| 
| 
Sveti anđeli stvoreni su od Boga pre stvaranja ljudi, upravo, u samom početku stvaranja ovoga sveta celokupnog. Jer se u Svetom Pismu kaže da "u početku stvori Bog nebo i zemlju" (1. Mojs. 1,1). U početku, to znači u početku vremena, jer i vremena dotle nije bilo. Bog je u večnosti, a večnost je stalna sadašnjost. To nije vreme koje postaje i koje nestaje. Dakle, pod rečju nebo" podrazumeva se stvaranje svetih anđela. Oni su bili stvoreni, kao i mi docnije, sa slobodnom voljom, ali nižim tipom slobodne volje koje je u "moći ne grešiti", s tim da trudom svojim, jačajući tu volju, dođu jednog dana do više slobode "ne moći grešiti" koju Bog ima oduvek, a sveti anđeli i sveti ljudi onda kad su je dostigli i njome žive i danas i svagda do kraja sveta u Carstvu nebeskom i posle kraja sveta, u besmrtnosti. Međutim, verujem da vi znate da se jedan broj anđela pogordio poželevši da oni budu iznad svega i otpao od Boga i postali su zli demoni. Jer, kažem postoji jačanje svoje volje i izrastanje do višeg tipa "ne moći grešiti". Ali ima i padanja grehom sve niže i niže dokle se dođe do potpune neslobode, "ne moći ne grešiti", u koju su upali ti zli demoni, a upadaju ljudi svojim gresima ako se do kraja života ne pokaju, ne isprave svoj život.
Šta je dakle, zadržalo svetog Arhanđela Mihaila i Gavrila i ostale svete anđele uz Boga, da ne padnu i oni u taj greh gordosti, sujete i nesreće? I Vasilije Veliki kaže da je to bila bezmerna ljubav prema Bogu. Iz Svetog Pisma iz reči svetog apostola Pavla vidimo da je ljubav ono što je oslabilo najpre u tim anđelima koji su postali demoni, da je naposletku potpuno izgube, i kaže sveti apostol Jakov: "I anđeli" veli, "veruju i drhću", "i demoni veruju i drhću" (Jak. 2, 19). Dakle oni neminovno znaju za Boga, ne mogu da Ga odriču. Ali Ga odriču svojim okretanjem od Njega i idenjem u suprotnom pravcu. I "drhću", veli. A na drugom mestu sveti apostol Jovan kaže: " Savršena ljubav izgoni strah napolje" (1. Jn. 4, 18). I mi, kad budemo dostigli savršenu ljubav, straha nećemo imati ni od čega, a dotle imamo, strah od greha, od onoga što nas odeljuje od Boga. Dakle, ljubav je ono što će i nas zadržati u veri u Boga i jačati u nama tu volju slobode koju nam je Bog darovao da dođemo do više slobode "ne moći grešiti", ako se budemo trudili.
To je, dakle, ono što su preci naši znali uvek, što su držali i izdržali do kraja i po toj veri živeli svakog časa, svakoga dana i do kraja života. Zato se oni nalaze i u Carstvu nebeskom slaveći Gospoda zajedno sa svetim anđelima.
Služba svetih anđela, znamo iz Svetog Pisma, je da svojom verom, svojom ljubavlju proslavljaju Boga i sebe na taj način, i da, vrše dužnosti koje im Bog određuje u delu spasenja ljudi. Dakle, služenje je ono što i nas i njih uzdiže i pred Bogom i pred večnošću. Biti spremni na službu svima u svemu što je dobro, i za njihovo i za naše spasenje. Koliko je puta u Svetom Pismu Novog Zaveta izneta ta služba svetih anđela pred rođenje Svetog Jovana Krstitelja i pred rođenje Gospoda kad se javlja sveti Arhanđeo Gavrilo, i pri samom rođenju Gospoda kad se javlja mnoštvo anđela nebeskih. Iz Svetog Pisma znamo da će Gospod na kraju sveta poslati anđele svoje da trubnim glasom pozovu i prizovu sve do tada umrle sa svih krajeva zemlje. I ti pravednici čuće glas Gospodnji, Gospoda Isusa, Sudije Pravednoga: "Hodite blagosloveni Oca moga da primite Carstvo hoje vam js spremljeno od postanja sveta" (Mt. 25, 34).
I sada i svagda braćo i sestre, da se Bogu molimo i precima našim da nam pomognu da se mi nađemo u tome broju, jer je to smisao i cilj našega rođenja i rođenja sviju ljudi, ali ako hoće i potrude se uz pomoć Božiju i dostignu to...
BLAŽENOPOČIVŠI PAVLE SRPSKIPUT U ŽIVOT
SABOR SVETOG ARHANGELA MIHAILA
Beseda na Svetoj Liturgiji i osvećenju freski u Sabornoj crkvi Svetih Arhanđela Mihaila i Gavrila u Beogradu u ni Aranđelovdan
