– Слобода не може постојати без Бога. У сваком случају - Бог је слободно биће. Ја сам, каже, пут, истина и живот. Бог је све позитивно, оно добро. Значи и слобода. Он је слободно биће. Само, Он је виши тип слободе, а то значи: не моћи грешити. А све нас, и анђеле, жива бића, створио је са нижом слободом, а то значи: моћи не грешити. С тим да стално узрастамо, јачамо све више и да пређемо у ту вишу слободу, која значи: не моћи грешити. Ако тако желимо.

Будемо ли грешили све више и више, све више ћемо падати у неслободу, док једног дана, ако пређемо праг, не пређемо у потпуну неслободу, а то значи: не моћи не грешити. Е, тај распон од „не моћи грешити“ до „не моћи не грешити“ је огроман. Пред сваким човеком стоји таква могућност. На коју ће се страну окренути, у крајњој линији - зависи од њега. Породица, друштво, други људи својим животом и примером могу да му помогну, ако он то буде хтео.

-Одломак из интервју са Његовом Светошћу Патријархом српским господином Павлом, емисија Док анђели спавају - Ко у Љубави пребива-сав у Богу пребиваАутор: Марина Рајевић-Савић

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1026/tekst/ko-u-ljubavi-prebiva-sav-u-bogu-prebiva/print/