Драгуљар је седео за столом и кроз излог своје отмене трговине посматрао пролазнике. Нека се девојчица приближила трговини и прислонила носић на излог. Као небо плаве очи радосно засијаше кад угледа један од изложених предмета.

Ушла је одлучно и прстом показала огрлицу од модрог тиркиза.

- То је за моју сестру. Можете ли ми је запаковати као поклон?

Трговац с неверицом погледа девојчицу и упита:

- Колико новца имаш?

Она се подиже на прсте, стави на сто лимену кутију, отвори је и испразни. Било је ту неколико мањих новчаница, шака ситниша, неколико шкољки и фигурица.

- Хоће ли бити довољно? - упита поносно. Желела бих старијој сестри купити поклон. Од када немамо маме, она обавља све послове и нема ни тренутка времена за себе. Данас јој је рођендан. Уверена сам да ће је поклон веома обрадовати. Њене су очи исте боје као тај драги камен.

Трговац је отишао у малу просторију и у златноцрвени папир запаковао кутијицу.

- Узми и пажљиво понеси - рече девојчици.

Она узе пакетић као победнички пехар и поносно изађе из трговине.

Сат времена касније у трговину уђе прекрасна девојка с косом боје меда и дивним модрим очима. Стави на сто кутијицу коју је трговац пажљиво запаковао и упита:

- Ова је огрлица купљена у вашој трговини?

- Да, госпођице.

- Колико је коштала?

- У мојој трговини цене су ствар поверења; тичу се само мене и мојих купаца.

- Моја сестра је имала нешто ситниша... Сигурно није могла платити овако вредну огрлицу!

Трговац затвори кутију, сложи омот и врати је девојци.

- Ваша је сестра платила највишу цену: дала је све што је имала