Једном се мали Иван враћао кући из школе. На прагу од куће сретне га отац, који је био безбожник, па га запита: ....

- Кажи ми дете, шта те је данас учио отац вероучитељ? ....

- Шта ме је учио? ... Отац вероучитељ нас је учио, да постоји један Бог у три лица. ....

- А зар вам не рече, да Отац није старији од Сина, нити је Син млађи од Оца? ....

- Да, тако нам рече, мили тата, - одговори Иван. ....

- О, сине мој, како је то велика глупост, - одговори отац безбожни. - Погледај сине! Нисам ли ја твој отац? ....

- Да тата, - одговори дете. ....

- Ето видиш, дете моје, кад сам ја твој отац, то морам ја бити старији од тебе. Није ли тако? ....

-Тако је, драги тата. Ти си старији од мене као човек, но као отац ти ниси старији од мене, јер у онај час кад си ти постао мој отац, ја сам постао твој син. Зато, ако је Небесни Отац од пре времена, то од пре времена мора да буде и Син. ....

Безбожни отац обори главу, замисли се и од тада није се усудио да пита дете, шта га је учио отац вероучитељ у школи. ..