на путевима својим и здрав ћеш се повратити мени, ако ли га окрњиш, поћићеш у пропаст и нестаће те. Чувши ову поуку, син узе драги камен, зави га и метну у недра, па крете на пут.
  Путовао је дуго и дуго и видео много и много. И срце се његово радовало свему што је видео и чуо. Но, једног дана пожели он да се проведе у једном ноћном друштву, које је налазило задовољство у многом јелу и пићу. у том друштву пило се и јело до зоре. Кад је било у зору, а то све друштво пијано, па пијан и онај син. Онда му рече неко: Овакво задовољство може се платити само драгим каменом. Чувши ово, син се гордо маши у недра, извади свој драги камен, одби један делић од њега и даде. Сутрадан кад се син пробудио и трезан погледао у огледало, а то у огледало види лик свога оца у природној величини и уз оца себе нешто смањеног.
  Путовао син даље и све гледао и све слушао и свему се дивио. Једног дана паде на конак у неки град, чувен због свог богатства и својих богаташа. Када се упозна са богаташима тога града, рекоше му, да они примају у своје друштво само богате људе, те ако жели живети са њима, мора уложити бар најмањи драги камен да би им могао бити ортак. Онда син извади свој драги камен из недара,одби један делић и уложи у ортаклук. На тај начин он би убројан у богаташе и поста, уистину,врло богат човек. Али једног јутра када погледа у огледало, виде у огледалу свога оца у природној величини и уз оца себе доста смањеног.
  Када му досади живети у том граду, он узе своје благо и пође даље по свету. Путујући тако,дође он у једно место, чувено због свог разврата. Ухватише га неки људи и одведоше рђавим женама, које се отимаху о њега због његовог богатства. После дужег пребивања ту, осети син досаду, па се реши ићи даље.
  Но, при поласку погледа у огледало у својој соби и виде у огледалу свога оца у природној величини и уз оца себе много смањеног. Зачуди се томе, па пође даље.
  Путујући тако, дође он у неку државу, у којој беше умро кнез и великаши се препираху међу собом, кога ће узети за кнеза. Јер сви се отимаху о то звање. Кад се не могоше договорити ни сложити, рекоше овом младићу да ће њега узети за кнеза,само ако он хоће и може сваком од њих дати неки бакшиш у виду драгог камења. Полакоми се син за кнежевску почаст, извади свој драги камен из недара, одби од њега неколико парчића и даде по једно парче сваком великашу.  На тај начин постаде он господар  једне државе. Живео и владао тако неко време, док му и то не досади, па помисли да напусти своју кнежевину и пође даље. Опрости се дакле са свима и пође. Но, при поласку погледа се у огледалу и виде у огледалу свога оца у природној величини и уз оца себе сасвим малог као мало дете, једва оцу до колена.
  Путујући све даље и дуже, дође син у једну земљу неунабожачку, где се није знало за једнога Бога и где су прву реч водили гатари и призивачи духова. За њега беше то нешто ново и необично. И пожели да сазна гатарске тајне те земље. Онда му рекоше гатари, да ће му открити све своје тане и довести га у везу са духовима, ако им да један драги камен.  Али у сина беше остало још само једно мало парче од оног драгог камена што му отац при поласку даде. Извади он, дакле, оно последње парче и даде гатарима. И уведоше га гатари у своје друштво и показаше му своје тајне. и научи син, како да призива духове из подземног света и да разговара са њима. И предаде се потпуно њима у власт. Но и то му досади,те он пожели да путује даље. Кад је хтео поћи, он погледа у огледало и виде у огледалу свога оца у природној величини,али себе не виде никако. Гледајући тако, он се чуђаше, како то да њега нема у огледалу. У том неста из огледала и лика његовог оца. Наместо оца појави се подземни дух мрака, веза га за руке и за ноге и одвуче у своје подземно царство.
  није ли ова прича јасна? Отац је сам Господ Бог. Син- то је човек. Огледало је завет Божији. Драги камен је душа човечија. Удаљивши се од свога Оца преко воље Очеве, син плаћа душом својом варљива задовољства овога света и то најпре похот за јелом и пићем, па похот за богатством, па похот телесну, блудну, па похот за влашћу и најзад похот за знањем помоћу злих духова. На тај начин крњила се и смањивала његова душа, тај драги камен од Бога Оца, док ае напослетку није сасвим истошила и коначно упропастила. Што је син видео Оца увек у истој величини, то значи, да се Бог не мења, него остаје увек исти. Што је Отац најзад постао невидљив у огледалу, то значи,да је син, изгубивши душу изгубио био и сваку везу са Родитељем својим. А што се зли дух таме јавио у огледалу и у стварности, то значи да је син своју душу био већ савршено продао томе злом духу таме. Тако је зли дух, као власник душе, задобио власт и над остатком човека, то јест телом његовим.

        "Духовне поуке",Епископ Николај.

Source: Причам ти причу.... али праву и лепу...