Од: За брачну срећу

Др Н. В. Пил:

За брачну срећу

Човек се уплаши пред страшним невољама и бедом које настају због све већег пораста разведених бракова у данашње време. Колико напуштене деце, колико унесрећених живота, колико тешких искушења! Свештеници, психолози и социјални радници настоје да зауставе ту епидемију која разара огроман број бракова. Али, често, њихова помоћ долази касно, кад је несрећа неизбежна и када су снаге зла јаче од снага добра и породица осућена на пропаст.
У многим кућама постоји један орманић у којем је смештена домаћа приручна апотека. Мала посекотина која је у почетку безопасна и проће од мало алкохола и комадића „фластера", ако се запусти и инфицира може да нам зада велике незоље. Тако је и у духовном погледу. Од малих породичних размирица које се не залече на време ствара се дубок раздор. Зашто онда да у ту нашу домаћу приручну апотеку не ставимо и неколико духовних мелема за лечење душевних рана.
Стотине брачних парова прошло је кроз моје саветовалишта. Многи од њих обратили су ми се на време и приметио сам да су се неки, наизглед ситни савети, показали веома корисним.
Један паметан човек је рекао да волети у ствари значи умети запазити и остваривати потребе оног другог. Међутим, то се не учи за дан — два. Већина од нас ступила је у брак више расположена да прима него да даје. Па ипак, муж и жена који се стварно воле наћи ће начина да испуне овај савет.
Брак је толико идеализован да се обично мисли да ћемо у њему непрестано пливати у блаженству па, кад се те наше наде не испуне, гневимо се и нападамо оног другог. Пре извесног времена дошла ми је била једна госпођђа и стала да ме засипа тужбама против мужа. Рекао сам јој:
“Ваш муж није анђео, него обичан човек. Не тражите од њега немогуће. Боље је да размислите чиме ћете ви њега усрећити. Изненадићете се колико ће то праве радости и вама донети. “
Често се дешава да муж или жена зажеле да се повере једно другоме, али онај други, заузет својим послом, „нема уши да чује". Брак лагано али сигурно пропада кад муж и жена престану да разговарају удвоје.
Ево и неколико практичних савета који вам могу помоћи да поново успоставите нарушену хармонију у браку.
Немојте се устезати, кад год осетите потребу, да кажете једно другом лепу реч, да будете пажљиви, да поклоните једно другом неку ситницу, да похвалите једно друго.
Радите заједно. Заједнички труд и заједнички успех донеће вам дубоке и истинске радости. Могу то бити и безначајни послови као што је, на пример, обделавање врта или прање кола — главно је да сте вас двоје заједно.
Разонодите се заједно. Има људи који су толико искомпликовали домаћи живот да су постали прави робови својих обавеза. У почетку не стижу, а после више и не желе, да заједно у нечем уживају. Жена обично говори: Иди без мене, ја не могу да запустим кућу и децу. Муж се изговара: Уморан сам, пођи без мене. И тако се брачни парови неосетно лишавају малих радости од којих је изаткана срећа. За разоноду удвоје имамо безброј прилика. Одлазак на излет у природу, шетња по снегу, седење једног покрај другог крај пећи невероватно зближује. Уколико буде у вашем животу више тих малих задовољстава, утолико ће ваш брак бити сређенији.
Одмарајте се заједно. Нема потребе да се о овоме много говори. Близина је важна колико у физичком толико и у духовном животу. Потражити његову, или њену руку најбољи је начин да се неспоразум изглади.
Молите се заједно. Можда ће неко рећи: Ах, свештеничка посла! Ипак, покушајте. Ја не тврдим да су сви домови у којима се одржава заједничка молитва сложни и срећни. Али, у току свих ових година колико скупљам податке о несрећним браковима, нисам међу њима наишао ни на један где су муж и жена практиковали заједничку молитву. С друге стране, не знам ниједан брак у којем се одржавала заједничка молитва да је разведен. Бог је рекао да тамо где су двоје сабрани у Његово Име и Он је трећи међу њима. То заједничко стајање пред Господом смирује и враћа равнотежу породичном огњишту.
Мој отац је био свештеник као што сам и ја. Сећам се да ми је испричао једну духовиту причу. Наиме, неки човек је сањао да се нашао у ризници Божјих дарова које су анђели делили људима. Човек се обратио анђелу и рекао: „Доста ми је беде и невоље на земљи — ратова, сиромаштва, лажи и изневерених нада. Молим Те, подај ми нешто од тих прекрасних Божјих дарова". Анђео му је одговорио: „Ми овде немамо готових производа, него дајемо људима само семе среће. Од човека зависи хоће ли то добро семе донети род или неће.
Тако вам је и у браку.

(Селиксион, 1968)

Превео: Д. Васић

Преузето из: Православни Мисионар, број 1/76, Београд, стр.33-35


Извор: За брачну срећу