facebook rss twitter youtube stickam
logo

ЕПАРХИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Приказ # 
# Линк Погодака
1 Митрополија аустралијско-новозеландска Митрополија аустралијско-новозеландска
Српска заједница на Петом континенту настала је доласком првих досељеника на ове обале, већином после Другог светског рата. Наша историја овде је релативно млада. Она почиње другом половином 1940-тих година ....

Наша историја на Петом континенту, која се одвија међу Србима у Аустралији и на Новом Зеланду, разноврсна је и испуњена незамисливим могућностима. To je историја нашег народа и Цркве на новом простору. Кроз Цркву ми смо пресађени изван времена и историје у присуство вечности у садашњости, у стварност Царства Небеског међу нама. To je преображена, нова стварност, нешто што је истовремено врло познато, а још увек у покрету и напредовању, што се мења и развија. Наша историја стога, не мирује већ буја и непрестано живи. Овде је Господ изабрао да засади свој виноград чији нас плодови крепе уз помоћ Његове Свете цркве...

+ Иринеј
Епископ аустралијско-новозеландски 		160
2 Митрополија дабробосанска Митрополија дабробосанска
Дабарску епархију – са седиштем у манастиру Бањи код Прибоја на Лиму – основао је Св. Сава 1220. године. Подаци о дабарским епископима су доста оскудни. Најпотпуније податке о њима дао је Шумадијски епископ Сава у делу Српски јерарси од деветог до двадесетог века. До сада се зна за следеће дабарске епископе: ХРИСТОФОР, ЈОАНИКИЈЕ, МЕТОДИЈЕ, НИКОЛА I, ЈОВАН I, СПИРИДОН, ИСАИЈА I, ЈОВАН II, ЈОВАН III, ИСАИЈА II, ГАВРИЛО, ЈОВАН IV, НИКОЛА II и НИКОЛА III. Данас се не може поуздано утврдити када је Дабарска епархија уздигнута на ранг митрополије. Можда се то догодило 1346. године када је проглашена Српска патријаршија или можда много касније. 		122
3 Митрополија загребачко-љубљанска Митрополија загребачко-љубљанска
Zagrebačko-ljubljanska eparhija obuhvata srpska naselja na području Gornje Slavonije, odnosno današnje severne Hrvatske. Od XVI do XIX veka ovi prostori bili su u sastavu (austrijske) Slavonske krajine, odnosno Varaždinskog generalata, a danas ovu Eparhiju čini i čitavo područje Slovenije i Italije, tako da se Zagrebačko-ljubljanska eparhija prostire od reke Ilove do južnih i zapadnih granica Italije. 		138
4 Митрополија црногорско-приморска Митрополија црногорско-приморска
Из свега реченог о историји Митрополије Црногорско-приморске, јасно се види, да је она била од оснивања, и као таква остала, саставни дио Српске Пећке Патријаршије. Основана Светим Савом, уздигнута на степен Митрополије Патријархом Јоаникијем првим и Царом Душаном 1346 године, она је остала вјерна себи као таква до данас. По наведеним ријечима проте Ивана Калуђеровића "живи и никада не угашени пламен првобитне Светосавске аутокефалије Српске Цркве, тињао је на Цетињу, "те се у тој јединој Митрополији Српској, до данашњег дана успјешно одржао црквено правни континуитет и традиција Српске Пећке Патријаршије".
Мр. Александар Стаматовић: Кратка историја Митрополије Црногорско-приморске (1219-1999) 		196
5 Епархија бањалучка Епархија бањалучка
...Бањалучко-бихаћка епархија основана је као Митрополија по вјековној традицији Васељенске патријаршије по којој су сви епархијски архијереји аутоматски митрополити, а епархије митрополије.
Даље се у одлуци Васељенског патријарха одређује сједиште нове епархије као и протопрезвитерати који улазе у њен састав, па се каже: ”…наређујемо, да овој новој Митрополији, сједиште каноничног Митрополита буде варош Бањалука... нова Митрополија састојаће се из сљедећих тринаест округа, или протопрозвитерата, и то: из бањалучког, которварошког, дервентског, прњаворског, бос. градишког, тешањског, бос. костајничког, бихаћког, приједорског, кључког, бос. петровачког, и старомајданског или санскомостског, који броје у свему 134 парохије, са становништвом од преко 280.000 душа” ... 		110
6 Епархија бачка Епархија бачка
Званична презентација Епархије. Вести, саопштења. Историјат, архијереј, викарни епископ, епархијска тела, архијерејска намесништва, манастири. Ходочашћа. Препоруке, упутства, савети. Предавања веронауке. Празници. Календар. Пријава на мејл листу.
Епископ - Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински Господин др Иринеј
Викарни епископ - Његово Преосвештенство Епископ јегарски Господин др Порфирије 		194
7 Епархија бихаћко-петровачка Епархија бихаћко-петровачка
Бихаћко-петровачка епархија креирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном засједању у Пећкој патријаршији, 19/6. маја 1990. године. Ова епархија је насљедница бихаћке епархије која је основана 1925. године са сједиштем у Бихаћу... 		163
8 Епархија британско-скандинавска Епархија британско-скандинавска
Србска Православна Црква основала је у децембру 1990. године Eпархијy Британско - Скандинавску са седиштем у Стокхолму, од делова бивше Епархије Западноевропске. Тиме је опредељено да под њеним духовним старањем буду припадници Србске Православне Цркве који живе на простору следећих држава: Краљевине Шведске, Краљевине Данске, Краљевине Норвешке, Краљевине Велике Британије, Републике Ирске, Републике Финске, Републике Исланда и Републике Малте. 		89
9 Епархија будимљанско-никшићка Епархија будимљанско-никшићка
Епархија будимљанско-никшићка 		198
10 Епархија ваљевска Епархија ваљевска
Предели Шабачко-ваљевске епархије својом локацијом, налазе се између река Дрине и Саве чијим сливовима се Реч јеванђелска ширила још у првим столећима хришћанства из древних градова Сирмијума и Сингидунума. Сам град Ваљево, према до сада истраженим изворима, први пут се помиње у списима сачуваним у историјском архиву Дубровника, из 1393. године. Археолошки налази потврђују да се већ у 14. веку, у време владавине краља Стефана Драгутина Мачвом (у коју је улазило и подручје Ваљева са околином), на овом простору налазило насеље настањено српским православним живљем... 		215
11 Епархија врањска Епархија врањска
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве донео је 30. маја 1975. године одлуку о обнављању Православне епархије врањске, са седиштем епископа у Врању. У састав ове епархије ушла су и намесништва: Пчињско, са седиштем архијерејског намесника у Врању, Масуричко-пољаничко, са седиштем архијерејског намесника у Владичином Хану, Босиљградско, са седиштем архијерејског намесника у Босиљграду и Прешевско са седиштем архијерејског намесника у Бујановцу.

Обновљена епархија се привремено налазила под административном и духовном влашћу епископа Нишке епархије, др. Јована Илића, а потом, после смрти епископа Јована 1975. године, под влашћу новоизабраног епископа нишког Иринеја Гавриловића. 1. јуна 1978. године изабран је за (првог) епископа ове обновљене епархије од стране Светог архијерејског сабора Доментијан Павловић, архимандрит и ректор Богословије Светог Саве у Београду.

На сам дан устоличења новоименованог епископа Врањске епархије, Доментијана, 24. септембра 1978. године, завршена је изградња епископског двора и извршено освећење истога. Тако је након нешто мање од две године окончано дело које је 15. децембра 1976. године започео владика Иринеј, онда епископ нишки и администратор Врањске епархије, када је положио камен темељац за изградњу новог дома... 		141
12 Епархија горњокарловачка Епархија горњокарловачка
Горњокарловачка епархија налази се у Републици Хрватској. Обухвата просторе: Банију, Кордун, Лику и Крбаву, Горски Котар, затим, сјеверну Хрватску и Истру. Свој назив је добила по Карловцу, граду у којем је сједиште Горњокарловачке епархије. Ове просторе Срби насељавају још од XV, а нарочито првих деценија XVI вијека. Главна станишта су им Жумберак и Бела Крајина, а потом насељавају просторе око Гомирја и Горски Котар. У вријеме турске управе средњом Ликом (1528–1699), на личке врлети долазе Срби из Далмације, а Крбаву насељава српски живаљ из Босне. Многи од њих прелазе одавде на аустријску територију, односно на просторе Војне крајине.

Током XВИ вијека, духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Једно вријеме седиште ове митрополије је у манастиру Рмњу, на босанско-далматинско-личкој тромеђи. Када су крајем XVII вијека ослобођени дијелови Лике, Баније и Крбаве, који су до тада били под турском влашћу, основана је за ове крајеве 1695. године посебна Карловачко-зринопољска епархија. Први архијереј ове епархије био је избјегли дабробосански митрополит Атанасије Љубојевић (1696–1712).

Данас Епархију горњокарловачку сачињавају 5 архијериских намјесништава... 		95
13 Епархија далматинска Епархија далматинска
Црква Христова у Далмацији почиње у апостолско доба, дакле већ у првом хришћанском вијеку.

Ап. Павла ученик, Тит, основао је далматинску цркву и био је први епископ те цркве. Проповјед Титова у Далмацији била је по наредби ап. Павла. О томе сведочи сам Павле у својој Другој Посланици Тимотеју (4,10). А то исто казују и неколики стари црквени писци. Теодорит, наводећи ријечи Павлове, да је Крискент пошао у Галатију, а Тит у Далмацију, каже, како су ова двојица слободни од онога укора, што је Павле исказао за Димаса, који га је оставио, јер га ови послушаше и пођоше да проповједају, први у Галатију, а други у Далмацију. Евсевије у својој историји цркве пише, да је Павле послао Крискента у Галатију, а Тита у Далмацију ради тога, да онај управља оном провинцијом, а овај овом. О томе говори и Јероним у тумачењу поменуте Павлове Посланице... 		86
14 Епархија западноамеричка Епархија западноамеричка
he Serbian Orthodox Church is an autocephalous, or ecclesiastically independent, member of the Orthodox communion, located primarily in Serbia, Montenegro, Bosnia and Herzegovina and Croatia. Since many Serbs have emigrated to foreign countries, now there are now many Serbian Orthodox communities on all continents.

Soon after their arrrival to Balkans the Serbian tribes were successively baptised by Christian missionaries and became Orthodox Christians. The consecration of St. Sava as autocephalous Archbishop of Serbia in 1219, even more strengthened various Serbian principalities in their ecclesia- stical allegiance to Constantinople and Christian East. Later, as the medieval kingdom of Serbia grew in size and prestige and Stefan Dusan, king of Serbia from 1331, assumed the imperial title of tsar in 1346 to 1355, the Archbishopric of Pec was correspondingly raised to the rank of Patriarchate. The period before the arrival of the Turks was the time of the greatest flourishing of the Serbian Church. After the final Turkish conquest of the most influental Serbian principality in 1459, the greater portion of Serbian lands became a Turkish pasalik (province). After the death of Patriarch Arsenios II in 1463 a successor was not elected. The Patriarchate was thus de facto abolished, and the Serbian Church passed under the jurisdiction of the Ecumenical Patriarchate. The Serbian Patriarchate was restored in 1557 by the Turkish sultan Suleiman the Magnificent. Macarios, brother of the famous Mehmed Pasha Sokolovic was elected Patriarch in Pec... 		130
15 Епархија западноевропска Епархија западноевропска
Crkveno školska opština Svetog Save u Parizu je osnovana septembra 1947 godine. Naša opština je legalizovana kod francuskih državnih vlasti 3 februara 1948 godine, njen statut je odobren i odštampan u službenom glasniku.

U prvo vreme crkvena opština nije posedovala odgovarajući hram u kojem bi mogla da se obavlja služba. Sveštenik i Crkveni odbor su bili privremeno smešteni u kapeli Rumunske crkve. Od 1962 godine počeli smo da iznajmljujemo protenstantsku crkvu u ulici Simplon broj 23 koja je posle 1984 bila i otkupljena i preuredjena za našu Pravoslavnu službu.

U svojoj kratkoj ali burnoj istoriji, zahvaljujući Bogu i Njegovom ugodniku Svetom Savi, crkva se održala i ponosno stoji u Parizu odakle zove i okuplja svoju duhovnu decu. 		77
16 Епархија захумско-херцеговачка Епархија захумско-херцеговачка
...Уједињењем Српске Цркве (1920) и доношењем црквеног устава (1931), Захумско-херцеговачка епархија била је трећа у диптисима аутокефалне Цркве и обухватала је: мостарски, билећки, гатачки, невесињски, столачки и требињски срез, градове Метковић и Дубровник и острво Корчулу; а фочански и чајнички срез припали су Дабробосанској епархији. Од овог уједињења Цркве, Захумско-херцеговачки епископи били су: Јован Илић (1926–1931), Симеон Станковић (1932–1934), Тихон Радовановић (1934–1939), Николај Јовановић (1940–1943), Лонгин Томић (1951–1955) и Владислав Митровић (1955–1991). На Светом архијерејском сабору 1992. године, за Захумско-херцеговачког и приморског епископа изабран је др Атанасије (Јевтић), а 1999. епископ Григорије (Дурић)... 		170
17 Епархија зворничко-тузланска Епархија зворничко-тузланска
Мишљења научника о оснивању Зворничке епархије су различита. Једни кажу да се не зна тачно када је Епархија основана, други тврде да је то било за време краља Твртка I, трећи веле за време турске владавине у Босни. Међутим, већина ипак основање епархије везује за име српског краља Драгутина. Угарски краљ Ладислав је своме зету краљу Драгутину уступио крајем 1284. године на управу Мачву са Београдом и Соли и Усору у сјевероисточној Босни. То је позната историјска истина. Овим крајевима краљ Драгутин је владао пуне 32 године, до смрти 1316. године. Управо то је подручје на коме се данас простире Зворничко-Тузланска епархија... 		157
18 Епархија источноамеричка Епархија источноамеричка
Епархија источноамеричка 		159
19 Епархија канадска Епархија канадска
рпска православна епархија канадска формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 26. маја 1983. године, на предлог тадашњег епископа источноамеричког и канадског Г. Христофора. Владика Христофор био је уједно и први администратор Епархије, све до избора првог епископа канадског.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора 16. маја 1984. године синђел Георгије (Ђокић), духовник манастира Тавне, изабран је за епископа канадског, а Његова Светост патријарх српски Г. Герман посвећује га 8. јула исте године у Саборној цркви Светог Архангела Михаила у Београду. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра 1984, владика Георгије устоличен је као епископ канадски у Цркви Светог оца Николе у Хамилтону, (153 Nash Rd. S.)... 		126
20 Епархија крушевачка Епархија крушевачка
Одлуком Светог Αрхијерејског Сабора Српске Православне Цркве 18. новембра 2010. године обновљена је Крушевачка епархија. Епископ шумадијски Господин Јован као администратор ...Крушевачке епархије наставља да сеје јеванђелско семе у давно започетој бразди старе српске престонице. Ми који ослушкујемо реч сејача и молитвено гледамо у небо сећамо се свих Срб угаснућа, Срб Сенди, који својом жртвом ударише темељ Крушевачкој епархији, која пред нама васкрсава после више од три века од њеног последњег писаног помена у нама познатој историји... 		166
<< Почетак < Претходна 1 2 Следећа > Крај >>
Страна 1 од 2

поуке.орг

наше награде

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација.Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије.За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.



© ☦ 2012 Сва права задржана.