Једне хладне вечери за време Божићних празника, дечак од шест или седам година стајао је пред излогом једне радње. Није имао ципеле, а одећа му је била сва у ритама. Једна млада жена, која је туда пролазила, запазила је чежњу у његовим светло - плавим очима. Узела је дете за руку и увела га у радњу. Тамо му је купила нове ципеле и топлу одећу.

Изашли су поново на улицу и жена рече дечаку: "Сада можеш да се вратиш кући и нека ти је срећан празник."Дечак је погледао у њу и упитао: "Да ли сте ви Бог госпођо?"

Она се осмехнула и одговорила: "Не сине ја сам само једно од његове деце." Дечак на то рече: "Знао сам да сте у некаквом сродству."

Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско,

Блажени су који плачу, јер ће се утјешити,

Блажени су кротки, јер ће наслиједити земљу,

Блажени су гладни и жедни правде, јер ће се наситити,

Блажени су милостиви, јер ће бити помиловани,

Блажени су чисти срцем, јер ће Бога видјети,

Блажени су миротворци, јер ће се синовима Божјим назвати,

Блажени су прогнани правде ради, јер је њихово Царство Небеско,

Блажени сте кад вас осрамоте и узпрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве ријечи лажући мене ради. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима. (Мт. 5, 3-12.).