Персијанци имају легенду. Један мудрац је предсказао да ће доћи време када ће сва вода, осим оне која буде

сакупљена, нестати.Уместо ње ће се појавити друга вода, али свако ко је буде пио, полудеће.Само је један

човек озбиљно схватио пророчанство и почео да скупља резерву воде.И дошао је предсказани дан. И

пресушили су сви извори.А онај ко је послушао мудраца, пио је воду из својих резерви.А онда су се сви

резервоари напунили водом, и људи су жедно пили ту воду и сви су полудели.А онај који је послушао мудраца,

пио је само воду из својих резерви и сачувао памет.И остао је он једини паметан међу лудима и луди су га

прогласили - лудим.И он је излио своје резерве воде на земљу и пио ту нову воду.И тако се и он лишио разума.

А лудаци су закључили да је он стекао разум.

-------------------------------------------------------------------------------------

Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи:

''Ти си луд, ти ниси као ми''. (Ава Антоније Египатски)

------------------------------------------------------------------------------------

(Јован 4, 5-42)

ДОШАВШИ СА ВЕРОМ САМАРЈАНКА НА БУНАР,ВИДЕ ТЕ КАО ВОДУ ПРЕМУДРОСТИ,

КОЈОМ СИ ЈЕ НАПОЈИО ИЗОБИЛНО:И ЦАРСТВО НЕБЕСКО НАСЛЕДИ ВЕЧНО, КАО СВЕСЛАВНА

Сведочанство о Христовом сусрету са Самарјанком код Јаковљевог извора јесте једно од најпоетичнијих места у

Јеванђељу. Подневно сунце, жеђ, вода, одмор након дугог пута, Господ који уморан седа на ивицу Бунара: сви

ови детаљи наведени код светог апостола Јована, чине веома присну сцену и јарко дочаравају Христову

присутност. Разговор са непознатом женом је непосредан, тако да, чак, не можемо ни да осетимо антагонизам

који је иначе постојао између Јевреја и Самарјана, напротив, долази до непосрене блискости између двоје

саговорника. Али, разговор Исуса са Самарјанком, иако је природан, изненађује нас својом згуснутошћу и током

мисли. Сваком новом реченицом, Исус уздиже разговор са материјалног на духовни ниво. Разговор се најпре

односи на обичну воду, која се налази на дну бунара: „Дај ми да пијем“, каже Исус. Жема је зачуђена: како

може он, Јудејац, да се обраћа Самарјанки? Исус не прихвата ову расну и религијску расправу, већ се

непосредно открива као Извор живе воде и нуду дар Божији жени. Жена оклева, и враћа тему разговора уназад

на воду у бунару и, са премисом ироније у гласу, пита овог странца о његовом пореклу: „Јеси ли ти већи од оца

нашег Јакова?“. Исус јој онда објашњава смисао својих речи: Вода из бунара је намењена за нашу свакодневну

употребу, док је вода жива за вечни живот. Пошто се заинтересовала, жена користи прилику да пита Исуса за ту

воду која заувек отклања жеђ. Онда је Исус суочава са суровом стварношћу. Показује јој ко је она, да је она

једна површна жена, која је имала пет мужева. Жена, која има много лица, тек сада престаје да глуми, стаје

пред Господа без маске и проналази своје истинско биће... Али, пре него Му се потпуно отвори, она хоће да

буде сигурна у вези са још једним питањем: „Да ли спасење долази од Јудејаца?“. Да, истина је да спасење

долази од Јудејаца, а сада схвата и зашто. У једном тренутку она схвата да је Исус Спаситељ света. Пошто

спсење долази преко Њега, оно долази од Јудејаца. Када је то схватила, она је постала спремна да призна

Месију. Последње питање које је Самарјанка поставила пре него је признала Христа за Спаситеља, односи се

на религијску полемику између Јевреја и Самарјана – да ли је јеврејски храм једино место за истинско

богослужење, или је то, пак, супарнички храм, подигнут у Самарији на гори Герасим? Још једном Исус уздиже

разговор на виши ниво, прелазећи са земаљског света (то јест земаљског места за богослужење) на небески

свет: на клањање Оцу у Духу и Истини. Да, јерусалимски Храм ће бити срушен. Долази час када ће свако ко

верује у Бога претворити своје тело у обиталиште Светог Духа (1. Коринћанима 6, 19). Клањање Оцу у Духу и

истини даје нам светотројино разумевање нашег односа са Богом. Свети Дух је Бог, који долази да обитава у

духу верника који се клањају Оцу, а Христос је оваплоћена истина (Јован 14, 6) Који нам се открива да би нас

водила к Оцу. ..."Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем. Јер ученици Његови

бијаху отишли у град да купе хране. Рече Му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене

Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима. Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар

Божији, и ко је Тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од Њега и дао би ти воду живу. Рече Му

жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива? Еда ли си ти вћи од оца

нашега јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? (4:7-12)

Жеђ? - Слабост правог човека, а не човека са привидним телом. Ту слабост своје људске природе Господ Исус

искоришћује и употребљује као средства спасења за Самарјанку: говари јој о води живој. Вода жива? То

збуњује жену и она с правом пита: "одакле ти имаш воду живу" (ст. 11). Њу није имао велики праотац Јаков, а

ти? Ко си ти? и шта је то "вода жива"? Свети Кирил Александриски вели: "Водом живом" Спаситељ овде назива

благодат Светога Духа. Ко се ње удостоји, имаће у себи постојани извор божанских учења. "Одговори Исус и

рече јој: Сваки који пије од ове воде, опет ће ожедњети. А који пије од воде коју ћу му Ја дати неће ожедњети

довијека, него вода коју ћу му Ја дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни." (4:13-14)

Спаситељ јој објашњава: "Сваки који пије од ове воде, опет ће ожеднети" (ст.13): "сваки", и ти, и ја, и сви. Ти

то већ знаш; "а који пије од воде коју ћу му ја дати, неће ожеднети никад; него вода коју ћу му ја дати биће у

њему извор воде која тече у живот вечни" (ст. 13-14). А та жива вода јесте Дух Свети: "Ко је жедан нека дође к

мени и пије. Који верује у мене, као што Писмо рече: "из његава тела потећи ће реке воде живе" (Јн. 7,37-38;

Ис. 12,3; Јоиљ 3,18). И богонадахнути Еванђелист убрзо објашњава ову Спасову благовест: "А ово рече за Духа

кога су имали примати они који верују у Име Његово. Јер Дух Свети још не беше дат, јер Исус још не беше

прослављен" (Јн. 7,37-39). Осим телесне жеђи постоји духовна жеђ: жеђ боголике душе човекове, жеђ

богочежњива: та жеђ хоће бесмртност и живот вечни и све што томе води. А то може дати само Бог, само Дух

Свети, само Божанска Тројица, која је и "створила човека тројицеликим = триадоликим, по лику Своме, да би он

само у Њој могао наћи вечну пуноћу и вечну оствареност овога тројицеликог бића. Дух Свети, када уђе у човека

кроз свето крштење, Он Своје божанске и свете силе разлива по боголиком бићу човековом помоћу светих

еванђелских врлина. Јер свете врлине и јесу свете божанске силе које испуњују човека свим оним што је свето,

божанско, бесмртно, вечно. Само се даровима Духа Светога утољује жеђ душе људске за бесмртношћу и

вечношћу...

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=1114&Itemid=122

НЕДЕЉА САМАРЈАНКЕ